| |     ћирилица | english  
Naslovna
Registrovanje korisnika portala eUprava preko DKP i izdavanje parametara za aplikaciju Consent ID

Obaveštavamo da je 23. decembra 2022. godine potpisan Protokol između Ministarstva spoljnih poslova i Ministarstva informisanja i telekomunikacija o saradnji u oblasti elektronske identifikacije i pružanja usluga od poverenja, kao i usluga elektronske uprave građanima i pravnim licima u inostranstvu. Istovremeno je potpisan i Protokol o saradnji između MSP i Kancelarije za IT i eUpravu o fizičkoj identifikaciji, registraciji i izdavanju parametara za aktivaciju sredstva „Šema eUprava“ od strane ovlašćenih službenika u diplomatsko-konzularnim predstavništvima Republike Srbije.
U skladu sa potpisanim dokumentima, od 01. februara 2023. godine, Ambasada Republike Srbije u Bernu počeće sa primenom besplatne usluge registracije korisnika portala eUprava (https://euprava.gov.rs/) i izdavanja parametara za mobilnu aplikaciju ConsentID koja je neophodna radi elektronske identifikacije korisnika prilikom pristupa na portal eUprave sa visokim nivoom pouzdanosti.
Svi naši građani u dijaspori koji poseduju važeći biometrijski dokument (ličnu kartu ili pasoš) Republike Srbije, stariji su od 16 godina, poseduju svoju mejl adresu i telefon koji koristi operativni sistem Android ili iOS, kao i stranci koji imaju odobren privremeni boravak ili stalno nastanjenje u Republici Srbiji, odnosno, poseduju evidencijski broj stranca koji izdaje Ministarstvo unutrašnjih poslova, mogu u diplomatsko-konzularnim predstavništvima postati eGrađani. Samo jednim odlaskom u najbliže diplomatsko-konzularno predstavništvo dobijaju se parametri za aktivaciju mobilne aplikacije ConsentID potpuno besplatno i time se omogućava pristup svim uslugama eUprave.
U Srbiji se parametri dobijaju besplatno u ekspoziturama pošta, određenim organima lokalne uprave i pojedinim bankama. Sa detaljima u vezi sa aplikacijom ConsentID, kao i lokacijama na kojima se u Republici Srbiji mogu dobiti parametri, možete se upoznati preko sledećeg linka: https://euprava.gov.rs/prijava-eID 
Građani koji žele da koriste usluge eUprave mogu da, nakon aktivacije aplikacije Consent ID i kreiranja naloga, postanu eGrađani. To im pruža mogućnost da u svakom trenutku, putem mobilnog telefona ili tableta, obave preko 500 procedura vezanih za najvažnija životna dešavanja, da u nekoliko klikova na Portalu eID obezbede sebi potpis u klaudu i potpisuju dokumenta onlajn, da izmire porez na imovinu, podnesu zahtev za izdavanje izvoda iz matičnih knjiga, dobiju ga u elektronskom obliku i slično.



"Die Weltwoche" o odgovoru ambasadora Bradića na twitt Cedrika Wermuta (SP) 09.01.2023.



Intervju ambasadora G. Bradića za švajcarske medije, 30.12.2022.

Internet portal „20.Minuta“ emitovao je sinoć, a štampano izdanje istoimenih novina objavilo je danas intervju sa ambasadorom G. Bradićem.

Intervju je objavljen pod naslovom „Slika loših Srba i dobrih Albanaca je pogrešna i opasna“. Ambasador je u odgovorima na pitanja redakcije objasnio uzroke nedavne eskalacije stanja na KiM, ukazao je na težak život, pritisak i šikaniranje kojima su izloženi Srbi, predstavio argumente zbog kojih Srbija ne želi i ne može da prizna JPNK i druge činjenice.

Ambasador Srbije u Bernu Goran Bradić izjavio je da švajcarski mediji, kada izveštavaju o situaciji na Kosovu, koriste pogrešan i opasan stereotip o lošim Srbima i nedužnim Albancima, ističući da slika ne može da bude samo "crno-bela".

Bradić je za list "20.Minuta", na pitanje da li je saglasan sa pojedinim ocenama da mediji često jednostrano i prokosovosko-albanski izveštavaju o Kosovu, rekao da bi, kao diplomata i bivši novinar, ocenio da švajcarski mediji, nažalost, koriste pogrešan i opasan stereotip – loši Srbi i nedužni Albanci.

„Srbija i njeno rukovodstvo se pogrešno optužuju za nacionalizam i pokušaje destabilizacije, kao navodna produžena ruka Moskve. Šire se spekuacije, koriste fotografije, snimci ili izjave ljudi, koje se ne mogu nezavisno proveriti. Ne postoji crno-bela slika, postoje mnoge nijanse“, ukazao je ambasador Srbije.

Bradić je rekao da je proteklih nedelja na Kosovu i Metohiji došlo do tenzija zbog niza mera koje su prištinske vlasti preduzele, suprotno interesima Srba, kao i dugogodišnjeg nepoštovanja ranije dogovorenih sporazuma. Pojasnio je da se radi o sporu u vezi sa registarskim tablicama, nepriznavanjem srpskih ličnih karata, brojnim neopravdanim hapšenjima uglednih Srba, te širenjem straha i institucionalnog šikaniranja.

Na pitanje da li se nazire deeskalacija na Kosovu, Bradić je rekao da je u noći između srede i četvrtka dogovoreno da se barikade uklone, što je svakako pozitivna vest.

"Te barikade su rezultat dubokog i dugogodišnjeg nezadovoljstva Srba, jer  status AP Kosova i Metohije nije rešen, a ni dogovoreni sporazumi nisu ispoštovani", istakao je ambasador.
Na pitanje zašto Srbija ne prizna Kosovo, odgovorio je da Srbija ne može i ne želi da prizna jednostrano i suprotno međunarodnom pravu otcepljenje dela teritorije.

„Kosovo i Metohija je prema Ustavu Srbije, Povelji UN i Rezoluciji SB UN 1244, jedna od dve autonomne pokrajine unutar Srbije. Koja zemlja sveta bi odustala od svoje teritorije?", upitao je Bradić i podsetio da više od 110, od ukupno 193 zemlje članice UN - nije priznalo Kosovo.

Na konstataciju da, pre svega na severu Kosova, živi srpska manjina, te na pitanje kako im je, Bradić je odgovorio da Srbi žive na kompaktnoj teritoriji, pod stalnim pritiskom vlasti u Prštini. Ukazao je i da su u još težem stanju Srbi koji žive u centralnom i južnom delu Kosova. "Ti ljudi žive u tzv. enklavama, iako bi izraz geto bio pogodniji", primetio je Bradić.

Istakao je i da je sa Kosmeta od 1999. godine proterano više od 220.000 Srba i nealbanaca. Takođe, više od 80.000 kuća, stanova i imanja Srba je protivpravno otuđeno ili ukradeno, više od 150 srpskih crkava i manastira uništeno, a na desetine pravoslavnih grobalja oskrnavljeno, pa čak ni mrtvi Srbi ne mogu da imaju mira. 'Stotine naselja sela i gradova su albanski ekstremisti očistili", rekao je ambasador.

Na pitanje kakvu budućnost želi Kosovu, Bradić je rekao da svim građanima Balkana želi miroljubiv suživot, pomirenje, mir i stabilnost i bolju budućnost, kao i više radnih mesta.
„Želim građanima na Kosovu i Metohiji život koji ima većina građana u Švajcarskoj i drugim zemljama u Evropi“, zaključio je ambasador Bradić.

Više o tome možete pronaći na sledećem linku: https://www.20min.ch/story/das-bild-von-boesen-serben-und-guten-albanern-ist-falsch-und-gefaehrlich-548443784289



Koncert i izložba radova učenika Srpske dopunske škole u Švajcarskoj, 17.12.2022.

U prostorijama Ambasade Republike Srbije u Bernu, tokom vikenda (17.12.2022. godine), održana je novogodišnje-božićna likovno-vajarska izložba i priredba srpskih đaka koju su zajednički organizovali Ambasada, Dopunska škola na srpskom jeziku i Srpska pravoslavna crkva.

Glavni organizatori bile su nastavnica Jelena Mitrović i veroučiteljica dr Ađena Marković iz kantona Bern. U osmišljavanju programa učestvovale su, takođe, sa svojim učenicima i nastavnice Tijana Krajina i Snežana Šaronjić - čiji su đaci uzeli i aktivno učešće u recitacijama i solističkim nastupima na trubi, violini, fruli, gitari i saksofonu. U programu je učestvovalo više od 50 dece različitog uzrasta, čije umetničke veštine je posmatralo stotinak roditelja i prijatelja. Podršku manifestaciji pružio je KUD „Karađorđe“ iz Berna, čiji su najmlađi članovi na ulazu u DKP goste tradicionalno dočekali sa hlebom i soli.

Prethodnih nedelju dana, u Ambasadu R. Srbije u Bernu pristiglo je gotovo dve stotine likovnih radova dece koju podučavaju učiteljice Jelena Mitrović, Snežana Šaronjić, Margita Tot, Mira Tomić, Tijana Krajina, Milica Marković, Slavica Lapčević, Jelena Stešić, Smiljka Miletić i Gordana Nikolić. Teme radova su bile „Novogodišnji praznici u mojoj otadžbini“, „Božićno jutro u mom domu“ i „Badnje veče sa bakom i dekom“.

Prisutne goste i učenike pozdravili su ambasador Goran Bradić i protojerej-stavrofor Stanko Marković, paroh srpske pravoslavne opštine Bern. Konzul P. Mandić je pripremio diplome i zahvalnice koje su uručene svima koji su poslali svoje radove ili nastupom uveličali događaj. Nakon programa, deca su imala priliku da, po staroj srpskoj tradiciji, u slami traže slatkiše.

Više o tome možete pročitati ovde:

https://www.rts.rs/page/rts/sr/Dijaspora/story/1518/vesti/5062782/praznicni-skup-u-nasoj-ambasadi-u-bernu.html

 



Ambasador Bradić na „Investicionoj i poslovnoj konferenciji dijaspore“ u Cirihu, 26.11.2022.

Ambasador Republike Srbije u Švajcarskoj Goran Bradić učestvovao je „Investicionoj i poslovnoj konferencija dijaspore“, koju je, u okviru projekta „Link ap Serbia“ (Link up Serbia II“ / „Povežimo se“!“) organizovala Privredna komora Srbije, u saradnji i uz finansijsku podršku Međunarodnog centra za razvoj migracionih politika (ICMPD) iz Beča i Razvojne agencije Austrije (ADA).
Ambasador Bradić je istakao da je Srbija u proteklom periodu - uprkos teškoćama zbog pandemije i geopolitičkih izazova - očuvala ekonomsku, političku, finansijsku i energetsku stabilnost, te da je i u takvim okolnostima ostvarila zavidne rezultate, ilustrujući to podacima o rastu obima razmene roba i usluga sa Švajcarskom u prva tri kvartala ove, kao i prethodne dve godine.
Ukazao je na konstantan rast BDP Srbije, činjenicu da su javni dug (53,7% BDP) i budžetski deficit (38% BDP) u zemlji ostali pod kontrolom, pri čemu je istovremeno zabeležena niska stopa nezaposlenosti (9,8%), kao i odličan rezultat u privlačenju stranih direktnih investicija od 3 milijarde evra za prvih devet meseci. Naveo je podatak da je izvoz usluga u sektoru IKT postao najvrednija izvozna grana i da se u ovoj godini očekuje rekordan prihod od 2,7 milijarde evra, čime bi gotovo bio dupliran rezultat iz 2020. godine (1,44 milijarde evra).
Ambasador Bradić je prezentovao i podatke iz ekonomskog barometra, koji je ovog meseca predstavljen u Švajcarskoj i u kojem se ukazuje na sve veći značaj zemalja centralne i istočne Evrope u oblasti tzv. „niršoringa“ i „autsorsinga“, tj. približavanja lokacija za proizvodnju i/ili vršenje usluga, odnosno njihovo izmeštanje u druge regije, a u čemu Srbija ima značajne mogućnosti i koje mogu da iskoriste i privrednici iz dijaspore. U tom kontekstu je naveo i nekoliko pozitivnih primera investicionih ulaganja naših i švajcarskih privrednika u protekla tri kvartala.
Predsednik Švajcarske privredne komore za centralnu i istočnu Evropu Oliver Berčinger je podvukao sve veći značaj Srbije za švajcarske firme i to ilustrovao podatkom da su za prva tri kvartala ove godine u našu zemlju iz Švajcarske uvezene različite mašine u vrednosti od 224 miliona franaka - što je za 80% više nego u istom periodu prošle godine, i predstavlja rekordan porast u odnosu na sve izvozne privredne grane ove zemlje, ali je istovremeno i pokazatelj rasta proizvodnje u Srbiji.
Učesnicima ove, druge po redu, konferencije su se obratili i savetnik predsednika PKS Miroslav Lutovac, poslanik Narodne Skupštine RS Ninoslav Erić, kao i Uroš Živković iz tima koji vodi projekat „Tačka povratka“, koji je osnovao Kabinet PV RS.



Produžena dozvola za Dopunsku školu na srpskom jeziku u Švajcarskoj za naredne četiri godine 24.11.2022.

U Direkciji za osnovno obrazovanje kantona Bazel-Štat (Basel-Stadt), 24.11.2022. godine, održan je sastanak predstavnika Ministarstva prosvete Republike Srbije (koordinatorka za Dopunsku nastavu u Švajcarskoj, Biljana Bukinac) i Ambasade Republike Srbije u Bernu (konzul Predrag Mandić) sa nadzornikom Dopunskih škola kantona, g. Danielom Ešbahom. U ovom kantonu postoji 37 jezika koji se uče kao maternji sa organizovanim Dopunskim školama. Srpski program i nastavnici su među najbolje ocenjenima i obostrano je konstatovano da je saradnja na visokom nivou, bez otvorenih pitanja. Srpska škola je dobila potvrdu da ispunjava uslove za nesmetano sprovođenje nastave na srpskom jeziku i naredne četiri godine, nakon čega će biti upriličen novi sastanak.



JAVNI POZIV ZA PODNOŠENJE PREDLOGA ZA DODELU NACIONALNIH PRIZNANJA ZA IZUZETAN DOPRINOS, REZULTATE I ZASLUGE U OBLASTI OSTVARIVANJA SARADNJE I JAČANJA VEZA MATIČNE DRŽAVE I DIJASPORE, KAO I MATIČNE DRŽAVE I SRBA U REGIONU

Obaveštavamo da je ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, doneo odluku broj 361/30-2022/01, dana 16. novembra 2022. godine, kojom se raspisuje javni poziv za podnošenje predloga za dodelu nacionalnih priznanja za izuzetan doprinos, rezultate i zasluge u oblasti ostvarivanja saradnje i jačanja veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu.
Uvid u raspisani javni poziv može se izvršiti na sledećim linkovima:
https://www.mfa.gov.rs/

https://www.dijaspora.gov.rs/lat/uprava-za-dijasporu-konkursi/



Prijem povodom kandidature Pošte Srbije za domaćina Vanrednog kongresa Svetske poštanske unije (UPU), 31.10.2022/

Ambasada Republike Srbije u Švajcarskoj i Pošta Srbije su u okviru podnošenja kandidature Republike Srbije za održavanje Vanrednog kongresa Svetske poštanske unije, 2023. godine u Beogradu,  priredile svečani prijem u sedištu UPU u Bernu. Na skupu, održanom prošle sedmice, kojem je prisustvovalo više od 300 delegata iz celog sveta, obratili su se ambasador Republike Srbije u Švajcarskoj Goran Bradić, direktor UPU Masahiko Metoki i Zoran Đorđević, v.d. direktora Pošte Srbije.

Govornici su prisutnima predstavili kandidaturu Republike Srbije i podsetili da je Srbija jedan od osnivača Svetske poštanske unije, a da se Beograd do sada bezbroj puta pokazao kao dobar domaćin i uspešan organizator različitih međunarodnih skupova, kako političkih tako i ekonomskih. Prisutnim delegatima je predstavljen i promotivan video u kojem je prikazana raznolikost srpskog kulturnog nasleđa, kapaciteti Pošte Srbije, ali i znamenitosti Beograda koje našu prestonicu čine idealnom lokacijom za održavanje Vanrednog poštanskog kongresa 2023. godine.

Administrativni savet UPU izvršiće pripreme za predstojeći Vanredni kongres, a biće održana i konferencija o poštanskoj regulativi, radi širenja informacija i razmene iskustava i praksi. Konferencija predstavlja priliku za razmenu dijaloga o otvaranju UPU za šire aktere u poštanskom sektoru.



Govor ministra spoljnih poslova Nikole Selakovića na sednici SB UN povodom izveštaja o radu UNMIK, 18.10.2022.

Poštovani predsedniče Saveta bezbednosti,
Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,
Poštovana specijalna predstavnice,
Čast mi da se ponovo obraćam ovom uvaženom telu Ujedinjenih nacija i da danas razmatramo novi izveštaj generalnog sekretara o radu misije UN na teritoriji naše južne pokrajine, na Kosovu i Metohiji.
Želim da zahvalim generalnom sekretaru i specijalnoj predstavnici generalnog sekretara i šefu UNMIK-a na podnošenju izveštaja. Prepoznajemo napore koje gđa Zijade ulaže u obavljanju ove veoma odgovorne funkcije, naročito imajući u vidu neophodnost sveobuhvatnog sagledavanja i kompleksnost situacije na terenu.
I ovom prilikom želim da naglasim da Republika Srbija visoko uvažava aktivnosti UNMIK na Kosovu i Metohiji, formirane Rezolucijom SB UN 1244. Zalažemo se za njeno kontinuirano delovanje u neizmenjenom i nesmanjenom obimu i kapacitetu, a posebno imajući u vidu da Misija još uvek nije ispunila osnovni cilj svog mandata - miran i normalan život svih građana naše južne Pokrajine.
Dame i gospodo,
Nažalost, moram da konstatujem da poslednji meseci nisu doneli više stabilnosti na Kosovu i Metohiji i da situacija u Pokrajini nije baš onakva kakva je predstavljena u izveštaju. Jednostranim potezima rukovodstvo u Prištini nastavlja da svesno i sistematično produbljuje etničke razlike izazivajući diskriminaciju i nipodaštavanja nealbanskog stanovništva. Prema našim saznanjima od početka ove godine zabeleženo je 105 etnički motivisanih napada. Pored toga, Priština aktivno radi na postavljanju administrativnih i birokratskih prepreka, preduzimanjem poteza i mera koji nisu usaglašeni u dijalogu dve strane, kao osnovnom mehanizmu za pregovore i postizanje rešenja između Beograda i Prištine. Njihov odnos i postavljanje je u tom smislu višestruko problematično. Svojim neodgovornim ponašanjem, privremene institucije samouprave svesno sabotiraju napore ne samo Beograda, već i EU i drugih involviranih strana u međunarodnoj zajednici, sa očiglednom namerom sprovođenja dva cilja – prvi je izbegavanje sprovođenja preuzetih obaveza. Drugi, krajnji i daleko alarmantniji cilj je zastrašivanje, marginalizacija i progon Srba.
I dalje se, kao i godinama unazad, Srbi na različite načine zastrašuju, podstiču na napuštanje svojih domova, sela i gradova u kojima su rođeni i žive, a oni raseljeni obeshrabruju da se vrate tamo gde su rođeni i započeli svoje živote. Privremene institucije planski rade na tome da uklone i izbrišu što je više moguće onog kulturnog i nacionalnog diverziteta koji još opstaje. Istovremeno, Priština svesno potpiruje međuetničke tenzije koristeći sve dostupne metode. Tako je, prilikom hapšenja Nikole Nedeljkovića zbog navodnog „izazivanja etničke mržnje i netrpeljivosti“, a zapravo prisustvovanja proslavi obeležavanja Vidovdana, Nikola osuđen na punih osam meseci bez ijednog materijalnog dokaza. Sa druge strane, podsećam da ni do danas nema nijednog pravosnažno osuđenog izvršioca za više od 1.000 Srba stradalih samo od 1999. godine. Zbog ovakvog, planskog zastrašivanja etnički su očišćeni gotovo svi gradovi i sela na Kosovu i Metohiji, a predstavnici Prištine svojim delovanjem nastavljaju da ignorišu patnje, dosipajući so na rane Srbima koji su morali da napuste svoja vekovna ognjišta, a podvlačim, u pitanju je preko 200 hiljada ljudi. Takav odnos traje već 23 godine i ne menja se, što je u potpunoj suprotnosti sa demokratskim vrednostima i principima koje PIS često u svojim izjavama afirmišu. Prištinske delegacije u svim dosadašnjim izlaganjima pred ovim uvaženim telom naglašavaju šta je nekada bilo, bolno izostavljajući kako danas žive nealbanci na Kosovu i Metohiji.  
Stoga, smatram potrebnim da naglasim da je neophodna istinska politička volja involviranih međunarodnih činilaca i Prištine, kako bi se stvorili uslovi za početak kraja diskriminacije na nacionalnoj osnovi i zajednički život u Pokrajini.
Dozvolite mi, uvaženi članovi Saveta bezbednosti, da skrenem Vašu pažnju i na rigidan, sporan i krajnje neozbiljan nastup druge pregovaračke strane u okviru dijaloga.  U ostvarivanju gore pomenutih ciljeva Priština primenjuje takozvanu politiku reciprociteta, dobro osmišljenu, malicioznu strategiju koja nažalost nije samostalno zamišljena. Kontinuiranim insistiranjem na međusobnom priznanju kao centralnom delu dijaloga, takozvana politika reciprociteta na najbolji način pokazuje suštinsku nespremnost trenutnog političkog rukovodstva Prištine za pronalazak bilo kakvog kompromisnog rešenja. Podsetiću vas, razgovori između Beograda i Prištine nisu započeti sa izborom aktuelnog rukovodstva Prištine, već traju čitavih 11 godina od kada je započet tehnički dijalog (8.3.2011). Samim tim, ocenjujemo kao nedopustive pokušaje da se aktuelni format dijaloga dezavuiše, a dogovori poništavaju samo zato što ne odgovaraju trenutnim političkim činiocima. Neprihvatljivo je da se trenutne geopolitičke okolnosti koriste da se, jednostavno, jednim potezom precrta ono na čemu je godinama mukotrpno rađeno. Beograd je, podvlačim, institucionalno od samog početka uključen u dijalog, dok je posvećenost druge strane varirala i varira u zavisnosti od političke opcije koja je na vlasti.
Zaoštreni politički nastup i narativ aktuelnog rukovodstva PIS u Prištini prate i konkretni destabilišući koraci. U izveštajnom periodu, zamaskirane kao pokušaji navodne integracije u društvo, nametnute su mere o registarskim oznakama. Podsećam i ponavljam, o uvođenju ovakvih mera nije bilo saglasnosti u dijalogu Beograda i Prištine. Verujem, dame i gospodo, da ćemo i danas od strane predstavnice PIS u Prištini čuti navode kako je njihova strana ispunila sve obaveze, ali upravo odluka o preregistraciji tablica pokazuje da, po ko zna koji put, Priština ne samo da ne ispunjava dogovoreno, već poništava rezultate dijaloga, stvarajući iznova novu krizu. O efektu ovakvih, nasilno nametnutih mera najbolje govori da je od donošenja odluke zabeležen jednocifren broj preregistrovanih vozila sa srpskim registarskim tablicama, od čega je svega dvoje Srba sa severa KiM. To je još jedan pokazatelj da Priština ne uživa podršku svih, a da, sa druge strane, u kontinuitetu provocira prirodnu reakciju srpskog stanovništva, koje ne može da kontinuirano preživljava samovolju rukovodstva iz Prištine.
Verujem da ćemo i danas čuti ustaljeni narativ predstavnika iz Prištine koji pokušavaju da svaku reakciju Srba na KiM predstave kao aktivnost organizovanu od strane Beograda u navodnim pokušajima destabilizacije. Ovakve tvrdnje jednostavno ne odgovaraju istini. Srbija, sa svoje strane, ni na koji način ne može da obuzda revolt koji vlada među nealbanskim stanovništvom Kosova i Metohije. Nepobitna je činjenica da protesti građana predstavljaju bunt protiv dugogodišnjeg institucionalnog nasilja i obespravljivanja nealbanskog stanovništva, kojem se, u ovom slučaju, uskraćuje pravo na mirno uživanje privatne imovine stečene na zakonit način. Priština se dakle ne zaustavlja u pokušajima oduzimanja imovine, a, kao što je poznato,  jedna od meta je i Srpska pravoslavna crkva, i to dovođenjem u pitanje vraćanja imovine manastiru Dečani, čime Priština paradoksalno ne ispunjava odluke sopstvenog tzv. Ustavnog suda.
Dame i gospodo,
Dugo sam razmišljao kako da ilustrujem stvarnu sliku svakodnevice nealbanskog stanovništva na Kosovu i Metohiji. Navešću samo neke od činjenica. Prema našoj evidenciji nesmanjen je intenzitet obespravljivanja nealbanskog stanovništva, a ni broj etničkih motivisanih incidenata se nažalost nije smanjio. I u poslednjem izveštajnom periodu zabeleženi su brojni incidenti, govor mržnje, zastrašivanja, kršenja prava na pravično suđenje, ugrožavanja prava na slobodu kretanja i verskih prava, skrnavljenja crkava i grobova. Neprihvatljivi su i učestali napadi na objekte Srpske pravoslavne crkve, a posebno ponižavajuć odnos prema srpskoj kulturnoj i duhovnoj baštini na prostoru Kosova i Metohije, uključujući i 4 spomenika koji su uvršteni na Listu svetske baštine Uneska. Sveštenicima i monaškim zajednicama se nameću brojne administrativne i tehničke barijere, čime se otežava, pa čak i onemogućava njihov opstanak na crkvenim imanjima.
Kada je reč o pravima građana, pokušajte da zamislite da vam je oduzeto elementarno političko i građansko pravo da glasate. Srbima u Pokrajini je to urađeno i to uz učestala zastrašivanja i nasilne upade specijalnih snaga Rosu, koji su instrument za sprovođenje ciljeva Prištine pod izgovorom navodne borbe protiv kriminala. U decembru prošle godine Bratislav Nikolić, predsednik opštine Štrpce, pritvoren je pod sumnjom za organizovani kriminal i korupciju - još nije optužen i drže ga u pritvoru u Podujevu. Jedini razlog je pravljenje dodatnog i konačnog pritiska na srpsku zajednicu u Štrpcu.
Na koji način se opravdava borba protiv kriminala kada se specijalne snage Rosu koriste za upade na seoske slave, pretresanje škola i kidnapovanje vozača sanitetskog vozila koji je prevozio medicinsku infuziju i lekove? Koji su motivi i racionalizacija ovih postupaka? Samo pokušajte da zamislite i da se stavite u cipele Dragice Gašić, jedine srpske povratnice u Đakovicu. Zamislite da vam je i dalje zbog vašeg porekla i nacionalnosti zabranjeno da kupite hleb, jer živite u opštini koju lokalni Albanci ponosno smatraju zabranjenom za nealbance. Da čak jedanaest albanskih organizacija građanskog društva zahteva vaše proterivanje, kao i zabranu da se ikad ubuduće ijedan nealbanac vrati u taj grad.  Onda vam je jasan nivo zastrašivanja sa kojima se suočavaju Srbi povratnici. Jasno vam je zašto je procenat povratnika ispod 2% i zašto je on i dalje jedan od najmanjih na svetu. Dozvolite mi da postavim pitanje, da li su ovo odlike društva koje se prema svetu predstavlja kao demokratija i faktor stabilnosti u regionu?
Svesni smo da dijalog ima širu dimenziju i da može uticati na situaciju u celom regionu. U prilog tome svedoče i sve izjave srpskih zvaničnika, uključujući i samog predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića. „Bolje sto godina pregovarati nego jedan dan ratovati“ reči su našeg predsednika koje najbolje opisuju politiku mira, pomirenja, regionalne saradnje koju sprovodi srpsko rukovodstvo, vođeno vizijom izgradnje zajedničke i prosperitetne budućnosti Balkana.
Verujem da je odgovornost današnjih lidera da stvore jasnu zajedničku viziju za buduće generacije. Takvu viziju pokazali su lideri i Beograda i Tirane stvarajući Otvoreni Balkan, inicijativu iz regiona za region, koja već daje konkretne rezultate. Srbija je u više navrata, bez razumevanja druge strane, ispružila ruku ka Prištini pozivima za uključivanje u ovu inicijativu, računajući da će postojati svest o važnosti ekonomskog povezivanja i napretka za dobrobit građana celog Balkana.
Dame i gospodo,
Kategorički odbacujemo argumentaciju Prištine o navodnoj protivustavnost formiranja Zajednice srpskih opština, jer je jasno da stav Prištine prema ovoj obavezi predstavlja odnos prema srpskom narodu u Pokrajini i ukazuje da se ona protivi tome da se srpski narod organizuje kao etnička zajednica i tako ostvari svoja kolektivna prava. Njihov pristup ima za cilj, kao poželjan model, sredine bez Srba, kao što su Priština, Đakovica ili Peć, ili neka druga slična mesta u Pokrajini. Za našu stranu je neprihvatljivo da Priština već punih 3.470 dana odbija da ispuni svoje obaveze i da razgovara o formiranju Zajednice srpskih opština, i uveravam vas da, bez obzira na ovu činjenicu, Srbija neće odustati od napora za pronalaženje kompromisnog rešenja za trenutnu situaciju.
Podsetiću vas da predstavnici Prištine, iako u svojim istupanjima često ponavljaju da je slučaj takozvanog "Kosova" gotova stvar, već 14 godina nisu priznati od strane većine članica UN. Ako je tzv. nezavisnost Kosova realnost, zašto onda imamo dijalog? Zašto je onda sve više pritiska na Beograd za potrebu obostranog priznanja? Ono što trenutno političko rukovodstvo Prištine odbija da prihvati je da se Beograd ne može zaobići u potrazi za konačnim rešenjem. To važi i u slučaju sve učestalijih najava članstva Prištine u međunarodnim organizacijama. Da li će ovakvi potezi pomoći stvaranju potrebne atmosfere za dijalog? Da li pak na ovaj način nagrađujemo destruktivno ponašanje Prištine i odbijanje dijaloga? Naše viđenje je da pokušaji učlanjenja tzv. "Kosova" u međunarodne organizacije predstavljaju nedopustiv čin i Srbija će odlučno nastupati protiv takvih koraka Prištine.
Tokom prošle sednice ovog uvaženog tela u aprilu ove godine mogli smo čuti pozive pojedinih članica SB UN za smanjivanjem, pa čak i gašenjem UNMIK, uz objašnjenje da Priština ima sopstvene i funkcionalne institucije. Međutim, okolnosti koje sam vam predočio i situacija na terenu nas iznova podseća da je međunarodno prisustvo u našoj južnoj pokrajini još uvek neophodno i s tim u vezi,   podržavamo napore koje ulažu UNMIK, KFOR, EULEKS i OMIK u okviru svojih mandata. Srpsko i drugo nealbansko stanovništvo na Kosovu i Metohiji ima najviše poverenje u međunarodno prisustvo i smatra ga garantom bezbednosti, što dodatno potvrđuje da međunarodne misije moraju ostati angažovane u nesmanjenom obimu i kapacitetu u skladu sa Rezolucijom SB UN 1244.
Na kraju,

Želim da ukažem da u poslednje vreme u svim međunarodnim forumima čujemo pozive na poštovanje principa UN. Podržavamo teritorijalni integritet svih članica UN. Ali, šta je sa Srbijom? Želeo bih da upitam cenjene članice ovog uvaženog tela da li se potrebe primene principa iz Povelje UN odnose samo na neke ili na sve njene članice? Kao država koja dosledno poštuje međunarodno pravo i još uvek trpi posledice kršenja istog, verujemo bi Povelja UN i međunarodno pravo, uključujući teritorijalni integritet i suverenitet država,  trebalo da se poštuje od strane  svih i primenjuje neselektivno na sve države članice UN. Podsetiću vas da je upravo ovo telo pre više od dve decenije donelo rezoluciju 1244 kojom je potvrđen teritorijalni integritet Srbije, ali to nije sprečilo pojedine države da priznanjem tzv. „Kosova“ pogaze principe UN, ali i rezoluciju koju su same donele prilagođavajući međunarodno pravo svojim interesima i ciljevima. Upravo zato, sve češće pominjanje slučaja „Kosova“ je pokazatelj da je pravljenjem presedana otvorena Pandorina kutija, jer snaga svakog principa počiva na njegovoj potpunoj i univerzalnoj primeni i bezuslovnom pridržavanju.
Primetićete da sam u svom izlaganju postavio mnoštvo pitanja i izražavam nadu da ćemo danas od Vas, poštovanih članica SB UN i predstavnika Prištine, čuti odgovore na bar neka od njih, jer žitelji Kosova i Metohije, bilo koje nacionalnosti, bilo da su Srbi ili Albanci to zaslužuju.
Svi žitelji Kosova i Metohije sa punim pravom očekuju poboljšanje atmosfere i primirivanje tenzija na etničkom nivou koje su preduslov za normalan život. Za takav korak neophodna nam je konstruktivnost  koja na strani Srbije neizostaje, ali i istinska puna podrška međunarodnih činilaca. Ističem da Srbija uvek bila i ostaje duboko posvećena pronalasku održivog rešenja mirnim putem, a zarad mira, stabilnosti i zajedničke budućnosti.
Hvala.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs



AirSERBIA tokom Novogodišnjih i Božićnih praznika uvodi letove između Ciriha i Niša

Kompanija AirSERBIA će, od 17. decembra 2022, do 14. januara 2023. godine, dva puta nedeljno, sredom i subotom, obavljati direktne letove između Ciriha i Niša! Karte su već u prodaji putem svih kanala prodaje i naravno, na sajtu AirSerbia: https://www.airserbia.com/specijalne-ponude/ultra-niske-cene-za-letove-iz-nisa-i-kraljeva



Ambasador Bradić na otvaranju prve poslovnice MTEL u Švajcarskoj 14.10.2022.
Ambasador Republike Srbije u Bernu Goran Bradić čestitao je generalnom direktoru Telekom Srbije Ljubomiru Lučiću na zvaničnom početku poslovanja na tržištu Švajcarske, koje je simbolično označeno otvaranjem prve poslovnice firme MTEL Švajcarska u tržnom centru u blizini Ciriha (Volen), koja posluje u okviru srpske telekomunikacione kompanije.

Bradić je poželeo dobre rezultate i uspeh rukovodstvu Telekom Srbije, koja je posle šest godina poslovanja u Austriji, sada nastupila i na tržištu Švajcarske.

Izrazio je uverenje da će brojni naši građani, ljudi sa prostora bivše Jugoslavije, ali i Švajcarci, postati klijenti naše kompanije koja nudi posebno prilagđene pakete svojih usluga mobilne telefonije, interneta i TV-programa.

Direktor Lučić istakao je da početak poslovanja u Švajcarskoj predstavlja veliki dan za srpsku telekomunikacionu kompaniju, koja nastavlja sa svojim jačanjem i širenjem poslovanja. On je, takođe, zahvalio Ambasadi i Generalnom konzulatu u Cirihu na podršci u promovisanju kompanije MTEL Švajcarska.

Generalni direktor MTEL Švajcarska Stefan Božić ukazao je da su iskustva iz Austrije, gde kompanija ima više od 130.000 korisnika, od čega više od 15% čine Austrijanci, vrlo dragocena i da predstavljaju najbolji pokazatelj uspeha našeg telekomunikacionog giganta.

 



Prezentacija švajcarskog investicionog projekta u Ambasadi Srbije 10.10.2022.
U Ambasadi Republike Srbije u Bernu prezentovan je investicioni projekat švajcarske kompanije „Serbija prajm sajt uan ej-dži“ (Serbia Prime Site One AG), vredan 40 miliona franaka, koji predstavlja jedno od tri najveća ulaganja iz ove države u Srbiji u poslednjih 12 godina.

Reč je o izgradnji stambenog kompleksa, hotela, kao i pratećih sadržaja ukupne površine od oko 25.000 kvadratnih metara u Beogradu – na Dedinju. Početak gradnje kompleksa, koju će realizovati srpske građevinske firme po švajcarskim standardima, planiran je u naredna dva do tri meseca, a završetak objekata  u roku od 18 meseci.

Pozdravljajući prisutne goste, ambasador Bradić istakao je da je Srbija politički, ekonomski, finansijski i u svakom drugom pogledu stabilna država, da je pouzdan, ozbiljan i profesionalan partner, kao i da predstavlja atraktivnu i dobru lokaciju za strane investicije, sa čime se složio i generalni direktor švajcarske kompanije Jan Šoh.

Ambasador Bradić je podsetio da je Srbija u prva tri kvartala ove godine imala nešto više od tri milijarde evra direktnih stranih investicija, što je rekordan rezultat, posebno imajući u vidu ekonomske, energetske i bezbednosne izazove, koji su se tokom godine odrazili na privrede praktično svih država u Evropi i šire.

 Jan Šoh je, prezentujući projekat svoje kompanije, istakao da je početni kapital zaradio u finansijskom poslovanju i ulaganjem kapitala na različitim berzama. Odluku o osnivanju nove firme i ulaganju novca u građevinske projekte u Srbiji, doneo je nakon opsežne analize tržišta, čiji su rezultati pokazali da naša zemlja predstavlja dobru, sigurnu i atraktivnu destinaciju za građevinske i druge investicije.

Više informacija možete pronaći na: https://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/nova-investicija-od-40-miliona-svajcaraca-u-srbiju_1380443.html

 



Međunarodni konkurs za decu i mlade "STRIP - KAIŠ 2022". (11.10.2022.)

Obaveštavamo vas da će se Festival devete umetnosti, u okviru koga se organizuje konkurs za decu i mlade od 5 do 18 godina, pod nazivom "STRIP - KAIŠ 2022", održati i ove godine u Dečijem kulturnom centru u Beogradu. Rok za prispeće radova je do 18. novembra 2022. godine. Više informacija o konkursu možete pronaći OVDE.



Selaković: Intenzivna diplomatska aktivnost u Njujorku, afirmisali smo našu politiku, 24.09.2022.

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković izjavio je da je delegacija Srbije završila veoma intenzivnu diplomatsku aktivnost u Njujorku u okviru 77. Generalne skupštine UN, da je održao ukupno 100 sastanaka na marginama tog zasedanja, a da je potpisano 12 sporazuma, protokola i memoranduma sa predstavnicima država sa kojima je imao priliku da se sastane.
Ministar Selaković je naveo da je Generalna skupština UN bila prilika da se na marginama tog zasedanja održi niz sastanaka sa kolegama ministrima spoljnih poslova iz više država sveta i sa predstavnicima kako SAD, odnosno njihovog Kongresa, tako i sa predstavnicima Američko-jevrejskog komiteta, Alijanse civilizacija, ali i Svetskog ekonomskog foruma.
"Kada se svede računica ovogodišnje Generalne skupštine UN i sastanaka na marginama, mogu sa ponosom da kažem da je održano ukupno 100 susreta, od toga 95 sa ministrima spoljnih poslova i pet sa predstavnicima Američko-jevrejskog komiteta, Alijasne civilizacija i Svetskog ekonomskog foruma", naveo je šef srpske diplomatije.
Ministar Selaković je naglasio da je to bila odlična prilika da se afirmiše ono što jeste naša politika, a da su kolege ministri spoljnih poslova iz različitih država na sastancima koje je imao bili pod utiskom nakon izvanrednog obraćanja predsednika Aleksandra Vučića na Generalnoj skupštini UN.
"Bili su pod utiskom upravo tog govora, govora koji je potvrdio dosledno poštovanje međunarodnog prava, poštovanje uloge UN i poštovanje važećih rezolucija SB UN od strane Srbije koja geografski i po broju stanovnika nije velika zemlja, ali zemlja koja čvrsto veruje da je posvećenost malih i srednjih zemalja međunarodnom pravu najjači saveznik u našoj borbi za zaštitu naših vitalnih državnih i nacionalnih interesa", naglasio je ministar Selaković.
Kako je preneo, bilo je izuzetnih razgovora, kako sa predstavnicima država koje su priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, tako i onima koje to nisu i koje su još jednom potvrdile svoju podršku i posvećenost zaštiti vitalnog principa nepovrednosti teritorijalnog integriteta i suvereniteta međunarodno priznatih država članica UN.
"Ova godina je bila veoma izazovna za UN. Multilateralizam je u svojesvrsnoj krizi i za Srbiju je od vitalnog značaja da se multilateralizam vrati na scenu, da se ojačana uloga UN vrati na scenu i da naša borba za zaštitu naših državnih i nacionalnih interesa na Kosovu i Metohiji, a upravo u svetlu borbe za poštovanje primene međunarodnog prava, relevantnih odluka UN, kao što je Rezolucija 1244, ostaje ono čime ćemo se baviti i ostaje nešto za šta će se Srbija boriti. Upravo ta reafirmacija uloge UN jeste nešto što garantuje i veći uspeh u toj borbi", poručio je ministar Selaković.
Šef srpske diplomatije je istakao da su susreti na marginama zasedanja Generalne skupštine UN bili odlična prilika da se zaključi niz sporazuma, protokola i memoranduma sa predstavnicima država sa kojima je imao prilike da se sastane.
"Ukupno smo zaključili 12 sporazuma, memoranduma i protokola, a danas i završili ovu veoma intenzivnu diplomatsku aktivnosti potpisivanjem i Sporazuma o ukidanju viza na službene i diplomatske pasoše sa Senegalom", zaključio je ministar Selaković.


Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs



Obraćanje predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića na generalnoj debati 77. zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, 22.09.2022.

„Poštovani predsedniče Generalne skupštine,
Uvaženi generalni sekretare,
Ekselencije,
Dame i gospodo,
Izuzetna mi je čast da vam se obratim u ime Republike Srbije.
Ne zamerite, zbog ograničenog vremena, danas ću preskočiti teret formalnosti, kurtoazna obraćanja, pozdravljanje pristutnih i odsutnih i govoriti direktno o suštini onoga zbog čega smo se sastali.
Ja sam ovde po ko zna koji put. Težina trenutka u kojem se nalazimo obavezuje me da sa vama podelim teške reči, ali istinite. Sve što danas ovde radimo deluje, najblaže rečeno, impotentno i bledo. Naše reči odzvanjaju šuplje i prazno spram stvarnosti sa kojom smo suočeni. A ta stvarnost je da ovde zapravo niko nikoga i ne sluša, niko ne teži stvarnim dogovorima i rešavanju problema i skoro svi vode računa samo o zadovoljavanju svojih interesa, neretko gazeći u tom procesu osnovne principe međunarodnog prava, bacajući pod noge Povelju UN i druge dokumente na kojima je ova organizacija zasnovana. Za to nije kriv ni Antonio Gutereš ni bilo ko iz UN, već one sile koje ne vode računa ni o čemu osim o zadovoljenju sopstvenih političkih, ekonomskih i na žalost, vojnih ciljeva.
Svedoci smo da doba u kojem živimo odlikuje usložnjavanje globalne geopolitičke situacije. Naša generalna debata održava se u uslovima narušenog svetskog mira, u meri koja nije viđena još od Drugog svetskog rata i od vremena osnivanja Ujedinjenih nacija. Globalni izazovi sa kojima se suočavamo prete da iz temelja izmene međunarodnu bezbednosnu arhitekturu i ugroze uspostavljeni međunarodno pravni poredak. Ovako složena vremena, zahtevaju puno mudrosti i zajedništva kako bismo sačuvali mir kao apsolutno najznačajniju tekovinu utkanu i u same osnove organizacije Ujedinjenih nacija.
Želim da zato, precizno i jasno iznesem pred Vas viđenje o pet ključnih izazova sa kojima smo danas suočeni:
1. Povratak miru i očuvanje globalne stabilnosti;
2. Očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta međunarodno priznatih država, članica ove organizacije, kao ključnog pricipa međunarodnosg javnog prava i odnosa među državama;
3. Energetska bezbednost u uslovima globalne krize;

4. Finansijska sigurnost siromašnih i zemalja u razvoju;
5. Snabdevenost hranom u uslovima ratom presečenih globalnih linija snabdevanja;
Aktuelni globalni uslovi sve češće nas opominju da princip mirnog rešavanja sporova nema alternativu. Ovo načelo danas je važnije više nego ikada i najbolje je opisano u preambuli Povelje Ujedinjenih nacija u kojoj se poziva da budemo tolerantni i da zajedno živimo u miru jedni sa drugima kao dobri susedi. Odricanje od upotrebe sile i mirno rešavanje sporova stubovi su na kojima se zasniva svetska stabilnost, ali oni moraju biti praćeni principima poput neselektivnog poštovanja Povelje Ujedinjenih nacija, primene obavezujućih rezolucija Saveta bezbednosti UN i osnovnih načela važećeg međunarodnog javnog prava.
Tačka 2: Očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta međunarodno priznatih država, članica ove organizacije;
Srbija podržava teritorijalni integritet svih država članica UN, uključujići, naravno, i teritorijalni integiret Ukrajine. Na taj način, ponašali smo se odgovorno, ozbiljno u ovom visokom domu. Od mnogih govornika čuli smo priče o agresiji i narušavanju teritorijalnog integriteta Ukrajine. Mnogi kažu da je to prvi sukob na tlu Evrope od drugog svetskog rata. Ali istina, da je prvi put narušen integritet jedne zemlje u Evropi, i to Srbije, koja nije izvršila napad na bilo koju drugu suverenu zemlju, se uporno prećutkuje. Tražimo jasan odgovor na pitanje koje već godinama postavljam mojim sagovornicima, liderima mnogih zemalja – u čemu je razlika između suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine i suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije, koji je grubo narušen, a čemu mnogi od vas daju međunarodno priznanje i legitimitet? Nikada ni od koga nisam dobio racionalan odgovor na to pitanje.
Podsetiću vas - Srbija nije nogom kročila na tuđu teritoriju, nikada, niti ugrozila teritorijalni integritet ma koje suverene države, da bi bilo ko protiv nje intervenisao ili proveo agresiju, onako kako je to učinjeno 1999. godine. To ipak nije sprečilo 19 najbogatijih NATO zemalja da napadne jednu suverenu zemlju i to bez odluke Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. To što je po završetku oružanog sukoba potpisan sporazum sa NATO čije odredbe su predviđale usvajanje Rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244, a kojom je potvrđen i garantovan delimični suverenitet i potpuni teritorijalni integritet Srbije, nije sprečilo mnoge države Zapada da priznanjem jednostrano proglašene nezavisnosti takozvanog Kosova iznova pogaze teritorijalni integritet naše zemlje, Povelju Ujedinjenih nacija i Rezoluciju 1244.
Upravo zbog ovakvog iskustva kroz koje je Srbija prošla i još uvek prolazi, uveren sam da imam puno pravo da na ovom mestu citiram reči velikog Martina Lutera Kinga - nepravda učinjena bilo gde je ujedno i pretnja pravdi svuda. Ove reči stoje kao podsećanje, ali i opomena svima nama.
Bez obzira na to što još uvek i sami osećamo posledice grubog kršenja osnovnih odredbi međunarodnog javnog prava, mi od temeljnih principa Ujedinjenih nacija ne odustajemo. Nastavićemo da se zalažemo za dosledno poštovanje načela nepovredivosti granica, uvažavanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta svih ostalih država članica Ujedinjenih nacija. Uprkos ovakvom našem stavu, mnogi u ovoj sali i danas imaju problem sa poštovanjem teritorijalnog integriteta Srbije. Pitate se zašto? Zato što oni poseduju silu, a mi smo u njihovim očima mali i slabašni. Međutim, kao što ste mogli da čujete, mi ipak imamo snage da na ovom mestu iznesemo istinu.
Ekselencije,
Posebnu zahvalnost dugujemo svim onim državama članicama Ujedinjenih nacija, a one u ovom trenutku čine većinu u ovoj Skupštini, koje podržavaju teritorijalni integritet Republike Srbije, posebno na prostoru i teritoriji Kosova i Metohije. Dodatno ohrabruje što se broj zemalja koje podržavaju pozicije Srbije uvećao u periodu između održavanja dve sednice, što je trend koji se mora nastaviti, jer je od posebnog značaja da ostanemo verni osnovnim principima utkanim u Povelju Ujedinjenih nacija, poput načela nepovredivosti granica.
Republika Srbija i ja, kao njen predsednik, veoma strpljivo i sa mnogo dobre volje tragamo za kompromisom u vezi sa Kosovom i Metohijom, pod pokroviteljstvom Evropske unije, a u okviru dijaloga Beograda i Prištine. To je težak proces, on traje već duže od deset godina, ali mi ne vidimo alternativu. Bolje je sto godina pregovarati nego jedan dan ratovati. Nadam se da ćemo doći do obostrano prihvatljivog rešenja, zasnovanog na kompromisu, zato što je to apsolutno jedini način da postignemo naš cilj, a to je uspostavljanje dugotrajnog mira,  kao preduslova prosperitetnog života za Srbe i Albance i za ceo region. Sve druge opcije smo već istrošili i, bar što se tiče Srbije, ne želimo ni u snu da se vraćamo na staze sukoba, konflikta i krvoprolića. Region Balkana ne može da podnese još jedan sukob. Ja se uzdam da ćemo u tom naporu imati dobru volju i razumevanje naših međunarodnih partnera, zato što i oni dobro znaju da su neke ranije odluke njihovih vlada bile loše i da nisu radile za budućnost našeg regiona i svetskog mira. Beograd ovaj proces vodi u veoma kompleksnim okolnostima u kojima je prisutan hibridni rat i prljava kampanja u delu međunarodne javnosti protiv naše zemlje na različitim poljima. Dovoljno je da vas samo podsetim na citate i navode svetskih medija da će Srbija napasti svoje susede i da predstavlja pretnju po regionalnu stabilnost. Naravno, to se nikada nije dogodilo, i to je bila samo jedna u nizu brojnih laži protiv Republike Srbije. Srbija je okarakterisana kao potencijalni faktor destabilizacije u regionu, samo zato da ne bi govorila istinu - da princip nepovredivosti granica mora podjednako da važi za sve. Srbija je bila i biće faktor stabilnosti u celom regionu. Srbija, uprkos mnogim neistinama i falsifikatima, podržava Dejtonski mirovni sporazum, teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine i integritet Republike Srpske unutar Bosne i Hercegovine.
Mi smo, sa druge strane, uvereni da narodi Balkana imaju kapacitet da nastave suživot u budućnosti kao prijatelji i partneri koji imaju zajedničku viziju članstva u ujedinjenoj Evropi. To dobro znam, zato što smo već prevazišli mnoge barijere koje su između naših naroda stajale godinama i koštale su nas hiljada života i protraćene budućnosti. Srbija i Albanija, na primer, danas imaju najbliže i najprijateljskije odnose u celoj svojoj viševekovnoj zajedničkoj istoriji na prostoru Balkanskog poluostrva.

Bilo je potrebno samo da trezveno i pragmatično razgovaramo o našoj budućnosti, a ne o našoj prošlosti. Da razgovaramo o tome kako da rešimo probleme koji muče naše ljude, naše kompanije, radnike, studente i preduzetnike. Mnogo smo diskutovali i sami smo došli do brojnih rešenja koja su već ukinula barijere koje su između nas postojale bez ikakvog racionalnog razloga. Pre svega u ekonomiji, trgovini i protoku ljudi i kapitala. Srbija, Albanija i Severna Makedonija već tri godine implementiraju projekat Otvoreni Balkan koji ima jasnu viziju– otvoriti region za ljude, za robu, usluge, za kapital i kompanije, da bismo dobili područje koje će trajno biti oslobođeno tenzija, napetosti i konflikta.  Pored neupitne zajedničke ekonomske koristi koju ova inicijativa sa sobom donosi, ona ima i širu dimenziju, pre svega u spajanju ljudi različitih kultura i promocije diverziteta, što svakako doprinosi opštem razvoju društava u ovom delu Evrope. Srbija i na ovaj način, zapravo, nastavlja da doprinosi miru, stabilnosti i procesu pomirenja u regionu, a čime svakako daje značajan doprinos i bezbednosti na globalnom nivou.
Imali smo za to i inspiraciju u rečima jednog od najvećih diplomata u istoriji i velikog generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Daga Hamaršelda da ova organizacija nije kreirana da ljudsku vrstu odvede u raj, već da čovečanstvo spasi od pakla.
  Dame i gospodo,
Tek što smo suzbili globalnu pandemiju, već smo se suočili sa novim izazovima kakve u ovom veku nismo očekivali. Dok kao čovečanstvo, korak po korak, ubrzano napredujemo na tehnološkom planu, pred nama su se pojavili egzistencijalni problemi poput energetske bezbednosti, finansijske sigurnosti država u razvoju, ali i poremećaja u lancu snabdevanja osnovnim životnim namirnicama. Solidarnost koja je bila neophodna u borbi protiv pandemije, u još većoj meri je potrebna danas kada su ugrožene osnovne potrebe ljudi za hranom i energentima.
Republika Srbija svoju energetsku bezbednost posmatra kao neodvojivi deo nacionalne sigurnosti i kao ključni preduslov za nastavak ekonomskog razvoja i napretka naše zemlje. Nastojimo da obezbedimo kontinuitet snabdevanja energentima, ali delimo zabrinutost zbog aktuelnih geopolitičkih izazova koji ugrožavaju svetsku i evropsku energetsku stabilnost. Ostajemo posvećeni pronalaženju rešenja koja bi mogla da imaju transformacionu snagu u pokušajima da postignemo regionalnu i evropsku energetsku sigurnost. Želeo bih da naglasim da je Republika Srbija uspela da tokom aktuelne krize sačuva kontinuitet u snabdevanju energentima. Ipak, ostajemo vitalno zainteresovani za diversifikaciju izvora snabdevanja, dodatna ulaganja u energetsku infrastrukturu, ali i u brži i efikasniji razvoj kapaciteta zasnovanih na obnovljivim izvorima snabdevanja.
Mi smo upravo u Ujedinjenim nacijama tekuću dekadu nazvali decenijom održivije i otpornije budućnosti, delovanja i transformacije. Ona to mora i da ostane, ali u malo bržem ritmu! Neravnomeran razvoj, ali i finansijska ugroženost zemalja u razvoju, prouzrokuju dodatna društvena raslojavanja i neminovno vode ka novim antagonizmima. Ravnomeran razvoj ne sme biti ograničen, niti uslovljen ni geografski ni politički, već mora biti omogućen svim ljudima bez obzira na etničku, rasnu, kulturnu ili versku pripadnost.
 
Pred nama je još jedan veoma važan izazov koji zajedničkim snagama moramo da prevaziđemo, a to je iznalaženje najefikasnijeg načina da se izbegnu posledice koje aktuelna međunarodna kriza ostavlja po globalnu sigurnost snabdevanja hranom. Razvoj situacije je izuzetno alarmantan, a realnost je da smo pogođeni svi, bez izuzetka. Rastuća cena hrane i njena dostupnost postale su dodatni problem. Zadatak svih nas je da pronađemo operativna i efikasna rešenja koja nikoga neće izostaviti. Na nama državama, kao najznačajnijim međunarodnim subjektima, je da se pojedinačno uključimo u koordinaciju mera, pre svega doprinoseći ovom plemenitom zadatku na nacionalnom nivou, kako bismo sačuvali ono najvrednije – ljudske živote i njihovo dostojanstvo.
Tema ovogodišnje Generalne debate nas upozorava na dragocenost trenutka i povezanost izazova na međunarodnom planu. Krize sa kojima se suočavamo nas podsećaju na važnost otvorene komunikacije. Ne treba mnogo mudrosti da bismo zaključili da se izazovi savladavaju uspešno samo ukoliko se pravilno uoče njihovi uzroci. Srbija smatra da je imperativ da aktuelni izazovi ni na koji način ne smeju produbiti podele u svetu, a da već očigledna i tendenciozna polarizacija na globalnom planu treba da ustupi mesto principima multilateralizma.
Želeo bih da istaknem da Republika Srbija učestvuje u kolektivnim naporima za dostizanje ciljeva održivog razvoja i sprovođenje Agende 2030. Srbija deli viziju generalnog sekretara o budućnosti globalne saradnje na način kako je to utvrđeno Našom zajedničkom agendom i snažno podržava inkluzivan, umrežen i efikasan multilateralizam, kao najbolje sredstvo za odgovor na najhitnije izazove čovečanstva.
  Dame i gospodo,
Multilateralizam, kolektivna akcija i zajednička odgovornost su neizostavni elementi naših dosadašnjih diskusija, ali dozvolite mi da ukažem da je polazna osnova svakog takvog konstruktivnog angažmana – solidarnost.
Na kraju, želim da potvrdim da će Republika Srbija nastaviti da bude pouzdan partner u ostvarivanju zajedničkih ciljeva definisanih u okviru Ujedinjenih nacija, čvrsto verujući da je to najbolji put kojim možemo izgraditi bolji svet za nas i naše buduće generacije. Ali ne smemo da zaboravimo da su Ujedinjene nacije snažne onoliko koliko poštujemo zajednički usaglašene odluke i akte ove organizacije.
Citirao bih nešto što smo čuli 23 puta do sad, a to je: Povelja Ujedinjenih nacija je jedini standard koji se mora poštovati. To smo čuli od svih. U slučaju Republike Srbije, njih 17 od 23 koji su govorili o Povelji UN i rezolucijama UN je prekršilo međunarodno javno pravo i nisu poštovali pravila ustanovljena u Ujedinjenim nacijama. Nadam se da ćemo moći da prevaziđemo sve poteškoće i učinimo da pravila i procedure budu isti za sve na svetu. U suprotnom, ne vidim izlaz na kraju tunela. Hvala na pažnji. Živela Srbija!“


Izvor/Foto: www.predsednik.rs



Predsednik Vučić predsedavao Samitom u okviru inicijative Otvoreni Balkan 02.09.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić predsedavao je Samitom u okviru inicijative Otvoreni Balkan zajedno sa predsednikom Vlade Republike Albanije Edijem Ramom i predsednikom Vlade Republike Severne Makedonije Dimitrom Kovačevskim. Samitu su prisustvovali i predsednik Vlade Crne Gore Dritan Abazović, predsedavajući Veću ministara Bosne i Hercegovine Zoran Tegeltija, ministar spoljnih poslova i trgovine Mađarske Peter Sijarto i ministar spoljnih poslova Republike Turske Mevlut Čavušoglu.
Otvarajući Samit lidera u okviru inicijative Otvoreni Balkan, Predsednik Vučić je poručio da nikada nije više pažnje i energije usmereno na uspeh ovog projekta od osnivanja, te da od uspeha Otvorenog Balkana zavisi i koliko će zemlje članice uspeti da osiguraju dobru ekonomsku budućnost svojih zemalja, kao i učvršćivanje mira i stabilnosti u regionu.

„Nadamo se da će inicijativa Otvoren Balkan dodatno doprinositi ekonomskom jačanju i povezivanju, ali i pružiti mogućnost, koja je za nas od velikog značaja, a to je da govorimo u regionu jednim glasom i kada se radi o ključnim pitanjima od interesa za sve naše zemlje i za region u celini. Dosadašnji progres nije mali, ali lagao bih kada bih rekao da smo uvek zadovoljni tempom napretka. Čini mi se da uvek možemo brže i snažnije i bolje. Uspostavljanjem zelenog koridora Otvorenog Balkana za transport prehrambenih proizvoda doveo je do rasta trgovine od 17 odsto u ovom sektoru. Takođe, otvaranje namenskih voznih traka na graničnim prelazim je skratio čekanje sa nekoliko sati na 10 do 15 minuta, što nemerljivo olakšava poslovanje kompanijama iz Srbije, Albanije i Severne Makedonije“, naglasio je predsednik Vučić ističući da su u toku dana potpisana dokumenta, kao rezultat posvećenosti i rada i izraz opredeljenosti svih članica Otvorenog Balkana da u budućnosti saradnja dostigne još viši nivo.

Prema rečima predsednika Vučića, među potpisanim dokumentima je i Sporazum o mehanizmima za obezbeđivanje nesmetanog snabdevanja osnovnim životnim namirnicama unutar regiona Otvorenog Balkana, koji predviđa nesmetanu trgovinu određenih prehrambenih namirnicama unutar inicijative i ukoliko neka od zemalja članica donese odluku o zabrani izvoza tih namirnica.

„Operativni plan u oblasti civilne zaštite, je nastavak prethodnog sporazuma o saradnji u civilnim i vanrednim situacijama iz jula 2021. godine“, rekao je predsednik ukazavši da je posebno mudra ideja albanskog premijera Edija Rame rezultirala potpisivanjem Memoranduma o razumevanju u oblasti kinematografije i audio vizuelnih aktivnosti čime će se osnovati zajednički koprodukcioni fond "Otvorenog Balkana" za filmske profesionalce.

Takođe, predsednik Vučić je ocenio da će izdavanje prvih radnih dozvola i registracionih brojeva biti prekretnica koja će usmeriti razvoj privrede naše tri zemlje i dodao da je posebno važno osnivanje radne grupe za prevenciju kriza pred dolazeću tešku zimu.

Predsednik Vučić se osvrnuo i na međunarodni sajam vina Vinska vizija, organizovan u okviru inicijative Otvoreni Balkan, ističući da su tri zemlje članice pokazale da jednu tako važnu i izuzetnu tešku manifestaciju mogu da organizuju na najvišem svetskom nivou, dovodeći najveći deo svojih vinarija, najpoznatije svetske vinarije i promovišući glavne gradove i svoje zemlje.

Predsednik Vučić je posebno zahvalio premijeru Crne Gore, predsedavajućem Savetu ministara Bosne i Hercegovine, ali i šefovima diplomatije Mađarske i Turske, što su došli u Beograd na Samit.

"Vi niste naši gosti, mi smo toliko vezani i potrebni jedni drugima a to pokazuje i učestalost naših susreta. Verujem da ćemo, bez obzira što neki nisu formalno deo Otvorenog Balkana i što neki neće biti, moći da razvijamo dalju moguću saradnju“, dodao je predsednik Vučić dodajući da su odnosi zemalja unutar inicijative na istorijskom maksimumu.

Nakon obraćanja učesnika i gostiju na Samitu, Predsednik Vučić je poručio su za sve zemlje učesnice inicijative "Otvoreni Balkan" mir i stabilnost od ključnog značaja, bez obzira na to što nemaju ista mišljenja o svim političkim događajima i pitanjima. Takođe je istakao da se sve zemlje koje učestvuju na Samitu, nalaze na evropskom putu i da su mu posvećene. Zato je zamolio evropske partnere da pokažu poštovanje i više razumevanja prema regionu Balkana i zahvalio predstavnicima EU na tome što poštuju odluku Srbije, Albanije i Severne Makedonije da naprave projekat kakav je Otvoreni Balkan.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

 



Ambasador Bradić posetio Inovacioni park Švajcarske, 29.07.2022.

Ambasador Republike  Srbije Goran Bradić posetio je Inovacioni park Švajcarske (Switzerland Innovation Park Biel/Bienne AG), koji se nalazi u Bilu, nedaleko od Berna, gde ga je direktor jednog od četiri istraživačka instituta (SSF / Swiss Smart Factory) Dominik Gorecki upoznao sa najvažnijim aktivnostima i ciljevima tog naučno-obrazovnog i proizvodnog centra.

Ambasador Bradić je izrazio želju za daljim jačanjem saradnje između naučno-istraživačkih centara dve zemlje, kao i praktičnoj primeni dostignuća u oblasti veštačke inteligencije i novih tehnologija u proizvodnji, medicini i robotici. Ukazao je da u Srbiji rade četiri naučno-tehnološka parka – u Beogradu, Čačku, Novom Sadu i Nišu – pri čemu je izgradnju prva dva sufinansirala Savezna vlada Švajcarske. Naglasio je da je pre pet meseci u Ženevi, u sedištu Svetskog ekonomskog foruma (WEF), potpisan Sporazum o osnivanju Centra Svetskog ekonomskog foruma za četvrtu industrijsku revoluciju u Srbiji, prvog takvog u regionu Zapadnog Balkana, podsetivši da su toj ceremoniji prisustvovali premijerka Srbije Ana Brnabić i osnivač, kao i izvršni direktor Svetskog ekonomskog foruma Klaus Švab i Borge Brende.

Gorecki se zahvalio na informacijama o projektu kampusa „BIO 4“ u Beogradu, koje je predstavio ambasador Bradić, izrazivši interesovanje za razmenu informacija i uspostavljanje saradnje na konkretnim projektima.

Ambasador Bradić je sa konzulom Anom Kontić i srpsko-švajcarskim preduzetnikom Zoranom Vranićem obišao institute u okviru Inovacionog parka, koji se bave istraživanjem u oblasti medicine, automobilskih baterija,  laserske proizvodnje metalski baziranih aditiva, kao i interdisciplinarnog povezivanja i robotike. U Inovacionom parku u Bilu radi 500 istraživača, stručnjaka i studenata.
 

 



Stručnjaci srpske državne uprave na usavršavanju u Švajarskoj 21.07.2022.

Grupa eksperata Republičkog sekretarijata za javne politike i Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu Republike Srbije učestvuje u Bernu na dvonedeljnom seminaru u okviru Međunarodnog programa za razvoj i trening (International Program for Development Evaluation Training / IPDET),  zajedno sa kolegama iz većeg broja evropskih država.

Predstavnici Srbije su jedini iz regiona Zapadnog Balkana koji su ove godine pozvani na „IPDET 2022“, koji od 10. do 23. jula organizuju Svetska banka i Univerziteta Bern. Ciljevi seminara su evaluiranje, provera, povećanje efikasnosti rada, usavršavanje veština i znanja službenika, koje oni kasnije primenjuju u praksi i prenose kolegama iz drugih institucija državne uprave.     

Delegacija Republičkog sekretarijata za javne politike i Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samouprvu posetila je Ambasadu Srbije u Bernu i tom prilikom su ambasadora Gorana Bradića  upoznali sa aktivnostima i iskustvima tokom učešća na „IPDET 2022“.



Konzul Mandić sa učesnicima međunarodnog dečijeg Rukometnog kampa u Gumligenu 18.07.2022.

U Gumligenu (pored Berna) je ove sedmice otvoren međunarodni dečiji Rukometni kamp „Nikola Portner i prijatelji“. Reč je o sportskom događaju internacionalnog karaktera, koji je ime dobio po kapitenu švajcarske rukometne reprezentacije, Nikoli Portneru, čiji je otac bio proslavljeni srpski rukometaš Zlatko Portner. Organizator ovog kampa je neprofitna sportska organizacija „Sport NoLimit“ iz Lozane, zajedno sa Rukometnom akademijom Švajcarske.

Kamp traje od 18. do 23. jula i održava se u gradskoj sportskoj dvorani. Četvrtu godinu zaredom okuplja sve veći broj dece, ali i profesionalnih trenera. Kamp je namenjen deci uzrasta između 13 i 18 godina, kojih je i ove godine bilo više od 50. Idejni tvorac i rukovodilac kampa je David Miloradović, predsednik „Sport NoLimit“ organizacije i takođe uspešan rukometni trener u Švajcarskoj, dok su gostujući treneri Akim Komnenić (Srbija), Slobodan Aćimov (Srbija), Nikola Marinović (Srbija), Marko Markiš (Hrvatska), Žoel Da Silva (Francuska), Ulf Anderson (Švedska) i Klaus Feldman (Nemačka).

Trenere i decu je na otvaranju pozdravio konzul R. Srbije u Bernu Predrag Mandić, poželevši im puno uspeha i zahvalivši rukometnim stručnjacima što su se odazvali pozivu organizatora da prenesu svoje dragoceno znanje novim generacijama.



Nastavak uspešne privredne saradnje sa Švajcarskom 12.07.2022.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić razgovarala je danas sa generalnim direktorom Ženevske privredne komore (CCIG) Vinsentom Subilijeom o nastavku već uspešne saradnje, privlačenju novih investitora i promociji poslovnih mogućnosti Srbije.


Brnabić je sagovornike upoznala sa dobrom poslovnom klimom u Srbiji i predstavila privredne oblasti koje su pogodne za ulaganja, a akcenat je stavljen na digitalizaciju, veštačku inteligenciju i biotehnologiju.


Premijerka je posebno ukazala i na pogodnosti dostupne stranim ulagačima.


Ona je podvukla da je Švajcarska među vodećim investitorima u Srbiji u oblasti informacionih tehnologija, budući da ta oblast u našoj zemlji ima veliki potencijal za razvoj.  


Predsednica Vlade je posebno ukazala na značaj biotehnologije kao perspektivne oblasti saradnje sa kompanijama iz Ženeve.


Prema njenim rečima, stručnjaci iz Srbije mogu mnogo da nauče od kolega iz Švajcarske kada je reč o toj oblasti, a u prilog tome govori i to što Srbija razvija okruženje za razvoj biotehnologije.


Sublije je rekao da Srbija, kao napredna ekonomija, može značajno da doprinese daljem unapređenju poslovnih mogućnosti ženevskih kompanija koje žele da investiraju i da je zato njegova misija da podstiče i olakšava tim kompanijama da dođu i da to i učine.

Sastanku u Vladi Srbije prisustvovali su ambasador Švajcarske Urs Šmid i predsednik Švajcarsko-srpske trgovinske komore Majo Mićović.

Izvor/Foto: www.srbija.gov.rs
 



Jačanje privredne i investicione saradnje Srbije i Švajcarske 14.06.2022.
Predstavnici Švajcarsko-srpske privredne komore (SSCG) i Ženevske komore za privredu, industriju i usluge (CCGF) potpisali su Memorandum o razumevanju između te dve institucije.

Ambasador Republike Srbije u Švajcarskoj Goran Bradić zahvalio je direktoru Ženevske komore za privredu, industriju i usluge Vinsentu Subiliji i predsedniku Švajcarsko-srpske privredne komore Maju Mićoviću na pozivu i mogućnosti da na skupu, koji je bio posvećen Srbiji kao zemlji u fokusu za švajcarske privrednike, iznese ocene o bilaterlanim odnosima dve države, kao i najvažnije podatke o ekonomskim rezultatima naše zemlje.

Bradić je ocenio da su bilateralni odnosi stabilni, dinamični, svobuhvatni i veoma dobri - kako na političkom planu, tako i u oblasti privrede, nauke i tehnike, dualnom obrazovanju, energetici, kao i na drugim poljima.

Ambasador Bradić je ukazao da su robna i razmena usluga u protekle dve godine zabeležili rast od 16,3 % (2021.), tj. 5,4% (2020.), uprkos pandemijskim ograničenjima, te da je volumen u trgovinskoj razmeni u miniloj godini dostigao ukupno 1,3 milijarde evra.

Ukazao je da su privreda i građani u Srbiji dobili ukupnu pomoć države od 8,8 milijardi evra za ublažavanje ekonomskih posledica izazvanih globalnom virusnom pandemijom, pri čemu je javni dug na nivou od 52% BDP ostao znatno ispod Mastrihtskih kriterijuma.

Naglasio je da će srpska privreda - posle rekordnog rasta u minuloj godini od 7,5% - nastaviti u ovoj i narednoj godini da raste značajnim stopama, kao i da je nastavljen trend u privlačenju stranih direktnih investicija, koje su 2021. godine iznosile 3,9 mlrd. evra. Istakavši da je strateški spoljno-politički cilj Srbije punopravno članstvo u EU, uz ubrzanje neophodnih društvenih reformskih procesa, kao i istovremeno jačanje stabilnosti i saradnje sa zemljama u regionu, Bradić je zaključio da je u proteklih nešto manje od tri godine ostvaren i značajan napredak u okviru inicjative „Otvoreni Balkan“.

Predstavnici nekoliko švajcarskih firmi – koji se bave proizvodnjom hrane, nameštaja, kao i IK uslugama u Srbiji – izneli su svoja iskustva i razloge zbog kojih su Srbiju izabrali za sedište poslovnih aktivnosti.

Manifestaciji su prisustvovali i šef Stalne misije Republike Srbije pri UN u Ženevi ambasador Dejan Zlatanović, kao i prvi sekretar Ambasade Bojan Stojanović.

 



Svečana dodela diploma maturantima Dopunske nastave na srpskom jeziku u Ambasadi Republike Srbije u Bernu

U Ambasadi Republike Srbije u Bernu, u subotu, 11.06.2022. godine, pred više od stotinu đaka, roditelja, učesnika i gostiju, održana je svečanost povodom dodele svedočanstava i đačkih knjižica učenicima osmog razreda Dopunske nastave na srpskom jeziku iz kantona za koje je Ambasada konzularno nadležna.

Dodeli đačkih knjižica i svedočanstava prethodila je priredba koju je osmislila nastavnica Andrijana Adamović iz Bazela. Na početku je otpevana himna „Bože pravde“ u izvođenju Umetničkog centra „Soko“ iz Bazela. Usledili su stihovi Miroslava Antića „Posle detinjstva“ u interpretaciji maturantkinje Leone Bronza, numera „Šetnja” koju je na violini izvela Marta Adamović, recitacije pesme „Srbija“ učenika Lea Fasola, i „Putovanje po Srbiji“ učenika iz Bazela, kao i „Oranje Kraljevića Marka“. Pesmu „Mileševski anđeli“ otpevale su učenice Elena Nikolić i Lea Lazarević, nakon čega je sledilo „Žikino kolo” na harmonici. KUD „Karađorđe“ iz Berna je otpevao u višeglasju splet narodnih pesama, a Umetnički centar „Soko“ je otpevao srpsku narodnu pesmu „Usnula je dubok sanak“. Program je završen numerom „Tamo daleko“ u izvođenju Umetničkog centra „Soko“.

Svečanost je otvorio, i okupljene u ime Ambasade pozdravio, ambasador Republike Srbije u Švajcarskoj, Goran Bradić. Poželevši dobrodošlicu, izrazio je zadovoljstvo što deca uče srpski jezik, pišu ćirilicu, i čuvaju svoju kulturu i svoje korene. Izrazio je očekivanje da se nova školska godina nastavi sa još većim brojem đaka i podsetio da Ambasada stoji na raspolaganju svima u ispunjenju tog važnog zadatka.

U ime koordinatorke Dopunske nastave, Biljane Bukinac, svečanosti je prisustvovala nastavnica Jelena Angelovski iz Ciriha. Izrazila je duboku zahvalnost Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije na podršci koju Ambasada Srbije u Bernu pruža nastavnicima Dopunske škole na srpskom jeziku širom Švajcarske u njihovom radu. Maturantima je čestitala i poželela da celog života neguju ono što su naučili.

           Svedočanstva, knjižice i prigodne poklone su svojim đacima podelile Andrijana Adamović, Jelena Mitrović, Snežana Šaronjić, Mira Tomić, Nataša Malešević, Tijana Krajina i Danijela Glišić, kojima je ambasador Goran Bradić nakon toga uručio i bukete sa cvećem. Po završetku programa, upriličen je prigodan koktel.



Dani srpske kulture (Desankini Dani) u Luganu 03.06.2022.



Predsednik Vučić položio zakletvu, 31.05.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić položio je danas zakletvu na Jedanaestoj posebnoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu i stupio na dužnost u drugom mandatu.

"Dame i gospodo, Vaša svetosti, poštovani predsedniče, poštovani člane Predsedništva Bosne i Hercegovine, poštovana predsednice Republike Srpske, uvaženi predstavnici verskih zajednica, dragi prijatelji, poštovani predsednici Srbije i Savezne Republike Jugoslavije, vaše ekselencije, predsednice Ustavnog suda i Vrhovnog kasacionog suda, predsednice Vlade, članovi Vlade Republike Srbije, predsedniče Pokrajinske skupštine AP Vojvodine, predsedniče Pokrajinske vlade AP Vojvodine, dame i gospodo, dragi prijatelji, ne postoji veća čast, veća obaveza, a nema ni većeg ponosa od onog koji ti daje činjenica da vodiš svoju zemlju, niti lepše dužnosti od te da je sa ponosom predstavljaš.

Sve to, i obavezu, i dužnost, i čast, i ponos, dobio sam od građana na izborima. Oni su izraz volje ubedljive većine, koja je mene i najveći deo vas nanovo zadužila da svoj posao obavljamo ne uvek onako kako čak i ta većina želi, već da činimo sve ono što je u najboljem interesu Srbije.

Želim da budem predsednik svih i predsednik za sve, da budem prvi po obavezama i poslednji po privilegijama, da radim više, da ne tražim ništa za sebe, ali da tražim sve, apsolutno sve za našu Srbiju.

Veliki Konfučije je rekao da kompromis može da se pravi sa svim, osim sa idealima i to je ono što nameravam da sledim, a meni je ideal Srbija i dobrobit njenih građana. To ujedno određuje i prioritete mog drugog mandata, one koji su, čini mi se, i pre polaganja zakletve bili javni i jasni i koji glase: mir, stabilnost, nezavisnost u odlučivanju, sloboda Srbije, sigurnost, zdravlje, Evropa, rad, rad i rad.

Srbija jeste i biće, da parafraziram Marka Aurelija, cara, filozofa, upravo ono i samo ono što mi od nje napravimo. Ona je proizvod naših misli, naših snova i naših dela, naš ideal, naš cilj, naša svest, znanje o tome gde smo i geografski i istorijski i velika pažnja o tome da nikada ne pobrkamo, kao što nam se toliko puta u istoriji dešavalo, istoriju i realnost, geografiju i realnost, puste želje i realnost.

Danas imam čast, ali i nemerljivu obavezu da vam se obratim kao predsednik čiji drugi mandat počinje u prelomnim vremenima moderne istorije. Ne postoji teža, ali ni uzvišenija dužnost od ove na koju danas po drugi put stupam. I ne postoji cilj koji je zahtevniji, ali i časniji od cilja da Srbija nastavi svojim putem, jedinstvenim, u budućnost kakvu je odavno svojim žrtvama i odricanjima zaslužila.

Preuzimam predsedničku dužnost u vremenima u kojima je osnovna premisa, u gotovo čitavom svetu, postala da su drskost i bezobrazluk čin hrabrosti, a smirenost i strpljenje odraz straha. Živimo u vremenima kada svi glasno govore, a malo ko sluša i još ređe čuje. Glasovi razuma su sve tiši, a vizija budućnosti celog čovečanstva sve maglovitija i udaljenija.
 
Danas je, možda više nego ikada, ceo svet željan istine i pravde. Iste one pravde koja je utkana i u prve reči naše prelepe nacionalne himne i koja još uvek stoji kao imperativ bez kojeg nema napretka ni dostojanstvenom čoveku, ni celom svetu. Za takvu istinu i za takvu pravdu uvek ću da se borim, jer nema težeg, ali ni časnijeg puta od toga.

Svet možda nikada više neće biti isti, ali vam ukazujem na činjenicu da ćemo bar mi pokušati da ostanemo snažni, samouvereni i nepokolebljivi u svojoj principijelnosti, da ćemo kao zemlja nastaviti da radimo za opštu dobrobit, dok hrabro grabimo napred uprkos svim nedaćama, kao što smo to činili i do sada.

Ne postoji, stoga, dovoljno velika reč za našu Srbiju, koja je oduvek stajala na raskršću različitih civilizacija, vera i kultura, čime je obogaćena na najbolji način, koji nas podstiče da to nasleđe čuvamo i danas još jače, čvršće i odlučnije nego ikada pre. Isto tako, preko nas su se odvajkada ukrštali putevi tuđih interesa i ambicija, osvajanja i povlačenja, ali i naših pobeda i poraza, koji su ostavili duboke ožiljke u celokupnom bivanju Srbije. Mnogi su kod nas dolazili bez poštovanja i obzira, a odlazili sa skrivenim ili otvorenim divljenjem prema našem malom, a tako velikom narodu i prema našoj maloj, a tako ponosnoj Srbiji.

Baš kao i ovo Miroslavljevo jevanđelje, i naša zemlja je imala čudan i težak istorijski put. Pokolenja Srbije su se kalila kroz najteže trenutke tokom dugih vekova, neretko sama, ali uvek uspravna. Upravo ta pokolenja, koja su kroz istoriju pokazivala neverovatne ljudske, vladarske, umetničke, vojne, moralne i duhovne visine, utkala su ovaj nesalomivi, slobodarski, ponekad čak prkosni duh u sve sadašnje i buduće naraštaje našeg naroda.
 
Da stvari konkretizujem, svet se pred našim očima na dnevnom nivou dramatično menja, nikada više i nikada brže. Napad na Ukrajinu je prekretnica u međunarodnim odnosima. Sa jedne strane, Rusija je želela prekid dominacije, kako kažu, zapadne i tvrde i meke moći, sprečavanje daljeg širenja NATO-a, velika Kina ne želi status quo, tj. nedodirljivost zapadne snage i bezuticajnost svih drugih, dok sa druge strane Zapad želi očuvanje sopstvene prevlasti u svetu, istovremeno se pozivajući na kršenje međunarodnog javnog prava, kako od strane Rusije, tako i od njihovih drugih protivnika, poput Narodne Republike Kine.

Tačno je da je napadom na Ukrajinu pogaženo međunarodno javno pravo, ali je takođe tačno da se to dogodilo desetinama puta u savremenom svetu, te da su ključni protagonisti i današnji veliki borci za poštovanje normi međunarodnog javnog prava bile neretko i zapadne sile. Uostalom, mi ovde, u Srbiji, to na najbolji mogući način možemo da potvrdimo. Naša zemlja je 1999. godine napadnuta bez odluke Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, a da naša zemlja pre toga nije okupirala nijednu drugu. Našoj zemlji posle toga otimano je i dalje. Uprkos postojanju Rezolucije 1244 i postojanja u pravnom poretku te rezolucije, i dalje nam otimaju deo naše teritorije tvrdeći da su u pravu, a mi, ako slučajno kažemo da mislimo drugačije, tog trenutka više nismo za budućnost, nismo dovoljno demokrate, ne razumemo sadašnji trenutak, već se bavimo suviše prošlošću. Kada bi to neko drugi učinio, on bi odmah bio neko ko ruši međunarodni pravni poredak, ko ruši sve institucije i ko ruši mir u svetu.

Ponosan sam na Srbiju danas, koja se ponaša u skladu sa principima međunarodnog javnog prava, koja ume da osudi kršenje međunarodnog javnog prava, nedvosmisleno i jasno. Ali sam ponosan i na Srbiju u kojoj nema ni antizapadnog, niti rusofobnog ponašanja. Kod nas su dobrodošli i Dostojevski, i Šekspir, i Gete, i Hemingvej. To je nešto na šta Srbija može da bude ponosna, pa makar bila i jedna od retkih zemalja u savremenom svetu.

Ovo sam sve rekao ne zato što je iz ovoga moguće izvući pragmatične zahteve delovanja, već da i kao predsednik Republike, baš onako kako to sebi dozvole svi drugi građani Srbije, spasem dušu i kažem šta mi je na srcu. I da ne mislite da to što svi znate ja ne znam. Znam, neretko znam bolje od svih ostalih. Neretko to vidim i osećam bolje od svih ostalih. Ali to ne rešava naš problem i to nijedan od problema u budućnosti neće da reši. Politika vođenja zemlje nije politika želja, već politika mogućeg, politika realnosti.

Ja sam razgovarao sa jednim, od danas najvećim evropskim liderom, sedam sati smo razgovarali i valjda je čovek želeo da me sluša i osetio sam potrebu da ispričam sve što mi je na duši, da izgovorim sve - kako se mi Srbi osećamo kada vidimo šta su nam činili po pitanju Kosova i Metohije i po svim drugim pitanjima na Balkanu. Slušao me je pažljivo taj veliki lider, mnogo umniji od mene, sa mnogo više znanja, veliku zemlju vodi, i negde oko tri ujutru mi je rekao: „Hajde, sada Aleksandre, da presečemo ovo.“ Rekoh, slušam Vas, dragi prijatelju. On je rekao: „Nisam u svemu saglasan sa tobom, ali da kažem da si za 80, možda čak i 9o odsto stvari koje si izgovorio u pravu. I šta ćemo sada? Vodiš jednu zemlju, predsednik si zemlje, dovoljno si pametan da znaš da, bez obzira na nepravde kojih je u svetu mnogo,  postoje stvari koje se neće menjati. Ti mišljenje moje zemlje da promeniš ne možeš. Možemo da se kajemo naknadno, ali to nikada nećemo da priznamo, jer veliki to ne priznaju. Za nas suze kajanja i greške ne postoje, one su predviđene za vas, manje zemlje. Ostaje da vidimo šta je to što možeš da uradiš da spasavaš svoju zemlju u budućnosti. Ostaje da se vidi šta je to što možeš da napraviš, da osiguraš budućnost za mlade naraštaje u tvojoj zemlji, šta je to što možeš da prihvatiš kao realnost i šta je to što možemo da napravimo zajedno.“ Ja sam prvi put čuo od nekoga, od zapadnih lidera, da je rekao negde, ne direktno, ali negde je rekao: „U redu, nismo uvek svi mi najsrećniji sa svim što smo činili u prošlosti, ali sa time morate da se pomirite.“ Makar nešto smo dobili, makar neku vrstu ličnog zadovoljenja sam dobio te noći, koja, naravno, za našu zemlju ne znači ništa. Ali, u pravu je taj veliki lider kada je rekao da moramo da budemo posvećeni budućnosti, da moramo da brinemo o budućnosti, da gledamo šta ćemo sa našom decom, jer oni nisu dužni da plaćaju ni dugove naše generacije, ni dugove koje su nam ostavili naši roditelji, ni naši pradedovi niti bilo ko drugi. Njima moramo da ostavimo što je moguće čistiju situaciju za budućnost, da oni ne moraju da razmišljaju sa kim će da ratuju sutra i sa kakvim će sve nestabilnostima i problemima da se suočavaju.

Upravo u skladu sa tim, želim da kažem da se radujem skorom formiranju novog parlamenta, nadam se da će se uskoro završiti sve izborne radnje i čak ne želim da odgovaram onima koji su iznosili besmislene tvrdnje kako sam birao pred kojim parlamentom ću da polažem zakletvu, jer sam postao predsednik 31. maja i ovo je bio jedini dan kada sam mogao da polažem zakletvu. Šta da radite, jer šta god nekada učinio i kako god učinio, nikada neće biti dovoljno dobro ili dovoljno loše da bi svi bili zadovoljni.
 
Formiranje nove Vlade je, rekao bih, od presudnog značaja i imajući u vidu situaciju u kojoj se nalazimo, tešku situaciju, mi već danas svi zajedno moramo da razmišljamo o tome. To ne mogu sam, iako sam neko ko je dobio veliku podršku naroda, već je potrebno Vlada da to radi, a svakako će to raditi ona, koja bude imala puni legitimitet, a ne u tehničkom mandatu, snažnije i jače.

Moramo da se bavimo i novim sankcijama i novim čudima, u kojima opet možemo da budemo oštećeni pa ćemo morati da molimo naše evropske partnere da nam po tom pitanju pomognu, ali to je već pitanje za njih. Upravo u skladu sa tim, očekujem da nova Vlada Srbije bude formirana do kraja jula meseca, a ja ću sa radošću krenuti u intenzivne konsultacije sa predstavnicima svih političkih stranaka u zemlji koje su ušle u narodni parlament, čim bude formiran novi saziv Narodne skupštine Republike Srbije.

Želim da kažem da sam uveren da će nova Vlada prihvatiti neke od saveta i mojih molbi. Verujem da će mandatar doneti odluku da Vlada bude manjinski inkluzivna, da uključimo što je moguće više pripadnika ne samo srpskog naroda, već da u toj Vladi budu i Mađari, i Bošnjaci, da budu u njoj i Hrvati, i Romi, i predstavnici svih nacionalnosti koji žele dobro ovoj zemlji i koji imaju samo jednu otadžbinu ili jednu domovinu, a to je Srbija, koju beskrajno vole baš onako kako je volimo mi i koji ovde planiraju da žive, i oni i njihova deca, baš kao što to planiramo i mi.

Hoću upravo na tome da se zahvalim svim predstavnicima, ja čak ne volim ni da izgovaram u formalno – pravnom smislu, znam da se to tako kaže, predstavnicima nacionalnih manjina, ali rekao bih ljudima, divnim građanima, narodima koji ne pripadaju većinskom narodu, a koji su uvek bili uz Srbiju, pomagali Srbiji i zajedno sa nama delili dobro i zlo i zajedno sa nama rešavali sve muke i probleme sa kojima smo bili suočeni.
 
Ono što očekujem od naredne Vlade, ali čemu ću se i kao predsednik Republike posebno posvetiti, jeste pod jedan – naš evropski put. I sad izvinite, pošto znam da za tako nešto neću dobiti aplauz, upravo ću zbog toga tome najviše prostora da posvetim. Volim ponekad da se inatim, da budem džangrizav, ponekad kočoperan, ali ne zbog sebe ili zato što mi je to zbog bilo kakvih poena potrebno, naprotiv, na tome se poeni gube, već zato što mislim da činim dobru stvar za Srbiju.

Mi, kada govorimo o Evropi, ona nam služi kao poštapalica, ona nam je postala negde obavezni deo usputnog pominjanja, ali i nešto što najlakše možemo svakoga dana da kritikujemo, napadamo, ali da opet, kada dođe popodne ili veče, razmišljamo kako i koliko ćemo sutra podrške i pomoći da tražimo. Ma koliko da sa pravom kažemo da oni nisu uvek fer prema nama, a ne mislim da su uvek fer prema nama, posebno kada je reč o političkim zahtevima, isto tako ni mi nismo fer prema njima. Lako nam je i lepo da uzimamo novac poreskih obveznika iz Evropske unije i mnogo se dobro osećamo ako ni hvala na to ne kažemo. Lako nam je, lepo, da prihvatamo ono što nam odgovara, ono što nam se dopada, ali nam nije lako i lepo da čujemo reči kritike kada nam se nešto ne sviđa.

Evropska unija ne sme da bude sintagma poštapalica, ona ne sme da bude nešto što je ušlo u rečnik tek onako, već mora da bude naše opredeljenje. Upravo zbog i trgovinske razmene, investicija, ali i zbog toga što želimo da pripadamo tom tipu društva, moraćemo mnogo toga da uradimo i u oblasti vladavine prava, dalje demokratizacije našeg društva, medijskih sloboda i svega drugog. Naravno da preteruju kada govore da ne može da se čuje drugačije mišljenje, naravno da ponekad to koriste za svoje političke potrebe, ali je takođe tačno da i mi uvek možemo bolje, i to ne zbog njih, već zbog nas.
 
U skladu sa tim, dolazimo do onoga na šta sam se danas zakleo, na Ustav Republike Srbije, dolazimo do ključnog političkog pitanja za nas, a to je pitanje Kosova i Metohije. Povezano sa ukrajinskom krizom pitanje Kosova i Metohije biće još istaknutije i još teže za nas za rešavanje. Šta god vam govorili, sa bilo koje strane, šta god vam rekao bilo ko sa zapada, Kosovo i Metohija biće veća i važnija tema upravo i zbog onoga o čemu je nedavno govorio predsednik Putin.

Oni će vam reći da to nije tako i da Kosovo nije ni slično kao neki drugi primeri u svetu, to će vam ponavljati besomučno. Što vam više to ponavljaju, vi vidite da ih to više muči. Upravo zbog toga ćemo se suočavati. Izvinjavam se što govorim istinu svima, i vama u sali, i njima koji ovo slušaju. Da li stvarno mislite da sam toliko naivan kad mi deset puta kažete da vas se to ne tiče i da vam to nije problem, da meni, političkom veteranu, to pokušate da prodate? Vidim koliko vas to boli. Možete da mislite koliko to onda boli nas, koliko to boli ovu zemlju, koliko to boli srpskog čoveka, koliko to boli svakoga u ovoj zemlji. Svakog dana moramo da slušamo pritiske da biste vi zadovoljili svoje interese, ni jednog sekunda ne razmišljajući o našim interesima. Tu imamo problem i što nemamo baš ni sa kim da razgovaramo u želji da dođemo do kompromisa, u želji da tražimo kompromis.

Takođe, znam da ovo niko ne želi da sluša u Srbiji, ali mi moramo da tražimo kompromis. Mi moramo da se borimo za kompromis. Mi moramo da čuvamo naš narod na Kosovu i Metohiji. Mi moramo da brinemo o životima naših ljudi, naših staraca, njihove dece i njihove dece koji i dalje žive na Kosovu i Metohiji, koji i dalje vole srpsku zastavu, koji i dalje govore srpskim jezikom. Zbog toga moramo da tragamo za kompromisom.

Danas, kada o tome govorimo, i danas ne izvršavaju presude svojih organa da Visokim Dečanima vrate ono što Visokim Dečanima pripada i niko se zbog toga mnogo ne sekira. Imali smo prvi put saopštenje Kvinte koja je iskreno kritikovala stav albanskih vlastodržaca u Prištini da ne dozvole Srbima da se izjasne na izborima za predsednika i za parlament Srbije. To je trajalo pola dana. Dan posle toga mogli su da nastave da rade sve isto što su radili, jer uvek će imati njihovu podršku i niko ne treba da ima bilo kakvih iluzija po tom pitanju.
 
Onda dolazimo do pitanja koje je sa tim povezano. Na koliko razumevanja mi možemo da naiđemo i na koliko racionalnog prihvatanja naših argumenata možemo da naiđemo kada kažemo - pa, čekajte, vi očekujete od nas da se jednako snažno opredeljujemo protiv Ruske Federacije? Sada, ostavite po strani sve naše tradicionalne odnose, ostavite po strani i sve drugo, što mi nemamo problema u snabdevanju gasom, sigurnosti snabdevanja, što imamo dobre odnose, sve to po strani ostavite, pa kako mislite, ljudi, da, s jedne strane, svakoga dana govorite o teritorijalnom integritetu, o zaštiti teritorijalnog integriteta kao vrhovnom principu međunarodnog javnog prava, a da onda nama kažete – vi, Srbi, zaboravite poštovanje vrhovnog principa međunarodnog javnog prava, ali gledajte da se još gore nego mi, a zbog svega što se u svetu zbiva, odnosite prema Ruskoj Federaciji. I nema problema što oni neće da budu za vas u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija po pitanju vašeg teritorijalnog integriteta, jer dobro je za vas da zaboravite na svoj teritorijalni integritet.

Ja molim samo predstavnike tih zemalja da budu bar malo fer prema Srbiji, pa da kažu – razumemo vašu tešku poziciju, ali, nema problema, mi vas teramo u to. To je jezik koji možemo da razumemo. Ne znači da ćemo da poslušamo, ali to je jezik koji je mnogo manje licemeran nego ovaj koji nam govori o tome da je to pravda, da je to pravično i da je to pošteno, jer da je to pravično, pošteno i da je to pravda, ne biste tako lako razorili teritorijalni integritet i razarali teritorijalni integritet Srbije kao što ste to činili.

Znam ja, na sreću ili žalost, šta je to što se ljudima dopada i opet se vraćam i opet vam ponavljam, ovo sam izgovorio da spasem dušu, da znate da je imam, pošto znam da mnogi misle da je nemam, i da znam ove stvari, uglavnom bolje od većine, da ne kažem slučajno od svih, ali sutra mi moramo da imamo dovoljno goriva, moramo da imamo i dovoljno hrane, moramo da imamo i nove bolnice, moramo da imamo i nove fabrike i moramo da držimo najbolje odnose sa našim zapadnim partnerima i da budemo tvrdo, čvrsto, istrajno i snažno na evropskom putu.

Nova Vlada mora brzo da se formira i zbog toga što je neophodno da se hitno, hitno bavimo predstojećom zimom i snabdevanjem Srbije, pre svega, energentima. Situacija je alarmantna i zato je važno da u najkraćem mogućem roku Vladu formiramo, da bismo mogli da se posvetimo tome, da bismo mogli da izdvojimo veliki novac i da obezbedimo sigurnost za građane Srbije tokom predstojeće zime.
 
Mi imamo stabilne javne finansije zahvaljujući celoj Vladi, Ministarstvu finansija, Narodnoj banci Srbije, zahvaljujući dobrom radu, stabilnosti, koju smo čuvali sve vreme. Za nas je od velikog značaja da tu stabilnost sačuvamo.

Hrana. Imamo je dovoljno i imaćemo je dovoljno. Svi pokušaji destabilizacije srpskog tržišta propašće zato što mi nikoga ne obmanjujemo. Mi nikoga ne lažemo kada kažemo da imamo dovoljno šećera, ulja, pšenice, suncokreta, kukuruza i svega drugog što je neophodno za normalan i pristojan život.

Veliki su i ključni, suštinski, reformski zadaci pred Srbijom, koji će da bole mnoge - od nove i mnogo ozbiljnije i odgovornije energetske politike, obrazovanja i nauke, koja mora da bude suština, stub napretka Srbije u budućnosti. Tu bih posebno zamolio Vladu da se ne plaši reakcija oko šireg, sveobuhvatnijeg i ubedljivijeg, uverljivijeg uvođenja dualnog obrazovanja u naš obrazovni sistem, jer su svi bežali od toga. Najlakše je čekati samo kada će sledeća plata i koliko Ministarstvo finansija može da obezbedi para, a da pri tome ne vidimo koliko zaostajemo za Nemačkom, Austrijom, Švajcarskom i koliko, u stvari, nismo spremni sebe da menjamo, ali smo spremni sve druge da menjamo.

Nastavićemo, jer država mora da nastavi sa ulaganjem u zdravstvo, jer zdravstvo postaje jedan od stubova kako razvoja, tako i opstanka naše nacije. Dalja digitalizacija, razvoj robotike, veštačke inteligencije, ali i briga o klimatskim promenama i zaštiti životne sredine. Imamo mnogo partnera, od Norvežana do EU, do SAD, sa kojima smo ušli u značajne projekte iz pitanja energetske sigurnosti, bezbednosti, kao i zaštite životne sredine, a koje treba produbiti.

Što se tiče pitanja naše vojske, kao vrhovni komandant trudiću se da naša vojska, svojim uticajem, bude snažnija, da bude garant bezbednosti, mira, sigurnosti i stabilnosti. Slušali smo prethodnih meseci bezbroj puta kako će Srbija, tobože, nekoga da napadne, kako će srpska vojska nekoga da ugrožava. Lagali su danima, nedeljama, koliko već traje ova kriza u Ukrajini, devedeset šest dana. Devedeset šest dana, svakoga dana ste po stotinu puta i na stotinu mesta mogli da pročitate te laži. I posle devedeset šest dana niko nam još nije rekao izvinite. Niko nam još nije rekao - izvinite što smo lagali od prvog dana. I hvala Srbiji što se ponaša kao stub stabilnosti i što nikada nikoga nije ugrozila, i što nikada ništa ni od koga nije tražila, osim što je tražila da bude svoja na svome, da ima pravo da čuva svoju slobodu, svoje nebo i svoju zemlju, sama, bez ičije pomoći.

Srbija će, uveren sam, dragi prijatelji, čuvati ljubomorno svoju vojnu neutralnost. Mi nismo politički neutralni. Mi se nalazimo na evropskom putu i znamo svoje obaveze, ali svoju vojnu neutralnost mi moramo da čuvamo. Svuda oko nas su ili NATO zemlje ili teritorije na kojima se nalazi NATO. Ne postoji ni jedna teritorija, entitet, zemlja do Srbije, pored Srbije, koja nije u NATO.

Srbija je kao malo ostrvo i neki obično to govore ili navode kao problem. Ali da  vam kažem, šta je problem u tome što verujete svom narodu, što verujete junačkom genu svojih građana da smo bili i da ćemo biti u stanju da čuvamo svoju zemlju i da ne želimo da pripadamo bilo kojem vojnom bloku, da želimo samo da imamo pravo da čuvamo svoje granice, da čuvamo svoju zemlju, da imamo svoje vojnike i da štitimo svoje nebo? I Srbija ima danas i finansijski više snage da sačuva svoju zemlju nego što je imala ranije. I Srbija danas više nikome ne bi bila lak plen kao što smo, nažalost, uprkos našem velikom srcu, bili lak plen 1999. godine.

I to je nešto na šta sam ponosan. Dakle, nikoga ne napadamo, nikoga ne ugrožavamo, ali vam garantujem jednu stvar, a to je da se niko neće drznuti i niko, onako lako kako je nekada krenuo, zadovoljavajući svoje geopolitičke interese, više neće smeti da krene na Srbiju, ne zato što nas neko voli ili ne voli i ne samo zato što danas nema takve interese, kao što je imao nekada, već zato što je Srbija snažnija. A snažnija je zahvaljujući narodu i građanima Srbije koji su ulagali u svoju vojsku, koji su verovali u svoju vojsku i koji znaju da je put neutralnosti, put u budućnost za Republiku Srbiju i za naše građane.

Ono što je takođe važno, to je da plate i penzije će da rastu, inflacija ne sme da pojede. Uvezena inflacija, najvećim delom uvezena inflacija, ne sme da pojede njihova primanja, jer smo se borili za bolji životni standard građana i Vlada će po tom pitanju morati naporno da radi i penzije da prate plate.

I ono što je takođe važno, i bez čega nama nema budućnosti, a o čemu svi pričamo, da se malo našalim na naš račun. Mi, svi, kada odemo na televiziju, svi, svi mi predsednici, premijeri, ministri,  svi analitičari, svi kritičari, svi, ko god se pojavi negde, uvek ode pa kaže: „Eto, selo nam je pusto“. Hajde, vrati se u selo. Hajde, otiđi u selo. Na kraju shvatite da nam je mnogo lepo u gradovima. Živimo u gradovima, normalno. U celoj Evropi, u celom svetu je takav trend i neće se promeniti. I nisu ljudi koji žive u gradu lošiji od onih koji žive u selu i obrnuto, nisu ljudi koji žive u selu lošiji od onih koji žive u gradu. I uz sve naše napore, i uz sve to što smo učinili, teško ćemo uspeti da promenimo taj trend.

A onda sa iste strane slušate o tome kako i koliko dece imamo, nedovoljno je dece, nemamo kome da ostavimo zemlju. A onda, šta god da kažete po tom pitanju, bićete predmet kritike, jer će vam reći da ste nekoga uvredili zato što želite da podstičete natalitetnu ili pronatalitetnu politiku, zato što ste nekom neko pravo uskratili. Ne ljutite se. Mi danas imamo mnogo više i popularnije su nam i televizijske emisije i novinski članci o kućnim ljubimcima, nego o deci.

Izvinite što ovo moram ja da vam kažem kao predsednik Srbije, izvinite što niko drugi nema hrabrosti da to kaže, jer zna da će da bude linčovan. Ja sam stotinama puta linčovan i nemam problem sa tim. Divini su kućni ljubimci. I pas, i mačka, i papagaj, i konji, ko ih ima na selu, divni, svakog od njih volite na svoj način, ali ljudi mi ne možemo da preživimo, nama budućnosti nema ako ne budemo imali više dece. Nema nam budućnosti, možete da govorite šta hoćete, neće nam opstati zemlja.

Zato, očekujem od Vlade da nastavi sa merama podsticanja nataliteta. I to nije uvreda za bilo koga. Postoje ljudi koji ne mogu da imaju decu, postoje ljudi čiji je izbor da ne žele da imaju decu, ali mi, kao društvo i država, moramo da se pobrinemo da imamo one koji će da produže život državi. Država bez građana ne može da postoji.

I vraćam se ponovo, još ću nekoliko reči o komšijama i o onome što nam je činiti.

Za nas je veoma važno to što smo postigli u prethodnom periodu. Sa našim mađarskim prijateljima imamo najbliže i najbolje moguće odnose, govorim sa mađarskom državom, najbliže, istorijski najbliže odnose, i to je nešto što moramo da čuvamo i da gajimo. Imamo veoma dobre odnose i sa Rumunijom i Bugarskom, u širem regionu i sa Grčkom i Turskom. Imamo, zahvaljujući inicijativi Otvoreni Balkan, za koju ću se svim srcem zalagati i boriti, verovatno najbolje u istoriji odnose sa Severnom Makedonijom i Albanijom.

Posebno bih se zahvalio i Srpskoj pravoslavnoj crkvi, Njegovoj svetosti patrijarhu Porfiriju na izuzetnom mudrim odlukama koje je doneo i time dodatno doprineo prijateljstvu i bratstvu koje imamo sa makedonskim narodom. To je nešto o čemu će istorija, Vaša svetosti, da sudi, a ne dnevni izveštaj.

Zahvaljujući Vama i zahvaljujući politici koju smo vodili, danas je Srbija najpopularnija zemlja u Severnoj Makedoniji, kod njihovog stanovništva, mi danas ih osećamo kao braću i nemamo ni jedan problem u tim odnosima i to je velika stvar koju smo uspeli da napravimo.

Sa Albanijom odnosi su nam sve bolji, sve snažniji, sve jači. Ono gde ćemo morati mnogo pažnje da posvetimo, to su naši odnosi sa Zagrebom, sa Hrvatskom, da pokušamo da mnogo toga izmenimo, da se saglasimo konačno da ni na šta iz prošlosti ne gledamo na isti način, da su nam pogledi u prošlost drugačiji, različiti, ali da pokušamo da pronađemo iste naočare i iste dvoglede za budućnost, i da vidimo šta je to što možemo zajednički da uradimo. Vrata Beograda i kapije, i vrata Predsedništva, biće uvek otvorena za dobar dijalog i razgovor sa Zagrebom.
 
Isto očekujem i sa političkim Sarajevom, ali oni moraju da znaju da ćemo mi uvek štititi interese međunarodnog javnog prava, to su interesi Srbije, poštovanje Dejtonskog sporazuma, poštovanje Ustava BiH, integriteta BiH, ali da ćemo uvek tražiti da nema menjanja Dejtonskog sporazuma bez saglasnosti sva tri naroda i da ćemo, razumljivo, biti uz Republiku Srpsku, dalje razvijati naše odnose, kad god možemo i ako možemo pomagati Republici Srpskoj i toga se ne stidimo, i nikoga zbog toga ne ugrožavamo, jer ćemo se truditi da svima uvek i u svakom trenutku pružimo ruku podrške, ruku zajedništva i ruku pomoći.

Nekada se govorilo, moj otac je poreklom sa druge strane Drine, ja sam nekako slučajno u Beogradu rođen, pa Srbi sa one strane Drine su uvek govorili da nikada ljudi u Srbiji ne mogu da razumeju koliko Republika Srpska voli Srbiju. Ja bih danas rekao, posebno našim gostima iz Republike Srpske, da oni ne treba da sumnjaju koliko ljudi u Srbiji voli Republiku Srpsku i da to nije ništa manje od onoga koliko Republika Srpska voli Srbiju.

Ono što je za nas važno, to je da sa Bošnjacima, uprkos svim političkim razlikama, uprkos tome da neko ponekad i ne želi da prihvati ispruženu ruku, da gradimo dobre, prijateljske i bliske odnose. To moramo da radimo i zbog velikog broja Bošnjaka koji žive u našoj zemlji. Događaji iz Priboja više nikada ne smeju da se ponove.

Reći ću vam samo jednu stvar iz koje najbolje vidite koliko ti ljudi vole svoju zemlju. Mi smo posle 37 godina, kao što smo uspeli posle mnogo decenija da izgradimo mreže autoputeva, pruga, bolnica, fabrika, mi smo posle 37 godina uspeli da donesemo dve zlatne medalje sa Evropskog prvenstva u boksu, ali jednu medalju nismo uspeli da donesemo.

Reč je o jednom Prijepoljcu, Mamić ili Memić, neće se naljutiti, Bošnjak je, koji se tako žestoko borio za Srbiju, tako svim srcem, u Jerevanu je bilo to takmičenje, da bih voleo da ste to mogli da vidite. I kad god bi donosio medalju, ogrnuo bi zastavu Srbije sa ponosom. Mi treba da budemo ponosni na našu bošnjačku braću i na sve one koji se bore za ovu zemlju i da zajedno sa njima gradimo tu budućnost. Sad bih ja, onako srpski dodao, da začinim, jer mi bez toga ne možemo, bez teorija zavere kod nas Srba ne može, opljačkale ga sudije u borbi za medalju, preglasavanjem doneli odluku da je izgubio taj meč.

Mi ne možemo da menjamo čitav svet, možemo samo da ga prihvatimo takvog kakav jeste i da tražimo svoje mesto u njemu. Ono što možemo, ono što hoćemo da nastavimo, jeste da menjamo sebe, da gradimo svoju zemlju, u svakom smislu da je gradimo, u svakoj oblasti nauke, obrazovanja, zdravlja, ekonomije, infrastrukture, sporta, kulture.

Dizaćemo i građevine, jer one, po Ivi Andriću, ne menjaju samo izgled i značaj kraja u kome se nalaze, nego imaju duboke biološke veze sa narodom koji se njima služi. Između građevina i ljudskog naselja postoji prisna i nevidljiva veza, jedna složena i nejasna, ali stalna razmena međusobnih uticaja. Narod preko podviga svojih pojedinaca stvara građevine na sliku i priliku svojih najdubljih, često nesvesnih težnji i osobina, a te građevine polako i stalno utiču na karakter i navike naroda. Postajemo bolji, rekao nam je veliki pisac, gradeći sebe i svoju zemlju. To se ne odnosi samo na strukturalne građevine, već na sve ono što smo gradili i na sve ono što te tek treba da izgradimo.

To je onaj ključni cilj kojem ću posvetiti ovaj mandat, moj poslednji, da kada odem sa ovog mesta, znam da je Srbija bolja zemlja nego što je bila kada sam na njega došao. Nema žrtve koju neću zarad tog cilja da podnesem i nema stvari koju neću da uradim, truda na koji neću biti spreman. Zato što sa idealima nema kompromisa i to je jedina stvar sa kojom kompromisa nema. Sve ostalo je kompromisima podležno i kompromis je jedna lepa, a ne ružna reč. Na kraju, to je upravo zato što je i moj jedini ideal Srbija.

Stavljajući ruku na Ustav Republike Srbije i Miroslavljevo jevanđelje, preuzimam na sebe breme velike odgovornosti. To nije samo odgovornost prema ovoj generaciji građana Srbije, već i prema svojim velikim prethodnicima, a posebno prema pokolenjima koja tek slede. Veliki Njegoš kaže: pokolenja dela sude.

Živim u uverenju da će naša politika odoleti sudu vremena i da će buduća pokolenja, lišena emocija koje direktni učesnici i savremenici uvek i neizbežno imaju, sa bezbedne istorijske distance naše vreme objektivno oceniti kao vreme stabilizacije i uzleta Srbije.

Pre nego što završim, dragi prijatelji, hoću da se zahvalim svima. Hoću i vama ovde, iz ovog saziva parlamenta ili starog saziva parlamenta, jer vi ste doneli velike i važne promene za Srbiju. Vi ste ti koji ste se usudili da kažete – nećemo svu vlast u svojim rukama, hoćemo nezavisno pravosuđe. Bili ste jedini koji ste to smeli da kažete i napravite. Vi ste donosili najvažnije zakone, da spasavamo narod u vreme Kovida. Vi ste donosili najvažnije mere kada je trebalo Srbiju finansijski zaštiti i sačuvati. Mnogo toga dobrog uradili ste za naš narod i građane. Istorija je ta koja će da sudi, a ne neko na dnevnom nivou.
 
Hoću da se zahvalim svim bivšim predsednicima Republike Srbije i Savezne Republike Jugoslavije, koji su pružili ogroman doprinos napretku naše zemlje, koji znaju šta je država, koji svojim prisustvom i danas pokazuju da onaj ko zna jednom šta je država, nikada ne zaboravlja šta mu je dužnost i ne zaboravlja šta je država i uvek se drži osnovnih principa, da država i interesi države moraju da budu važniji od ličnih interesa. Zato hvala vama svima što ste danas ovde i beskrajno poštovanje moje imate za sve ono što ste činili za našu zemlju.

Hoću vama, poštovani prijatelji iz Republike Srpske da se zahvalim. Sa vama sam, Željka, Mile, mnogo toga radio u prethodnih pet godina, mnogo toga dobrog, čini mi se, učinili smo za naš narod. Sigurno je da smo pravili i greške. Hvala vam na tome što ste trpeli ponekad i moje drugačije stavove, što ste bili u stanju da razumete da ne moramo po svakom pitanju da imamo isto mišljenje, ali smo znali šta nam je cilj, a to je dobro za naš srpski narod i to uvek dobro za Republiku Srbiju i Republiku Srpsku. Hvala vam što ste me trpeli.

Vama hvala, Vaša svetosti, što ste uvek uz naš narod, što ste uvek tu da podelimo i dobro i zlo.

Hoću da iskoristim priliku da se zahvalim mojoj porodici kojoj nije bilo lako u prethodnih pet godina. Ne želim da kukumavčim, jer joj neće biti lakše ni u narednih pet godina, samo hoću da kažem Danilu, Milici i Vukanu da ih beskrajno volim i da tata ništa bez njih ne bi mogao.
        
Zbog svega navedenog, moliću se Bogu na isti način kako je to činila predivna Rebeka Vest dok su nacističke bombe padale na njenu domovinu: Gospode, dopusti mi da se držim srpski! Neka živi Srbija!"



Izvor/Foto: www.predsednik.rs
 



Proslava crkvene slave Svetog Cirila i Metodija u Belpu, 29.05.2022.

U subotu i nedelju, 28. i 29. maja 2022. godine, Hram Svetog Ćirila i Metodija u Belpu proslavio je svoju crkvenu slavu. Sveti Ćirilo i Metodije, koji se inače slave 24. maja po gregorijanskom kalendaru, proslavljeni su za vikend kako bi svečanosti mogao da prisustvuje što veći broj vernika. Prazničnom večernjem Bogosluženju i izvođenju Pravila Svetog Ćirila i Metodija u subotu je prisustvovao, a Svetom Liturgijom u nedelju rukovodio, episkop austrijsko-švajcarski, Njegovo Preosveštenstvo gospodin Andrej. U svetim službama učešće su uzeli sveštenici iz gotovo svih delova Švajcarske - Berna, Ciriha, Iverdona, na čelu sa domaćinom, parohom Crkvene opštine u Bernu, protojerejom-stavroforom Stankom Markovićem, uz pratnju crkvenog hora pod dirigentskom palicom Nemanje Trickovića. Večernjem bogosluženju u subotu, kao i liturgiji u nedelju, prisustvovao je konzul Republike Srbije u Bernu, Predrag Mandić. Manifestaciju je svojim prisustvom uveličao i Njegova ekselencija, ambasador Bosne i Hercegovine u Švajcarskoj Konfederaciji, dr Boro Bronza. Nakon liturgije, izvršena je ophoda oko hrama, blagosiljanje slavskih obeležja i upriličeno bogato posluženje za zvanice i preko stotinu okupljenih vernika iz nekoliko švajcarskih kantona i inostranstva.

 

 



Dani srpske kulture (Desankini Dani) u Luganu 28.05.2022.

Treći sekretar u Ambasadi Republike Srbije u Bernu, Stefan Zlatanov učestvovao je na manifestaciji "Dani srpske kulture (Desankini Dani)" u organizaciji SKU "Desanka Maksimović", održanoj u sali Multiuzo u Luganu. Stefan Zlatanov je govorio o srpsko-švajcarskom prijateljstvu, srpskoj dijaspori u Švajcarskoj i životu i delu Desanke Maksimović.

U programu su osim folklornih ansambala SKU "Desanka Maksimović" iz Lugana i SKU "Sveti Sava" iz Belincone učestvovali i članovi švajcarskog kulturno umetničkog društva "Costumi e Canti Ticinesi" iz Belincone, koji su nakon folklornih izvedbi prezentovali srpsku i švajcarsku narodnu nošnju. Profesor književnosti, pesnik i dopisnik Frankfurtskih vesti Rada Rajić predstavila je knjigu poezije "Komad neba", nakon čega je prezentacijom o životu Mileve Marić Ajnštajn završena manifestacija.



Predsednik Vučić na godišnjem sastanku Svetskog ekonomskog foruma, 25.05.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić boravio je u švajcarskom gradu Davosu, gde je prisustvovao godišnjem sastanku Svetskog ekonomskog foruma. Tokom dvodnevnog boravka u Davosu, predsednik Vučić učestvovao je na sesiji Diplomatski dijalog na temu Zapadnog Balkana, kao i u diskusiji na temu Uspostavljanje mira, obnavljanje rasta i ostvarivanje održivosti.

Predsednik Vučić je preneo da je dominantna tema skupa u Davosu bila Ukrajina, kao i da su važne teme bile predstojeća zima i pitanja energenata, hrane i održivosti.

„Važno je čuti šta su planovi, do kada će se povećavati referentne stope, na koji način će igrati igru između rasta i spasavanja Evrope od inflacije, kao i šta je ono što Srbija može da učini i sačuva stopu rasta iznad proseka“, rekao je predsednik Vučić i dodao da se tema ukrajinske krize nadvila nad sve druge teme, da je primetna ogromna podrška Ukrajini, bez mogućnosti da se čuje bilo šta drugo.

"Nekada ste ovde mogli da čujete različite, drugačije stvari, dolazili su i Si Đinping i Angela Merkel, a sada je Davos postao mesto dominantno, isključivo zapadne orijentacije. O svemu ostalom je moguće razgovarati, ali u zadatim okvirima", naveo je predsednik Vučić. On je istakao da je u Davosu imao niz dobrih sastanaka sa brojnim evropskim i svetskim zvaničnicima, dodajući da je iskreno i otvoreno govorio o problemima.
Predsednik  Vučić je učestvovao na sesiji Diplomatski dijalog o Zapadnom Balkanu i preneo je novinarima da je Srbija na putu ka EU i da je zahvalna na podršci koju od nje dobija, ali da je potrebno da se razume i naša pozicija, a ne samo da se ponavlja šta se od Srbije očekuje.

"Suština je u tome da sam bio iskren, otvoren, govorio o problemima, ukazao na drugačije viđenje situacije u BiH od većine pristunih, kao i različite stavove u odnosu na Kurtija", rekao je predsednik Vučić i dodajući da ne može da otkriva detalje, ukazao je da su na skupu izneli potpuno različite vizije budućnosti Balkana. On je istakao da postoji poverenje između Beograda, Skoplja i Tirane, da raste ekonomska saradnja i sve, kako je rekao, ide u dobrom smeru.
Predsednik Vučić je naveo da je na marginama skupa razgovarao i sa predsednikom Republike Severne Makedonije Stevom Pendarovskim, a nakratko i sa premijerom Republike Hrvatske Andrejem Plenkovićem.
Predsednik se u Davosu sastao i sa predsednikom Vlade Crne Gore Dritanom Abazovićem i pozvao ga da se pridruži sastanku inicijative "Otvoreni Balkan" na Ohridu.

Na ovogodišnjem forumu predsednik Vučić imao je i niz bilateralnih susreta sa svetskim zvaničnicima, predstavnicima finansijskih institucija i vodećih kompanija u svetu.

"Mnogo sam razgovarao o tome kako možemo da se postavimo danas u svetu, a razgovarao sam i sa šeficom američke Eksim banke, o velikom zajmu u budućnosti za značajne energetske projekte, za solarne, a kasnije i hidroprojekte. To je bio odličan sastanak, kratak, ali konkretan. Verujem da ćemo uskoro izaći sa konkretnim planovima", rekao je predsednik Vučić.

Tokom boravka u Davosu, predsednik Srbije Vučić sastao se i sa osnivačem i izvršnim direktorom Svetskog ekonomskog foruma Klausom Švabom, premijerom Republike Grčke Kirjakosom Micotakisom i predsednikom Republike Jermenije Vaganom Hačaturjanom, sa kojim je razgovarao o bilateralnim odnosima i globalnoj situaciji.

Davos, 25. maj 2022. godine


Izvor/Foto: www.predsednik.rs



Selaković: Srbija će se svim diplomatskim i političkim sredstvima boriti protiv zahteva tzv. Kosova u SE, 20.05.2022.

Ministar spoljnih poslova Srbije poručio je da je današnje, 132. zasedanje Komiteta ministara Saveta Evrope, bila prilika da se jasno izlože naši stavovi po pitanju situacije u Ukrajini i problema koji će se u budućem vremenu naći pred SE, a to je zahtev tzv. Kosova za članstvo u ovoj organizaciji.
Selaković je istakao da je tim povodom u Torinu razgovarao sa generalnom sekretarkom SE Marijom Pejčinović Burić, koja je, kako je podsetio, pokazala veliko razumevanje za naše stavove još kada je početkom godine bavila u zvaničnoj poseti Srbiji, a ministar je naveo i da je razgovarao sa ministrima spoljnih poslova Danske, Irske, Islanda, Azerbejdžana, Jermenije, Gruzije, Moldavije, kao i zamenicima šefova diplomatija Ukrajine i Slovačke.
"Ovo je bila prilika da ih bliže upoznam sa našim stavovima i pozicijom po pitanju zahteva tzv. Kosova za članstvo u SE", rekao je Selaković, ukazavši da je reč o ubedljivoj većini država koje su do sada uvek bile na našoj strani i koje su imale jasan i principijelan stav podrške teritorijalnom integritetu i suverenitetu Srbije, dok je, prema rečima ministra, susret sa kolegama iz Irske i Islanda bio motivisan time što su te države članice Biroa komiteta ministara SE, dodavši i da je Irska danas od Italije preuzela predsedavanje Komitetu ministara SE za period od narednih šest meseci.
"I ovom prilikom Srbija je potvrdila da je jedna od retkih evropskih država koja ima vrlo jasne stavove po pitanju osnovnih načela spoljne politike, odnosno, da se rukovodi osnovnim načelima Povelje UN, da poštuje teritorijalni integritet i suverenitet drugih država i da poštuje međunarodno priznate granice", rekao je Selaković, naglasivši da su danas neki govornici, predstavnici sedam ili osam država, na jedan neprincipijelan način govorili o poštovanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta nekih evropskih država, dok neke druge države čiji je teritorijalni integritet narušen, kao što je Srbija, nisu ni pomenuli.
Selaković je kazao da je eventualni zahtev za prijem Prištine u SE direktno u suprotnosti sa najmanje dva člana Statuta SE, ukazavši da je to je akt koji je u suprotnosti sa Rezolucijom SBUN 1244, kao i da je to akt direktno uperen protiv očuvanja jedinstva SE, a da je jedinstvo među državama jedno od ključnih načela koje je definisano Satutom SE.
"Svaka vrsta argumentacije da je tzv. Kosovo 'crna rupa' u Evropi, gde apsolutno nije prisutan SE sa svim onim vrednostima koje zastupa, nije tačna, jer SE se u statusno neutralnom prisustvu nalazi i na teritoriji naše južne pokrajine, gde učestvuje u organizaciji i sprovođenju različitih projekata", rekao je Selaković ponovivši da to nikako ne može da bude argument koji koristi suprotna strana.
"Ukoliko dođe do razvoja situacije u tom smeru, Srbija će se svim diplomatskim i političkim sredstvima boriti protiv toga, a uveren sam da u toj borbi nećemo biti sami", zaključio je Selaković.


Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs



Selaković: Zahtev tzv. Kosova za članstvo u SE u suprotnosti sa pravilima i normama ove organizacije, 20.05.2022

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković učestvovao je danas na 132. Ministarskom sastanku Saveta Evrope koji se održava u Torinu.
U obraćanju Selaković je podvukao da se spoljna politika Srbije zasniva na poštovanju načela međunarodnog prava, teritorijalnog integriteta i političke nezavisnosti država, kao i da smatramo veoma pogrešnim narušavanje ovih principa u slučaju bilo koje države, ali i u slučaju Srbije.
„Naš odnos prema ovim principima je veoma jasan. Iako se čini da su neke države vođene načelom „Quod licet Iovi non licet bovi" (Što priliči bogu, ne priliči volu), Srbija ostaje posvećena osnovnim principima međunarodnog prava“, naglasio je ministar. On je dodao da je poštovanje ovih principa danas važnije nego ikada, ujedno, ukazavši i da Komitet ministara Saveta Evrope u svojim odlukama i deklaracijama često eksplicitno insistira  na njima.
„Razmatranje zahteva tzv. Kosova za članstvo u Organizaciji, koji je pravno nedopustiv, dovelo bi u pitanje njen kredibilitet. Naglasiću da je ovakav potez Prištine za nas apsolutno neprihvatljiv, a na grubo kršenje našeg teritorijalnog integriteta bićemo prinuđeni da snažno odgovorimo svim raspoloživim diplomatskim sredstvima“, istakao je Selaković.
Ministar je naveo da Srbija podržava svaki angažman Saveta Evrope na KiM koji ima za cilj unapređenje standarda u domenu ljudskih prava, vladavine prava i demokratije, a koji je u skladu sa Rezolucijom Saveta Bezbednosti UN 1244 i statusno neutralnim pristupom Saveta Evrope.
Prema rečima ministra, prištinske vlasti nisu pokazale zainteresovanost za poštovanje obaveza preuzetih u dijalogu u Briselu, posebno kada je u pitanju zaštita prava Srba i drugih nealbanskih zajednica, na šta se konstantno upozorava i u izveštajima generalnog sekretara UN o radu UNMIK-a.
„Zahtev za članstvo za Prištinu predstavlja politički cilj, a ne vrednosno opredeljenje i jeste pokušaj da se ova organizacija zloupotrebi. To je duboko u suprotnosti sa normama i pravilima Saveta Evrope, drugih međunarodnih organizacija i međunarodnog prava“, istakao je šef srpske diplomatije, dodavši da je ovo još jedan jasan pokazatelj da Priština nema nameru da do bilo kakvog rešenja dolazi putem dijaloga, već se po ko zna koji put odlučila za unilateralni pristup.
Selaković je kazao da se Srbija zalaže i promoviše načela i vrednosti Saveta Evrope, ukazujući da je to važan segment našeg puta ka članstvu u  EU, kojem smo u potpunosti posvećeni.
Ministar je naglasio da Srbija sa posebnom pažnjom prati posledice tragedije u Ukrajini, pre svega na civilno stanovništvo, kao i da će nastaviti da pruža humanitarnu pomoć i utočište onima koji se nađu na teritoriji naše zemlje.


Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs 



Četvrti ekonomski forum i privredni sajam srpske dijaspore u Dietikonu 13.05.2022

          Četvrti Ekonomski forum i privredni sajam srpske dijaspore („Samit srpske dijaspore“) održan je 13. i 14. maja 2022. godine u Gradskoj hali Ditikon u Cirihu. Događaj je organizovalo Udruženje srpskih privrednika u Švajcarskoj, pod pokroviteljstvom Ambasade Republike Srbije u Bernu. Cilj održavanja Samita je podrška srpskim kompanijama u Švajcarskoj, njihovo umrežavanje, kao i podsticanje i dalje unapređenje ekonomskog razvoja i saradnje između dijaspore i matice.
    
       Na ceremoniji otvaranja, prigodne govore održali su O. Berčinger, predsednik Privredne komore Švajcarske za Centralnu Evropu, ambasador G. Bradić, PMSP za ekonomsku diplomatiju M. Knežević, ambasador BiH u Švajcarskoj B. Bronza, kao i premijer R. Srpske R. Višković koji je i zvanično otvorio sajam.

          Na sajmu se predstavilo oko 30 kompanija iz Švajcarske, Srbije i Republike Srpske.



StarTech konkurs 2022

U okviru programa StarTech, od 18. marta do 18. maja 2022. otvoren je drugi konkurs za dodelu oko milion dolara bespovratnih sredstava za inovacije u noslovanju.
Startapovi, timovi, preduzetnici, mikro, mala i srednja preduzeća kroz program mogu da konkurišu za podršku za razvoj inovacija ili digitalnu transformaciju poslovanja u iznosu od 15.000 do 100.000 američkih dolara.
Podrška je podeljena u tri LOT-a:
•   LOT 1 - Podrška startapovima i neformalnim timovima sa inovativnim
idejama
• LOT 2 - Podrška malim i srednjim biznisima za razvoj inovacija i/ili digitalnu transformaciju
• LOT 3 - Podrška malim i srednjim biznisima za razvoj inovacija i/ili digitalnu transformaciju sa ciljem izvoza ili povećanja broja radnih mesta

StarTech je trogodišnji projekat za podršku inovacijama i digitalnoj transformaciji privrede u Srbiji, koji sprovodi NALED, a finansira kompanija Philip Morris International. Cilj projekta je ubrzanje rasta srpskih kompanija i transformacija tradicionalne ekonomije u digitalnu, kroz pružanje podrške u vidu bespovratnih finansijskih sredstava i ekspertize, unapređenja uslova za inovativno preduzetništvo i promociju domaćih inovativnih biznisa.
Jedan od aspekata StarTech projekta je jačanje veza naših građana koji žive i borave u inostranstvu sa Srbijom, i to ne samo kroz stvaranje podsticajnih uslova za život i rad u Srbiji, već i kroz njihovo uključivanje u inovacioni ekosistem i ekonomiju znanja i iz zemalja u kojima borave, putem su-osnivanja startapova, učešća u realizaciji inovativnih projekata i finansiranja startapova i inovacionih projekata.
U tom smislu, iako je uslov za učešće na konkursu da se radi o startap timovima koje većinski čine građani Srbije sa stalnim prebivalištem na teritoriji Srbije, odnosno o privrednim subjektima sa većinskim domaćim vlasništvom (najmanje 51%), pri oceni prijava će naročito pozitivno biti vrednovane one koje sadrže neku vrstu povezivanja sa našim građanima u inostranstvu.
Sve   informacije   o   uslovima   konkursa,   načinu   prijave   i   prijavnoj dokumentaciji dostupne su na stranici www.startech.org.rs/konkurs2022 .



EKONOMSKI FORUM I PRIVREDNI SAJAM SRPSKE DIJASPORE 13. i 14. maj 2022.

Obaveštavamo Vas da Udruženje srpskih privrednika u Švajcarskoj, pod pokroviteljstvom Ambasade Republike Srbije u Bernu, organizuje četvrti Ekonomski forum i privredni sajam srpske dijaspore koji će se održati 13. i 14. maja 2022. godine u Gradskoj hali Dietikon.
Pozivaju se privrednici u Švajcarskoj da uzmu učešće na sajmu kao izlagači, a predstavnici dijaspore da prisustvuju događaju i po želji se uključe u diskusije na panelima i obiđu izlagače na štandovima.
Održavanje ekonomskog foruma i privrednog sajma srpske dijaspore je dobra prilika da se švajcarski i srpski preduzetnici sretnu u Švajcarskoj i razmene mišljenja sa predavačima iz oblasti informacionih tehnologija, energetike, nekretnina i medicine, kao i izlagačima iz Švajcarske i matice.
Ulaznice za forum i sajam se mogu pribaviti preko sledećeg sajta:     

https://tipo.ch/hrcbggl8bz

Predavači na forumu:

• Nj. E. Goran Bradić, Ambasador Republike Srbije u Bernu
• Oliver Bertschinger, SEC Handelskammer Schweiz-Mitteleuropa
• Milica Schoch, Sales Manager, Serbia Prime Site One AG
• Sascha Djurdjevic, CEO Klimagie AG, dipl. Techniker HF Klima, Experte Gebäudetechnikplaner/in Lüftung EFZ
• Nebojsa Bogdanović, (Ph.D. Physics & MBA), Senior Transaction Manager Renewable Energy bei EKZ
• Jakob Schaad, (Dr. oec. Publ) Partner bei LINDEMANNLAW
• Slobodan Luković, (Ph.D. Computer Science), CT Expert and Scientist, Project Leader & Blockchain Enthusiast, Vice President Strategic Partnerships Ethernal, COO BizTravelz
• Jovana Micic, (Ph.D. in Cryptology and Data Security), Blockchain expert & SwissNFTs Co-founder
• Maja Mišić, (BA Communication Journalism, and Related Programs), Head of Sales bei Limos4
• Dr Vladimir Cmiljanović, CEO &Founder von Swissrocekts & Rocketvax
• Albert Muntane Casanova, CFO Rocketvax
• Rada Vujinović, PR
• Blagoje Antić, DHG Holding AG, CEO DHG Holding AG
• Ekspert i gostujući predavač kompanije Wemedoo AG

 

Sponzori i izlagači:
• Serbia Prime Site On AG
• Klimagie AG
• Vereinigung serbischer Unternehmer in der Schweiz
• Swiss Rockets AG
• RocketVax AG
• DHG Holding AG
• Serbia Prime Site One AG
• Limos4 - Premium-Limousinenservice
• LINDEMANNLAW
• BizTravelz
• Ethernal
• trookut gmbh
• trookut d.o.о.
• SwissNFTs
• Wemedoo AG
• Unity Systems (Schweiz AG)
• swisss serbian business network (SSBN)
• Istria Nuova Villas
• DUGO GmbH
• Serbinfo.ch
• Express Consulting AG
• Gastro Progress GmbH
• TEHNO-INDE D.O.O.
• Optima Medic d.o.o. Modrica
• Gradska Uprava Banja Luka
• SPI Solutions
• Rema Maschinen AG
• MTEL Schweiz AG
• MTEL
• Adria Telekom / Kao Guča
• Opstina Modrica
• Swiss Spine Solution
• Ambasada Republike Srbije u Bernu
• Generalni konzulat Republike Srbije u Cirihu


Za prijavljivanje za izlagačko mesto možete posetiti sledeći link:
Aussteller USPS Summit 2022 - Vereinigung serbischer Unternehmer in der Schweiz

Za ostale informacije možete se obratiti Udruženju srpskih privredika u Švajcarskoj:
USPS Samit 2022

Udruženje srpskih privrednika Švajcarske
Seemattliweg 9
6423 Schwyz
Telefon 044 578 50 50
info@usps.ch



Odluke o sufinansiranju projekata koji doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore kao i matične države i Srba u regionu, 11.04.2022.

Ministar spolјnih poslova N.Selaković doneo je Odluku o sufinansiranju projekata koji doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore broj 52-229/30-2022/01 od 11.04.2022., kao i Odluku o sufinansiranju projekata koji doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srbije u regionu broj 51-366/20-2022/01 od 11.04.2023., a po konkursima koji su bili otvoreni od 23.02. do 09.03.2022. godine.

Uvid u donete odluke možete izvršiti na zvaničnoj internet prezentaciji Ministarstva spolјnih poslova (www.mfa.rs) i Uprave za saradnju s dijasporom i Srbije u regionu (www.dijaspora.gov.rs).

 



Čestitka predsednika Švajcarske Konfederacije, 08.04.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić primio je čestitku predsednika Švajcarske Konfederacije Ignacija Kasisa, u kojoj se kaže:

„Veliko mi je zadovoljstvo da Vam uputim čestitke povodom ponovnog izbora za predsednika Republike Srbije. Istovremeno, izražavam  najbolje želje za Vaše lično blagostanje, kao i za prosperitet Vaše zemlje.

Švajcarska i Republika Srbija imaju odlične bilateralne odnose zasnovane na međusobnom poverenju. Mi smo važni i dugogodišnji partneri, koji teže istom cilju i imaju sličan pristup mnogim oblastima, kao što su nauka i inovacije. Drago mi je što održavamo redovne i konstruktivne kontakte. To nam omogućava da negujemo i jačamo naše odnose, kako na bilateralnom, tako i na multilateralnom nivou. Štaviše, o ovoj dugogodišnjoj iintenzivnoj saradnji svedoči i pokretanje novog programa saradnje 2022-25.

Želim da iskoristim svoj mandat kao predsednik Švajcarske Konfederacije za podsticanje i razvoj bilateralne saradnje između naše dve zemlje. U tom smislu, radujem se nastavku naše aktivne i produktivne saradnje“, navodi se u čestitki švajcarskog predsednika Kasisa.


Izvor/Foto: www.predsednik.rs



Ambasador Bradić sa osnivačem Fondacije „World.Minds“ Rolfom Dobelijem, 05.04.2022.

Osnivač švajcarske Fondacije World.Minds Rolf Dobelli informisao je danas ambasadora Republike Srbije u Švajcarskoj Gorana Bradića o pripremama za predstojeću međunarodnu panel diskusiju te institucije, koja će se 26. maja 2022. održati u Beogradu i na kojoj se očekuje značajan broj učesnika iz Evrope i sveta.

World.Minds je neprofitna Fondacija, koja okuplja oko 1.000 pojedinaca, uglednih ličnosti iz sveta nauke, umetnosti, biznisa i politike, koji su postigli visoke rezultate u svojim oblastima. Cilj organizacije je da se kroz razmenu mišljenja utiče na poboljšanje kvaliteta odluka koje donose sami članovi organizacije, ali i da se podstakne svest pojedinaca da čine to isto za dobrobit i poboljšanje života na planeti.



Godišnjica NATO bombardovanja SRJ



Drugi Festival srpskog folklora Švajcarske, 19.03.2022

Više od 3.500 ljubitelja izvorne srpske igre, pesme i tradicije prisustvovalo je drugom Festivalu srpskog folklora Švajcarske, koji je održan proteklog vikenda u Dietikonu (Cirih). Publika je bila oduševljena nastupom 35 ansamala, sa skoro 900 učesnika, koji su pokazali svoje umeće.
Ambasador Republike Srbije u Švajcarskoj Goran Bradić zahvalio se organizatorimia i domaćinima ove manifestacije, Savezu srpskog folklora Švajcarske, koji su se pokazali kao dobri čuvari srpskog jezika, tradicije, vere i običaja.


Opširnije...
XXIV Međunarodni likovni konkurs "Radost Evrope" 2022.

Obaveštavamo vas da je XXIV Međunarodni likovni konkurs „Radost Evrope“ za decu i mlade likovne stvaraoce iz celog sveta od 4 do 18 godina raspisan. Rok za prispeće radova je do 11. jula 2022. godine.
Više informacija o konkursu možete pronaći OVDE.



Predsednik Vučić i ambasador Švajcarske Šmid na svečanosti u novoj fabrici kompanije „Nestle“ , 25.02.2022

Nova fabrika kompanije „Nestle“ nalazi se u Surčinu i prostire se na 23.000 kvadratnih metara i obezbediće više od 300 novih radnih mesta. Početna investicija je vredna 58 miliona švajcarskih franaka, dok je u narednih pet godina planirano ulaganje od oko 300 miliona švajcarskih franaka.

Fabrika je namenjena proizvodnji namirnica na bazi bilja, koje kompanija Nestle u okviru svog brenda „Garden gourmet“ proizvodi godinama unazad. Danas „Nestle“ zapošljava oko 330.000 ljudi i poseduje 468 fabrika u 86 zemalja širom sveta.

Svečanosti su prisustvovali i ministarka privrede Anđelka Atanasković, zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić, generalna direktorka kompanije „Nestle“ za Adrijatik južni region Marjana Davidović, direktor kompanije „Nestle“ za tržišta Južne i Istočne Evrope Alesandro Zaneli, ambasador Švajcarske Urs Šmid i predsednik Opštine Surčin Stevan Šuša.

Foto: Predsedništvo Srbije / Dimitrije Goll

Foto: Predsedništvo Srbije / Dimitrije Goll



Srbija postala vlasnik Ambasade i rezidencije u Bernu, 24.02.2022

Ambasador Srbije u Švajcarskoj Goran Bradić potpisao je danas, po ovlašćenju i nalogu ministra spoljnih poslova Republike Srbije Nikole Selakovića, sa ambasadorom Bosne i Hercegovine Borom Bronzom ugovor o otkupu suvlasničkog udela (15%) te bivše jugoslovenske republike nad zgradom Ambasade i rezidencije nekadašnje SFRJ u Bernu.


Time je Srbija  u celosti ostvarila stopostotno vlasništvo nad zgradom u kojoj se nalaze Ambasada, Konzularno odeljenje i rezidencija ambasadora Republike Srbije u Švajcarskoj.


Ugovori o otkupu udela Republike Slovenije (14%) i Severne  Makedonije  (8%) potpisani su 7. odnosno 21. decembra 2021. prošle godine, dok je ugovor sa Republikom Hrvatskom (23,5%) potpisan 2. februara 2022. ove godine.


Objekat u Bernu, površine nešto veće od 1.800 m2,  izgradilo je preduzeće „Energoprojekt“ 1978. godine. Kanton Bern je 2017. godine zgradu, čija je vrednost zvanično procenjena na 7.780.000 švajcarskih franaka, uvrstio u listu zaštićenih kulturnih dobara.


Zgrada Stalne misije Republike Srbije pri UN i drugim međunarodnim organizacijama u Ženevi uknjižena je januara 2020. godine kao vlasništvo Republike Srbije, u skladu sa dogovorom bivših jugoslovenskih republika, a na osnovu Aneksa "B" Sporazuma o sukcesiji.



ODLUKE O RASPISIVANЈU KONKURSA ZA SUFINANSIRANЈE PROJEKATA KOJI SVOJIM KVALITETOM DOPRINOSE OČUVANЈU I JAČANЈU VEZA MATIČNE DRŽAVE I SRBA U REGIONU I MATIČNE DRŽAVE I DIJASPORE

Obaveštavamo da je MSP N. Selaković 14. Februara  2022. godine doneo odluke br. 51/30-2022/01 i br. 52/30-2022/01 o raspisivanju konkursa za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu i matične države i dijaspore.

Uvid u raspisane konkurse za sufinansiranje projekata možete izvršiti na sledećim linkovima:
www.mfa.gov.rs
https://www.dijaspora.gov.rs/lat/uprava-za-dijasporu-konkursi/



Vučić: Slaveći Sretenje šaljemo poruku da želimo slobodnu, jaku i modernu Srbiju 15.02.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić uručio je danas, povodom Dana državnosti Srbije, odlikovanja zaslužnim pojedincima i institucijama i tom prilikom poručio da slaveći Sretenje, činimo posvetu našim velikim prethodnicima i šaljemo poruku da želimo slobodnu, jaku, i modernu Srbiju.

Predsednik Aleksandar Vučić je istakao da Sretenjski ustav potvrđuje Karađorđevu i Miloševu doktrinu da je Srbija država slobodnih seljaka, čije je pravo na imovinu potvrđeno najvišim pravnim aktom Kneževine.
 
 „Nemamo pravo da se pred senima predaka ne prisetimo da su u to vreme najveće sile sveta baštinile viševekovnu tradiciju robovlasništva, kmetstva, te surovog kolonijalizma. I nismo mi slučajno danas jedna od najbrže i najviše rastućih ekonomija Evrope, kao što nismo slučajno zemlja gradilišta i novih investicija. Ni najmanje slučajno nije ni to što smo uspeli da se izborimo sa svim krizama, od poplava, do pandemije. Na kraju, nismo tek pukom slučajnošću nezavisna zemlja, koja sama odlučuje o svojoj sudbini. To je bila obaveza koju smo dobili tog 15. februara 1835. godine od okupljenih na poljani naše slobode i naše budućnosti“, poručio je predsednik.
 
Predsednik Republike podsetio je da se današnja Srbija temelji na dva događaja, koja su se odigrala na isti dan, u različitim vremenskim intervalima, te da svakodnevnim naporima, koje ulažemo u boljitak i jačanje naše zemlje, otplaćujemo dug, koji su nam ostavili Karađorđe, Čarapić, Veljko, Glavaš, Sinđelić i svi drugi ustanici.
 
 „Prvi događaj je, po istoričarima, najznačajniji u našoj modernoj istoriji, jer su njime otpočeli ratovi za slobodu, nezavisnost i ujedinjenje. I tog 15. februara 1804. godine, u Marićevića jaruzi, u Orašcu, narodne vođe su podigle prvi slobodarski ustanak na Balkanu, ustanak koji će stvoriti nezavisnu Srbiju, i koji će, na ovim prostorima, ustoličiti tu svetu reč sloboda, kao najvažniji izraz, kao obavezu i zavet. Zahvaljujući njima, Srbija je uspela da izdrži stotine godina borbe za svoju, ali i tuđu slobodu i nezavisnost. Srbija danas predstavlja bastion slobode i nezavisnosti i garant mira na ovim prostorima“, rekao je predsednik Vučić.
 
„Svaki naš novi put, svaka bolnica, pruga, fabrika koju podižemo, svojevrsna je otplata na snove i žrtvu ustanika, koji su, ne traživši ništa ni od koga, krenuli na taj strašni i lepi put slobode. Uprkos slomu kao krajnjem rezultatu, Prvi srpski ustanak dokazao je da Srbija, oslonjena sama na sebe, može biti slobodna i potpuno funkcionalna kao država.  Želja ustanika da osvoje pravo na "Srpsko Pravlenije", metaforički je začetak buduće srpske države“, poručio je predsednik.
 
Predsednik Republike potom je istakao da Srbija pre tačno 187 godina, na verski praznik Sretenje, nije dobila samo prvi Ustav, već da je zahvaljujući njemu postala država.
 
„Tako je odlučeno na najvećoj Skupštini ikada održanoj, u Kragujevcu, u porti Pridvorske crkve. Na toj poljani pod otvorenim nebom, Srbija je dobila svoju zastavu, svoj grb, svoje institucije i ozvaničila svoju slobodu. Jedan narod, ponosan, seljački i istrajan je odlučio da, posle vekova ropstva, zakonski zbaci razne okove, i da od te poljane napravi modernu državu, državu bez robova, u kojoj će svi biti jednaki pred zakonom, svi imati prava i slobode, a svaka vlast biti ograničena“, naglasio je predsednik dodajući da je tog dana Srbija, po svom uređenju, stala rame uz rame sa Francuskom i Belgijom i postala jedna od najmodernijih evropskih država.
 
Tokom obraćanja, predsednik je rekao da zahvaljujući junačkim precima Srbija danas živi kao slobodna, nezavisna, stabilna, dostojanstvena država, koja je u miru sa svima. Zatim je poručio da uručuje ordenja, kao znak zahvalnosti svima onima, koji su svojim radom i zalaganjem doprineli upravo takvoj Srbiji.
 
 „Ostaće večno upamćeni, zabeleženi na stranicama te velike i divne knjige, koju su naši preci počeli da pišu, bez reči, ali sa jasnom mišlju, koju mi danas nastavljamo, vredno i pažljivo, znajući da ona nema kraj“,  zaključio je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić.



Izvor/Foto: www.predsednik.rs



15.02.2022. - Video prezentacija Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije povodom Dana državnosti 2022. godine

Republika Srbija danas obeležava svoj nacionalni praznik, Sretenje. Video prezentaciju Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije povodom Sretenja – Dana državnosti Republike Srbije možete pogledati na sledećem linku:


https://drive.google.com/file/d/1-IZNdQw5-IatJWLh_XUBZr-9N-xrsOgT/view?usp=sharing



Beograd dobija Centar za četvrtu industrijsku revoluciju, 07.02 2022

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić prisustvovala je danas u Ženevi potpisivanju Sporazuma o uspostavljanju centra Svetskog ekonomskog foruma za četvrtu industrijsku revoluciju u Srbiji, prvog takvog u regionu Zapadnog Balkana.

Sporazum su u sedištu tog foruma potpisali direktor Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu Vlade Srbije Mihailo Jovanović i izvršni direktor zadužen za centre Svetskog ekonomskog foruma za četvrtu industrijsku revoluciju Džeremi Jurgens.

Pomenuti centar u Srbiji biće 16. u mreži centara Svetskog ekonomskog foruma u svetu i prvi u regionu Zapadnog Balkana.

Novi centar počeće sa radom 1. marta, a funkcionisaće kao neprofitna organizacija i platforma za javno-privatno partnerstvo i saradnju za četvrtu industrijsku revoluciju, dok će fokus rada biti na veštačkoj inteligenciji i bioinženjeringu.

Potpisivanju ovog dokumenta prisustvovali su i osnivač i izvršni direktor Svetskog ekonomskog foruma Klaus Švab i predsednik tog foruma Borge Brende, sa kojima se Brnabić prethodno sastala.

Brnabić je u obraćanju novinarima istakla da je ovaj sporazum rezultat dugogodišnjeg zajedničkog rada Srbije i Svetskog ekonomskog foruma (WEF).

Počeli smo da razgovaramo još 2018. godine, potpisali Memorandum o razumevanju, zatim nas je 2020. godina malo sputala, ali nastavili smo 2021. godine da planiramo i evo nas danas ovde, navela je ona.

Prema njenim rečima, centar će biti usmeren na oblast razvoja veštačke inteligencije, biomedicine i biotehnologije, te na načine na koje digitalizacija može da podigne produktivnost preduzeća i čitave ekonomije.

To je ono što dalje vodi ka većim platama, boljem životnom standardu, kao i prema ekonomiji koja je, pre svega, zasnovana na znanju, kreativnosti i inovacijama, naglasila je Brnabić.

Danas, kako je podvukla, imamo ogromno priznanje za sve što je Srbija uradila u oblasti digitalizacije, razvoja visokih tehnologija i promene paradigme – sa ekonomije koja je bila zasnovana na radno intenzivnim investicijama, ka digitalnom razvoju.

Zato ovaj sporazum pokazuje i da je Srbija prepoznata kao jedan od lidera u ekonomiji i IT industriji u poslednjih šest godina, ukazala je premijerka i ocenila da je ovo najava početka još bliže saradnje Srbije i Svetskog ekonomskog foruma.

Ona je dodala da će sa 16 centara WEF-a za četvrtu industrijsku revoluciju u svetu na svakih mesec dana imati zajednički sastanak, na kojem će se govoriti o tome šta svaki od njih radi, budući da svaki ima različit fokus.

Tako ćemo na svakih mesec dana čuti šta ko radi, učiti jedni od drugih i sigurna sam u to da će centar u Beogradu biti jedan od najboljih, poručila je predsednica Vlade.

Prema njenim rečima, ovim dobijamo vidljivost, mogućnost da se Srbija dodatno etablira kao investiciona destinacija, zemlja dobra za život, investiranje u nove tehnologije i znanje.

Jovanović je objasnio da će centar za četvrtu industrijsku revoluciju u Srbiji raditi u okviru Kancelarije za IT i eUpravu.

On je rekao da će ovaj centar blisko sarađivati sa drugim značajnim nacionalnim institucijama, pre svega sa Istraživačko-razvojnim institutom za veštačku inteligenciju i Institutom za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, sa drugim državnim ustanovama, naučnim institutima i privatnim sektorom.

Prema njegovim rečima, ekosistem formiran oko centra koristiće infrastrukturu Nacionalne platforme za razvoj veštačke inteligencije, Centra za sekvenciranje genoma i budućeg bioekonomskog centra – BIO4 Kampus.

Potpisivanje Sporazuma o osnivanju centra za četvrtu industrijsku revoluciju sa Svetskim ekonomskim forumom predstavlja potvrdu rezultata Vlade Srbije u projektima digitalizacije, razvoju IT sektora i eUprave, inovacijama i ulaganju u obrazovanje i znanje.

Osnivanje srpskog centra predstavlja još jedan snažan podsticaj daljem razvoju i IT sektora i inovacijama, tehnološkom preporodu i liderstvu Srbije u ovom delu Evrope.

U eri četvrte industrijske revolucije Srbija koristi svoju šansu i postaje regionalni tehnološki i naučni lider.

Na inicijativu premijerke Brnabić, Vlada Srbije je vizionarski 2019. godine donela Strategiju razvoja veštačke inteligencije, kao jedna od samo 26 zemalja u čitavom svetu koja je takvu strategiju imala, pri čemu je cilj uspostavljanje Nacionalne platforme za razvoj veštačke inteligencije.

Samo dve i po godine pošto je u Kragujevcu postavljen kamen temeljac za izgradnju Data centra, u okviru njega su pušteni u rad i platforma za veštačku inteligenciju i superkompjuter.

Platforma je na raspolaganju našim inovativnim startap kompanijama i naučnicima kako bi brzo razvijali nove proizvode veštačke inteligencije.

Izvor/Foto: Tanjug



Ambasador Bradić o različitim temama u intervjuu za "20 minuta.ch", 03.02.2022

20 MINUTEN AUF SERBISCH:«20 Minuten schlägt eine Brücke zwischen Serbien und der Schweiz»
Der serbische Botschafter ist überzeugt, dass der Ukraine-Konflikt friedlich beigelegt werden kann und hofft, dass Djokovic die Nummer eins bleibt. Ein Gespräch über Impfskepsis, Vorurteile und Schnaps.

von
Daniel Graf

Der serbische Botschafter Goran Bradić ist überzeugt, dass eine serbische Ausgabe der 20-Minuten-App die Beziehungen zwischen Serbinnen und Serben in der Schweiz und Verwandten im Heimatland stärken wird.


Opširnije...
Sastanak аmbasadorа RS u Bernu Gorana Bradića sa predstavnicima humanitarne organizacije „28.Jun“, 25.01.2022

Ambasador R. Srbije u Švajcarskoj Konfederaciji Goran Bradić sastao se sa predstavnicima švajcarskog ogranka humanitarne organizacije „28. Jun“ Darkom Zoranom i Jelenom Obrenović. Ovo neprofitno udruženje, sa posebnim konsultativnim statusom pri Ekonomskom i socijalnom savetu Ujedinjenih nacija (ECOSOC), u Švajcarskoj funkcioniše kao ogranak centrale u Australiji.
Aktivisti „28. Juna“ su ambasadora upoznali sa dosadašnjim aktivnostima i rezultatima rada u Švajcarskoj, kao i planovima za naredni period. Konstatovano je da je neophodno da se što pre formalno pravno završi registracija ove organizacije u Švajcarskoj, kako bi još uspešnije nastavila saradnju sa partnerskim organizacijama u tzv. regionu DACH (Nemačka, Austrija, Švajcarska). Dogovoreno je, takođe, da se radi i na povezivanju „28. Juna“ sa sličnim švajcarskim organizacijama, firmama, kao i srpskim privrednicima i udruženjima naših građana.



Ambasador Bradić o "slučaju" Djoković za list "20 Minuten"



Švajcarski magazin „Die Weltwoche“ o Srbima kao herojskom narodu


Opširnije...
Ambasador Bradić sa švajcarskim privrednicima o unapređenju ekonomske saradnje, 06.01.2022

Ambasador Srbije u Švajcarskoj Goran Bradić konstatovao je danas u razgovoru sa predsednikom Trgovinske komore Švajcarske za Centralnu i Istočnu Evropu Oliverom Berčingerom i generalnim sekretarom švajcarskog Udruženja za mašinsku, elektronsku i metalsku industriju (SwissMEM) Raulom Kelerom da je privredna saradnja između dve zemlje, uprkos ograničenjima koja je nametnula globalna pandemija, i u minuloj, 2021. godini, zabeležila rast, kao i prethodne 2020. godine.

Sagovornici su istakli da Srbiju smatraju ne samo najvećom zemljom u Jugoistočnoj Evropi, već i državom koja će u narednoj deceniji biti jedan od najvažnijih partnera Švajcarske u tom regionu. Interesovali su se, takođe, kako funkcioniše inicijativa „Otvoreni Balkan“, kao i o prednostima Srbije u odnosu na druge države u okruženju, kada je u pitanju Sporazum o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom ekonomskom unijom i   Turskom, o čemu ih je ambasador Bradić iscrpnije informisao. 

Privredna asocijacija SwissMEM okuplja blizu 1.300 švajcarskih fabrika i firmi iz oblasti mašinske, elektronske i metalske industrije, koje zapošljavaju ukupno 320.000 ljudi. Njihove članice su 2020. godine ostvarile izvoz od 61 mlrd. franaka (27% izvoza Švajcarske) i sa 7% učestvuju u BDP zemlje.

 



Republika Srbija otkupila suvlasnički udeo od Severne Makedonije nad zgradom Ambasade, 21.12.2021

Ambasador Republike Srbije u Švajcarskoj Goran Bradić potpisao je po ovlašćenju i nalogu ministra spoljnih poslova Republike Srbije Nikole Selakovića sa ambasadorom Severne Makedonije u Švajcarskoj Kenanom Ramadanijem Kupoprodajni ugovor o otkupu suvlasničkog udela te bivše jugoslovenske republike nad zgradom Ambasade bivše SFRJ u Švajcarskoj.
Severnoj Makedoniji će u narednih 30 dana biti isplaćen udeo od 8% nad zgradom u kojoj se nalaze Ambasada, Konzularno odeljenje i rezidencija ambasadora. Time Srbija postaje vlasnik 61,5 % udela nad zgradom u Bernu. Ugovor o otkupu udela Republike Slovenije (14%) potpisan je 7. decembra ove godine.

Objekat u Bernu (površine od 1.835 m2) izgradilo je preduzeće „Energoprojekt“ 1978. godine. Kanton Bern je 2017. godine zgradu uvrstio u listu zaštićenih kulturnih dobara.
 

 



Ambasada Srbije otkupila suvlasnički udeo od Slovenije nad zgradom u Bernu, 07.12.2021

Ambasador Srbije u Švajcarskoj Goran Bradić potpisao je danas, po ovlašćenju i nalogu ministra spoljnih poslova Republike Srbije Nikole Selakovića, sa ambasadorom Slovenije u Švajcarskoj Istokom Grmekom Ugovor o otkupu slovenačkog udela nad zgradom Ambasade bivše SFRJ u Švajcarskoj.
Sloveniji će u narednih 30 dana biti isplaćeno 1.089.200 švajcarskih franaka za udeo od 14% nad zgradom u kojoj se nalaze Ambasada, Konzularno odeljenje i rezidencija Republike Srbije. Time Srbija postaje vlasnik 53,5 % udela nad zgradom u Bernu.
Objekat u Bernu (površine od 1.835 m2) izgradilo je preduzeće „Energoprojekt“ 1978. godine. Kanton Bern je 2017. godine zgradu uvrstio u listu zaštićenih kulturnih dobara.



Ambasador Bradić sa predstavnicima Udruženja srpskih privrednika Švajcarske, 29.11.2021

Ambasador Srbije Goran Bradić sastao se u Bernu sa predstavnicima Udruženja srpskih privrednika Švajcarske (USPŠ), na kojem su razmotrene dosadašnje aktivnosti i rezultati ove asocijacije koja okuplja više desetina preduzetnika poreklom iz Republike Srbije i Bosne i Hercegovine.

Na sastanku se razgovaralo o pripremama za Ekonomski forum srpske dijaspore, koji bi trebalo da se održi u maju 2022. godine u Cirihu. Tri prethodne manifestacije, koje okupljaju srpske preduzetnike i partnere u Švajcarskoj, kao i zainteresovane firme iz Srbije i Republike Srpske, održane su 2016, 2017. i 2018. godine, dok su skupovi u ovoj i prošloj godini otkazani zbog pandemijskih restrikcija.

Sastanku su prisustvovali predsednik USPŠ Stojan Stevanović, kao i članovi Predsedništva Goran Janković, kao i Radan i Ivan Avramović.

 



Ambasador Bradić sa srpskom IT dijasporom ,25.11.2021

Ambasada Republike Srbije u Bernu i Srpsko-švajcarska poslovna mreža (Serbian Swiss Business Network / SSBN) organizovali su ,,Dane srpske tehnike“ (Serbian Tech Day), na kojem je učestvovalo oko 40 vlasnika firmi iz oblasti IT, programera i softver-inženjera, istraživača, studenata na masteru, kao i medicinskih stručnjaka koji se bave povezivanjem informatike sa medicinskim istraživanjima iz cele Švajcarske.
U svom obraćanju, ambasador Republike Srbije u Švajcarskoj Goran Bradić, rekao je da glavni cilj treba da bude proširenje saradnje između Srbije i Švajcarske u oblasti visokih tehnologija i istakao da bi Srbija i Švajcarska još veću korist imale da se u buduće projekte uključi što veći broj švajcarskih poslovnih partnera, jer takva sinergija je do sada pokazala i najbolje rezultate.

 


Opširnije...
Ambasador Goran Bradić na sastanku Svetskog ekonomskog foruma , 24.11.2021

Ambasador Republike Srbije u Bernu Goran Bradić prisustvovao je radnom ručku čiji su domaćini bili osnivač Svetskog ekonomskog foruma (World Economic Forum) profesor Klaus Švab i predsednik te organizacije Berge Brende.
Sastanku je prisustvovalo više od 90 ambasadora i šefova stalnih misija akreditovanih u Švajcarskoj, a tom prilikom razgovaralo se o glavnim temama i ciljevima sledećeg okupljanja evropskih i svetkih državnika, političara, ministara, direktora vodećih finansijskih instuticija i velikih kompanija, koje je planirano da se održi u drugoj polovini januara 2022. godine u Davosu.
Tom prilikom, ambasador Bradić je razgovarao o borbi protiv pandemije u regionu Jugoistočne Evrope, tenzijama u više regiona Evrope i Azije, kao i efektima međunarodnih sankcija protiv pojedinih država.
Glavni moto narednog, 51. Foruma po redu, je „ponovno uspostavljanje poverenja“, dok će učesnici – među kojima će biti i predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić - imati priliku da diskutuju o većem broju aktuelnih tema i najvećih svetskih izazova, vezanih za rastuće tenzije u pojedinim regionima, ali i oporavku svetske ekonomije i daljim pripremama za post-pandemijski period.



Doneta Odluka o dodeli nacionalnih priznanja za izuzetan doprinos, rezultate i zasluge u saradnji sa dijasporom, 17.11.2021

Državni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije, Nemanja Starović, doneo je 29. oktobra 2021. godine Odluku o dodeli nacionalnih priznanja za izuzetan doprinos, rezultate i zasluge u oblasti ostvarivanja saradnje i jačanja veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu. Uvid u donetu Odluku, kao i u spisak svih pristiglih prijava za dodelu nacionalnih priznanja, moguće je ostvariti putem sledećih linkova:

https://mfa.rs/lat
https://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/
 



Nastavničko veće, 14.11.2021. godine

U Ambasadi Republike Srbije u Bernu, u nedelju 14. novembra 2021. godine, održano je prvo Nastavničko veće za školsku godinu 2021/22. nastavnika koji ostvaruju obrazovno-vaspitni rad na srpskom jeziku u Švajcarskoj Konfederaciji. Nastavničko veće je vodila Koordinator dopunske nastave u inostranstvu, Biljana Bukinac, a odazvalo se petnaest od šesnaest trenutno angažovanih nastavnika.

 


Opširnije...
Festival srpskog folklora Švajcarske u Dietikonu, 13.11.2021. godine

U subotu, 13. novembra 2021. godine, u Gradskoj hali u Dietikonu, kanton Cirih, Savez srpskog folklora Švajcarske je, posle dve godine pauze uzrokovane pandemijom COVID-19, organizovao folklorni festival. Manifestacija, koja je otvorena intoniranjem himne „Bože pravde“, okupila je trinaest kulturno-umetničkih društava, i čak 638 učesnika, pred preko 1.000 gledalaca. 


Opširnije...
Važna uloga Uneska za očuvanje srpske baštine na Kosmetu, 12.11.2021


Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je danas da su teški primeri ugrožavanja srpskog kulturnog, istorijskog i duhovnog nasleđa na Kosovu i Metohiji dokaz koliko je bitna uloga Uneska u zaštiti i očuvanju baštine.

Brnabić je, na 41. zasedanju Generalne konferencije Uneska u Parizu, naglasila da su četiri dragulja srpske srednjovekovne kulturne baštine na Kosmetu – Visoki Dečani, Pećka patrijaršija, Gračanica i Bogorodica Ljeviška, očuvani zahvaljujući tome što su upisani na listu ugrožene svetske baštine, ali da je još stotine lokaliteta i spomenika ugroženo.

Srpska baština na Kosovu i Metohiji je od nemerljive važnosti ne samo za nacionalni identitet Srbije, već i kao deo cenjene evropske i svetske baštine, podvukla je ona.

Premijerka je ukazala na privrženost Srbije osnovnim principima Uneska – dijalogu i konsenzusu, utemeljenim u Povelji UN i Ustavu Uneska, zbog čega se mi kontinuirano zalažemo za depolitizaciju ove organizacije.


Izvor/Foto: www.srbija.gov.rs



Obraćanje predsednika Republike Srbije na konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama COP26 održanoj u Glazgovu, 02.11.2021

"Vaše Ekselencije,
uvaženi delegati,
draga Sara,

Na samom početku, osećam obavezu da se zahvalim premijeru Borisu Džonsonu i Vladi Njenog Veličanstva na izuzetnom gostoprimstvu.

Imam privilegiju da predstavljam Republiku Srbiju na ovom važnom mestu i na najvišem svetskom forumu koji se bavi najvažnijom temom današnjice – unapređenjem klimatske svesti.

Svi smo saglasni da moramo da ulažemo u klimu i životnu sredinu.

Isto tako, svi se slažemo da buduće generacije moraju da se obrazuju kako ne bi ponovile greške koje smo mi napravili, uništavajući jedinu planetu koja život čini mogućim.

Izuzetno sam počastvovan time što Republika Srbija kopredsedava ovogodišnjom Konferencijom kao predstavnik Istočnoevropske Grupe zemalja koje nisu članice Evropske unije.

Foto: Dimitrije Goll

Foto: Dimitrije Goll


Opširnije...
Ambasador Bradić posetio Lihtenštajn ,29.10.2021

Ambasador Republike Srbije u Švajcarskoj i na nerezidencijalnoj osnovi u Lihtenšajnu Goran Bradić posetio je Vaduc, sa većom grupom ambasadora akreditovanih u Bernu, gde se sastao sa premijerom Danijelom Rišom i ministarkom inostaranih poslova Kneževine Lihtenšajn Dominikom Hasler koji su tom prilikom predstavili prioritete novog Kabineta.
Ambasador Bradić je tokom neformalnog druženja u razgovoru sa MIP Hasler i premijerom Rišom razmenio mišljenja o bilateralnim odnosima, pri čemu je konstatovano da uz obostrane napore mogu da se intenziviraju i obogate, prvenstveno na ekonomskom planu i oblasti investicija.
Opširnije:
https://www.mfa.gov.rs/lat/mediji/aktivnosti-predstavnistava-srbije/ambasador-bradic-posetio-lihtenstajn



Ambasador Bradić sa državnom sekretarkom MIP Švajcarske Livijom Loj

Bern: Ambasador Bradić sa državnom sekretarkom MIP Švajcarske Livijom Loj , 27.10.2021.


Ambasador Republike Srbije u Švajcarskoj Goran Bradić sastao se sa državnom sekretarkom Ministarstva inostranih poslova Švajcarske Livijom Loj.
Tokom razgovora obostrano je ocenjeno da su bilateralni politički i ekonomski odnosi i tokom ove godine, uprkos pandemijskim ograničenjima, zadržali visok nivo kvaliteta, raznovrstnosti i intenziteta.

Opširnije:
https://www.mfa.gov.rs/lat/mediji/aktivnosti-predstavnistava-srbije/bern-ambasador-bradic-sa-drzavnom-sekretarkom-mip-svajcarske-livijom-loj



Selaković pred SBUN: Dijalog i primena postignutih dogovora jedini pravi put za rešavanje otvorenih pitanja, 15.10.2021

Govor ministra spoljnih poslova Srbije Nikole Selakovića na sednici SBUN posvećenoj radu UNMIK-a:

Poštovani predsedniče Saveta bezbednosti,

Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,

Poštovani specijalni predstavniče,

Želim da zahvalim generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija Guterešu i specijalnom predstavniku generalnog sekretara i šefu UNMIK Taninu na podnetom izveštaju i naporima koji se ulažu u sprovođenje mandata UNMIK. Zahvaljujem i članovima Saveta bezbednosti na kontinuiranoj pažnji koju posvećuju pitanju Kosova i Metohije. Republika Srbija visoko uvažava aktivnosti Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu i Metohiji i zalaže se za njen što delotvorniji rad u skladu sa rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 u nesmanjenom obimu, s ciljem izgradnje i očuvanja trajnog mira, stabilnosti i bezbednosti u Pokrajini.

 

 


Opširnije...
Sastanak na visokom nivou posvećen obeležavanju 60. godišnjice Pokreta nesvrstanih zemalja 11.10.2021

 

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić učestvovao je 11. oktobra na Sastanku na visokom nivou, posvećenom obeležavanju 60. godišnjice Pokreta nesvrstanih zemalja, i tom prilikom istakao da je ovo jedinstvena prilika da se razgovara o svim pitanjima od zajedničkog interesa, kao i da se grade novi mostovi prijatenjstva i saradnje.

Opširnije:


https://www.predsednik.rs/lat/pres-centar/vesti/sastanak-na-visokom-nivou-posvecen-obelezavanju-60-godisnjice-pokreta-nesvrstanih-zemalja-30490

Foto Predsedništvo / Dimitrije Goll

Foto Predsedništvo / Dimitrije Goll

Foto Predsedništvo / Dimitrije Goll



Doneta Odluka o sufinansiranju projekata za dijasporu, 04.10.2021

Doneta Odluka o sufinansiranju projekata za dijasporu, 04.10.2021.

Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije je 04. oktobra 2021. godine donelo Odluku o sufinansiranju projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu i matične države i dijaspore. Uvid u donete Odluke moguće je izvršiti putem sledećih linkova:

https://mfa.rs/lat
https://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/



Telefonski razgovor predsednika Vučića sa generalnim sekretarom NATO, 25.09.2021

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je danas telefonom sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom povodom, kako je generalni sekretar rekao, zabrinjavajuće situacije na severu Kosova i Metohije.

Predsednik Vučić je istakao da Srbija apsolutno ničim, ni jednim jedinim svojim potezom, nije prekršila ni Briselski sporazum, ni Rezoluciju 1244, niti je na bilo koji način ugrozila očuvanje mira.


Opširnije...
Selaković u Njujorku sa 28 šefova diplomatije o ekonomskim uspesima Srbije i situaciji na KiM, 25.09.2021.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković izjavio je da je u Njujorku šefove diplomatije 28 država upoznao sa ekonomskim uspesima Srbije, ali i sa situacijom na Kosovu i Metohiji, o čemu je razgovarao i sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom, koji mu je rekao da možemo da računamo na podršku Ruske Federacije kada je reč o interesima Srbije na KiM.

Sumirajući rezultate posete Njujorku u okviru zasedanja Generalne skupštine UN, ministar Selaković je rekao da je jedan od poslednjih sastanaka bio sa ministrom Lavrovom, što je bio treći njihov susret u poslednjih devet meseci.

Šef srpske diplomatije kaže da je naravno iskoristio i tu priliku da upozna ministra Lavrova sa poslednjim dešavanjima na severu Kosova i Metohije, sa situcijom u dijalogu Beograda i Prištine i sa vrlo jasnim i nedvosmislenim stavom predsednika Aleksandra Vučića po pitanju nastavka dijaloga i daljih dešavanja na KiM.


Opširnije...
Priština ozbiljno ugrozila mir i regionalnu stabilnost, 25.09.2021.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić upozorila je danas na to da je Priština ozbiljno ugrozila lokalnu i regionalnu stabilnost nakon što je poslala na sever Kosmeta teško naoružane specijalne jedinice koje demonstriraju brutalnost prema mirnom srpskom stanovništvu.

Brnabić je govorila na generalnoj debati svetskih lidera, u okviru 76. zasedanja Generalne skupštine UN u Njujorku.

Govor premijerke prenosimo u celini:

G. Predsedniče,

G. Generalni sekretaru,

Ekselencije,

Dame i gospodo,

Velika mi je čast da vam se danas obratim u ime građana Republike Srbije.

Uvažene Ekselencije, g. Abdula Šahid, g. Volkan Bozkir i g. Antonio Gutereš, želim da vam zahvalim na aktivnom angažovanju, posvećenosti i liderstvu koje pokazujete tokom ovih teških vremena za Ujedinjene Nacije i celokupno čovečanstvo.

Srbija deli vaše ubeđenje i u potpunosti smo opredeljeni da pružamo podršku vašim naporima.

Ove se godine sastajemo u odlučujućem trenutku u našoj istoriji.

Kovid-19 je uzdrmao naše temelje do srži.

Istovremeno, sve više smo svedoci i osećamo efekte promene klime.

 


Opširnije...
Potpisivanje finalnih akata Svetskog poštanskog kongresa (23.09.2021.)

Ambasador Srbije u Švajcarskoj Goran Bradić, po ovlašćenju ministra spoljnjih poslova Nikole Selakovića, potpisao je danas u Sekretarijatu Međunarodne poštanske unije (UPU) u Bernu finalna akta Svetskog poštanskog kongresa.

Kongres UPU, u kojoj Republika Srbija ima aktivnu i istaknutu ulogu, održan je od 9. do 27. avgusta ove godine u Abidžanu. Potpisani su Ustav, Generalna regulativa i Univerzalna poštanska konvencija UPU.



Predsednica Vlade Brnabić na Globalnom Kovid-19 samitu u organizaciji Bele kuće, 22.09.2021

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić učestvovala je danas video-porukom na Globalnom Kovid-19 samitu u organizaciji Bele kuće, koji je otvorio predsednik SAD Džozef Bajden.

Na samitu video-porukama učestvuje veliki broj svetskih lidera i zvaničnika međunarodnih organizacija, između ostalih i generalni sekretar UN Antonio Gutereš, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen, britanski i kanadski premijer Boris Džonson i Džastin Trudo, nemačka kancelarka Angela Merkel i mnogi drugi.

Premijerka je u poruci istakla da je Srbija bila među prvim evropskim zemljama koja je nabavila kovid vakcine, a da je ona bila prvi evropski premijer koji je primio vakcinu.


Opširnije...
Predsednik Vučić prisustvovao svečanom otvaranju fabrike „Regent Lighting“, 20.09.2021.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je danas otvaranju fabrike za proizvodnju električne rasvete švajcarske kompanije „Regent Lighting“ u Svilajncu i najavio ulaganja u infrastrukturu tog kraja, što je, kako je poručio, važno za njegove stanovnike, ali i za investitore.

Predsednik Vučić je okupljenim građanima rekao da je država u objekte i infrastrukturu u tom gradu uložila 16 miliona evra i najavio ulaganje od oko 25 miliona evra u projekat obilazice oko Svilajnca, sa dva mosta, preko Resave i Morave.
 


Opširnije...
Doneta Odluka o sufinansiranju projekata za dijasporu, 16.09.2021.

Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije - Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, donela je 15. septembra 2021. godine Odluku o sufinansiranju projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore. Odlučeno je da se pruži podrška osnivanju novih škola i odeljenja dopunske nastave srpskog jezika u dijaspori.

Uvid u donetu Odluku moguće je izvršiti putem sledećih linkova:

https://mfa.rs/lat

https://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/
 



Obeležavanje Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, 15.09.2021.

Obeležavanje Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je danas centralnoj manifestaciji posvećenoj obeležavanju Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave na Savskom trgu.

"Vaša Svetosti,poštovani člane predsedništva Bosne i Hercegovine gospodine Dodik,uvažena predsednice Republike Srpske gospođo Cvijanović, uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije gospodine Dačiću, uvažena predsednice Vlade Republike Srbije gospođo Brnabić, Vaše ekselencije, časni oci, dragi prijatelji,

Kralj Petar Prvi Karađorđević, uručio je juna i novembra 1911.  godine 51 pukovsku zastavu svojoj vojsci.

Nijedna, ponavljam nijedna, od tih zastava nije zarobljena, što je presedan u istoriji modernog ratovanja.

Junaci kojima je poveren zadatak da se staraju o tim zastavama, prošli su sve bitke balkanskih i Prvog svetskog rata, da bi baš na današnji dan 1918. godine, jurišajući ispod tih barjaka, pobedonosno krenuli u proboj Solunskog fronta.  Slava našim velikim, srpskim junacima!


Opširnije...
SUSRET PREDSTAVNIKA MINISTARSTAVA SA DIJASPOROM U ŠVAJCARSKOJ, 14.09.2021

Ambasador Republike Srbije u Švajcarskoj Goran Bradić priredio je prijem povodom posete državnog sekretara Ministarstva spoljnih poslova Srbije Nemanje Starovića i pomoćnika ministra za tehnološki razvoj, transfer tehnologija i inovacioni sistem u Ministarstvu prosvete nauke i tehnološkog razvoja Srbije dr Saše Lazovića Bernu, gde su 13. i 14. septembra učestvovali na dvodnevnoj konferenciji „SEEIIST“ (South East European International Institute for Sustainable Technologies).

 


Opširnije...
Trgovinska komora Švajcarske – Centralna Evropa: Quo Vadis Post Covid? (9. septembra 2021.)

Ambasador Srbije u Švajcarskoj Goran Bradić prisustvovao je panel-diskusiji posvećenoj temi oživljavanja privrede u Evropi, nakon pandemije Covid-19, koju je u Cirihu organizovala Trgovinska komora Švajcarske za Centralnu Evropu.

Predsednik Tgovinske komore Oliver Berčinger, direktorka asocijacije privrednika “Switzerland Global Enterprise” Simone Vajs Fedele, potpredsednica švajcarske Agencije za osiguranje izvoza (SERV) Verena Ucinger, analitičari više banaka, kao i vlasnici nekoliko švajcarskih firmi koje posluju u regionu Centralne i Istočne Evrope govorili su o uticaju koje je pandemija ostavila na kompanije u Švajcarskoj i drugim zemljama Evrope, iskustvima i rezultatima koji su iz toga proizašli, kao i sugestijama kako da se u privrednici u budućnosti lakše suoče sa sličnim izazovima.

Konstatovano je da preduzeća u regionu Centralne i Istočne Evrope predstavlaju dobar izbor za diverzifikaciju puteva snabdevanja, proizvodnju određenih dobara i pružanje usluga, a koje do sada pretežno obavljale kompanije u Aziji i drugim reigonima sveta. Preporuka američkim, evropskim i švajcarskim ulagačima glasi da treba da iskoriste mogućnosti za uspostavljanje novih poslovnih kontakata i jačanje ekonomskih veza sa partnerima u regionu Centralne i Istočne Evrope.   



Susret ministra spoljnih poslova Švajcarske Kasisa sa ambasadorom Bradićem, 07.09.2021.

Ambasador Republike Srbije u Švajcarskoj Konfederaciji Goran Bradić složio se sa ocenom šefa švajcarske diplomatije Ignacia Kasisa da su politički i diplomatski odnosi između dve zemlje dobri, a da vrlo dobra saradnja u oblasti privrede, nauke, kulture i na drugim poljima ima značajan potencijal za dalje jačanje i produbljivanje.
Posebnu pažnju ministar Kasis je u razgovoru posvetio predstojećoj regionalnoj konferenciji u Bernu, 13. i 14. septembra, „SEEIIST“ (South East European International Institute for Sustainable Technologies), na kojoj učestvuju delegacije desetak zemalja, uključujući i Republiku Srbiju. Očekuje se prisustvo više ministara spoljnih poslova i/ili nauke i tehnološkog razvoja, tj. visokih predstavnika država članica pomenute inicijative.
Ministar Kasis se, takođe, interesovao kako Republika Srbija vidi položaj, status i aktivnosti srpske dijaspore i njenih udruženja u Švajcarskoj.



Saradnja dijaspore u Švajcarskoj sa Srbijom, 02.09.2021.

Ambasador Srbije u Bernu Goran Bradić razgovarao je sa predstavnicima SSBN (Serbian Swiss Business Network) – Marijom Srbljin i Željkom Mijatovićem o mogućnostima za još intenzivnije povezivanje i saradnju srpsko-švajcarske poslovne dijaspore sa partnerima u Srbiji.

SSBN ima trenutno oko 1.200 članova povezanih putem platforme Linked-In.



Obeležavanje Dana sećanja na sve stradale i prognane Srbe u oružanoj akciji „Oluja“, 05.08.2021.

Predsednik Repulike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je obeležavanju Dana sećanja na sve stradale i prognane Srbe u oružanoj akciji „Oluja“ i poručio da Srbija pamti!

„Danas, kada ponovo podsećamo sebe na ono što se dogodilo avgusta 1995. godine, na užasan pogrom, proterivanje više od 250 hiljada Srba, na egzodus i etničko čišćenje, mi, istovremeno, i konačno, podsećamo sebe na to ko smo, šta smo, odakle smo i kuda idemo. Hvala vam svima što smo večeras svi zajedno i što pokazujemo koliko volimo svoj narod“, rekao je predsednik Vučić i dodao da nećemo zaboraviti sve ono kroz šta su Krajišnici morali da prođu.

„Za nas to nisu samo strašne brojke stradalih“, poručio je predsednik Vučić i naglasio da Srbija neće zaboraviti.

„Nikada kao danas se nije prekrajala istorija. Zato hoću da sve nas podsetim ne samo na ono šta su drugi nama činili, ne želeći da postojimo, već i na ono što smo sami sebi činili, baš kao da ne želimo da postojimo“, kazao je predsednik i napomenuo da nikada više ne sme da se ponovi da Srbija zaboravi svoje tihe heroje.


 


Opširnije...
Javni poziv za nacionalna priznanja 2021 - 4. avgust 2021. godine

Ministar spoljnih poslova R. Srbije Nikola Selaković raspisao je Javni poziv za podnošenje predloga za dodelu nacionalnih priznanja za izuzetan doprinos, rezultate i zasluge u oblasti ostvarivanja saradnje i jačanja veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu.

Javni poziv otvoren je od 3. avgusta do 12. avgusta 2021. godine.

Nacionalna priznanja za koja se mogu predložiti kandidati:

Nagrada „Majka Srbija“ – pripadniku dijaspore ili Srba u regionu koji je dao izuzetan doprinos, postigao rezultate i zasluge u oblasti  odnosa matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu u humanitarnim aktivnostima, razvijanja i jačanja međusobnih veza, unapređivanja ekonomske saradnje, i drugim aktivnostima kojima se doprinosi matičnoj državi, dijaspori i Srbima u regionu.

Nagrada „Slobodan Jovanović“ u oblasti politike – pripadniku dijaspore ili Srba u regionu koji je dao izuzetan doprinos, postigao rezultate i zasluge u oblasti politike i svojim  aktivnostima doprinosi:
• jačanju međunarodnog ugleda Republike Srbije, dijaspore i Srba u regionu;
• promociji Republike Srbije u svetu i afirmaciji njenih interesa
• poboljšanju položaja i prava pripadnika dijaspore i Srba u regionu.

Nagrada „Mihajlo Pupin“ u oblasti informaciono – komunikacionih tehnologija – pripadniku dijaspore ili Srba u regionu koji je dao izuzetan doprinos, postigao rezultate i zasluge u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija i svojim aktivnim delovanjem doprinosi:
• isticanju učešća pripadnika dijaspore i Srba u regionu u daljem razvoju svetske tehnologije;
• razvoju informaciono – komunikacionih tehnologija u Republici Srbiji.

Nagrada „Nikola Tesla“ u oblasti nauke i pronalazaštva – pripadniku dijaspore ili Srba u regionu koji je dao izuzetan doprinos, postigao rezultate i zasluge u oblasti nauke i pronalazaštva, i svojim aktivnim delovanjem doprinosi:
• promociji naučnih dostignuća i pronalazaštva pripadnika dijaspore i Srba u regionu u svetu;
• afirmaciji i omogućavanju primene savremenih svetskih naučnih dostignuća u Republici Srbiji.

Nagrada „Dositej Obradović“ u oblasti obrazovanja – pripadniku dijaspore ili Srba u regionu koji je dao izuzetan doprinos, postigao rezultate i zasluge u oblasti obrazovanja i svojim delovanjem doprinosi:
• očuvanja kulturnog, etničkog, istorijskog i verskog identiteta pripadnika dijaspore i Srba u regionu;
• ostvarivanju kulturne, prosvetne i sportske saradnje dijaspore i Srba uregionu sa Republikom Srbijom;
• unapređivanju saradnje sa verskim zajednicama.

Nagrada „Vuk Karadžić“ u oblasti očuvanja srpskog jezika i ćiriličnog pisma pripadniku dijaspore ili Srba u regionu koji je dao izuzetan doprinos, postigao rezultate i zasluge u oblasti očuvanja srpskog jezika i ćiriličkog pisma i svojim aktivnim delovanjem doprinosi:
• upotrebi, učenju, čuvanju i negovanju srpskog jezika i ćiriličkog pisma među pripadnicima dijaspore i među Srbima u regionu.

Predlog za dodelu nacionalnog priznanja može podneti:
• organizacija dijaspore i organizacija Srba u regionu,
• udruženja čije su delatnosti ili deo delatnosti, usmerene na oblast za koju se predlaže dodela nacionalnog priznanja,
• diplomatsko-konzularna predstavništva Republike Srbije;
• crkve i verske zajednice,
• predlog za dodelu nacionalnog priznanja „Majka Srbija“ mogu podneti i jedinice lokalne samouprave u Republici Srbiji.

Sve informacije u vezi sa javnim pozivom mogu se pronaći na internet prezentaciji Ministarstva spoljnih poslova R. Srbije, kao i Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu.

Nacionalne nagrade dodeljuju se jednom godišnje, na Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave.



Konkurs za sufinansiranje projekata za dijasporu - 22. jul 2021.

Ministarstvo spoljnih poslova, Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, raspisala je Konkurs za sufinansiranje projekata, koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore. Konkurs traje od 22. jula do 06. avgusta 2021. godine.

Uvid u raspisane konkurse za sufinansiranje projekata možete izvršiti na sledećim linkovima:
 

https://www.mfa.rs/

https://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/



Predsednik Vučić: Odlučili smo - naš cilj je EU, ali je Kina važan partner, 22.07.2021.

Mi smo se odlučili - naš cilj jeste i ostaje EU, istakao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u intervjuu nemačkom dnevniku „Handelsblatu“ i da za Srbiju ne postoji nikakva alternativa, ali naglasio i da je Kina važan partner Srbiji, a zadatak države da vodi brigu o interesu svojih građana.

On je tako odgovorio na pitanje šta će Srbija izabrati kada jednom bude morala da bira između tesnih odnosa sa Pekingom ili EU. Vučić je naglasio da Srbija želi da postane punopravna članica EU

„Nas povezuje istorija, zajednička kultura, članice EU su bez premca već sada naši najvažniji partneri“, objasnio je i dodao da je trgovinska razmena Nemačke i Kine 3.000 puta veća nego Srbije i Kine, a, primetio je, i pored toga se poslovi Srbije sa Kinom prikazuju kao problem.


Opširnije...
Srbija ostvarila veliki uspeh u oblasti digitalizacije, 20.07.2021.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je na skupu posvećenom digitalizaciji i IT sektoru, koji je održan u Njujorku, da je, otkako je postala premijerka, najponosnija na uspeh Srbije u oblasti digitalizacije.

Brnabić, koja boravi u dvodnevnoj poseti SAD, rekla je da je, kada je u avgustu 2016. godine izabrana za ministarku državne uprave i lokalne samouprave, želela da učini sve da promeni javnu administraciju i ono što joj je kao građaninu smetalo.

Ona je navela da je, kada je stupila na dužnost premijera, znala šta su joj prioriteti i da najpre treba da se digitalizacija podigne na viši nivo, da počne reforma obrazovanja i da se radi na jačanju ekonomije. 


Opširnije...
SASTANAK AMBASADORA BRADIĆA SA MINISTROM ZA PRIVREDU, EKOLOGIJU I ENERGIJU KANTONA BERN KRISTOFOM AMANOM, 08.07.2021.

Ambasador Srbije u Švajcarskoj Goran Bradić sastao se sa ministrom za ekonomiju, ekologiju i energetiku kantona Bern Kristofom Amanom.
U razgovoru su razmenjene informacije i mišljenja o intenziviranju saradnje Srbije i Švajcarske u različitim oblastima, uz zaključak da postoji veliki potencijal za njen dalji razvoj, naročito u oblasti visokotehnološkog razvoja i istraživanja.



AKTIVNOSTI TRGOVINSKE KOMORE ŠVAJCARSKE ZA JUGOISTOČNU EVROPU, 21.06.2021.

Trgovinska komora Švajcarske za Jugoistočnu Evropu organizovala je video konferenciju o budućoj saradnji te institucije sa zainteresovanim partnerima, na kojoj su učestvovali menadžeri nekoliko velikih švajcarskih kompanija, predstavnici Državnog sekretarijata za ekonomsku saradnju Švajcarske (SECO), privrednih asocijacija, šefovi biroa Trgovinske komore u Bugarskoj, Mađarskoj, Poljskoj, Češkoj, Rumuniji, kao i nekoliko Ambasada iz regiona Jugoistočne Evrope.

Na konferenciji su razmotrene ideje i predlozi za jačanje saradnje te institucije kako sa partnerima u Švajcarskoj, tako u još većoj meri sa postojećim ili nekim novim akterima u zemljama JIE.



JAČANJE SARADNJE MATICE SA DIJASPOROM, 18.06.2021.

Ambasador Goran Bradić razgovarao je sa predsednikom „Saveza srpskog folklora Švajcarske“ Nenadom Milenkovićem i dr Srđanom Cakićem o jačanju veza matice sa dijasporom i daljoj saradnji na polju promocije srpske kulture, turizma i medicinskih usluga.



„KARAVAN KULTURE“ U CIRIHU, 16.06.2021.

     U organizaciji „Saveza Srba Francuske“ i udruženja „Koreni“, a na inicijativu profesora Petra Gojkovića iz udruženja „MONDO KULT“ iz Pariza, „Karavan kulture“ je u okviru evropske turneje gostovao u Švajcarskoj 15-17. o.m. Kulturni program priređen je u „Hramu Uspenja Presvete Bogorodice“ u Švamendingenu nadomak Ciriha, u saradnji sa Stojanom Stevanovićem, predsednikom udruženja „Koreni“, a uz podršku Ambasade Srbije u Bernu.

      Na početku večeri ambasador Goran Bradić pozdravio je prisutne, nakon čega su umetnici izveli raznolik i atraktivan kulturni program, na koji je publika veoma toplo reagovala.
 



SASTANAK SA POSLANIČKOM GRUPOM PRIJATELJSTVA ŠVAJCARSKA-SRBIJA, 15.06.2021.

Ambasador Srbije u Švajcarskoj Goran Bradić je sa saradnicima ugostio članove Poslaničke grupe prijateljstva Švajcarska-Srbija i predstavnike Ministarstva inostranih poslova Švajcarske.

Tokom susreta razgovarano je o daljem razvoju i jačanju, prvenstveno političke i ekonomske saradnje. Ambasador Bradić je sa sagovornicima, takođe, razmenio mišljenja o pitanjima koja se tiču odnosa Srbije i zemalja Zapadog Balkana, kao i drugim aktuelnim temama.



Obraćanje predsednika Republike Srbije na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, 09.06.2021.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo, članovi delegacija,

U svom izlaganju ukazaću na nekoliko aktuelnih pitanja koja se tiču nadležnosti Mehanizma – naime, mogućnosti izdržavanja kazni izrečenih od strane Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) i Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove u Republici Srbiji, aktuelnom praksom onemogućavanja prevremenog puštanja na slobodu osuđenih, kao i obaveze Mehanizma u pogledu zaštite osuđenih lica.

Drugi deo izlaganja biće posvećen pitanjima koja se pokreću šestomesečnim Izveštajem o radu Mehanizma – predsednika Mehanizma g. Ađijusa i Izveštaja glavnog tužioca g. Serža Bramerca, posebno po pitanju aktuelne saradnje Republike Srbije sa Mehanizmom.

Treći deo mog govora, a to sam primetio i u mnogim vašim izjavama čak i danas, biće pogled Srbije na sve što se dešavalo u Haškom tribunalu i na to šta su presude donele ljudima na prostoru bivše Jugoslavije.


Opširnije...
PRIPADNICI 63. PADOBRANSKE BRIGADE U POSETI AMBASADI, 05.06.2021.

Ambasadu Srbije u Bernu posetili su pripadnici Udruženja veterana 63. padobranske brigade, koji su pronosili zastavu ove jedinice kroz Švajcarsku.

Vladica S., Zoran M. i Siniša V. predstavili su ambasadoru Bradiću i saradnicima istorijat legendarne brigade i približili ideju putovanja zastave širom sveta, na kojem su pripadnici 63. padobranske brigade upoznali građane različitih zemalja sa Srbijom i njenim hrabrim padobrancima, trudeći se da na ovaj način sačuvaju tradiciju herojskog srpskog naroda.



SASTANAK AMBASADORA BRADIĆA SA MINISTARKOM PRAVDE I POLICIJE ŠVAJCARSKE, 03.06.2021

Ambasador Republike Srbije u Švajcarskoj Goran Bradić sastao se sa saveznom ministarkom pravde i policije Švajcarske Karin Keler Zuter.

Saradnja u oblasti pravosuđa i policije obostrano je ocenjena dobrom i intenzivnom, a ministarka Keler Zuter istakla je značaj saradnje u oblasti upravljanja migracijama, borbe protiv organizovanog kriminala i borbe protiv terorizma.

 



MINISTAR GRAĐEVINARSTVA, SAOBRAĆAJA I INFRASTRUKTURE R. SRBIJE U POSETI KOMPANIJI „STADLER RAIL AG“, 30. maj – 01. jun 2021. godine

Delegacija Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, koju je predvodio ministar Tomislav Momirović, boravila je od 30. maja do 1. juna u poseti Švajcarskoj. Ministar Momirović je imao više sastanaka sa rukovodstvom i direktorima fabrika u okviru kompanije „Stadler Rail AG“, koja će Srbiji u narednih nekoliko meseci isporučiti tri garniture dvospratnih vozova za brzine do 200km/č.



Ministar Selaković predstavio novu uslugu „e-Konzulat“, 20.05.2021.

U Beogradu je danas predstavljena nova usluga Ministarstva spoljnih poslova „e-Konzulat”, namenjena stranim državljanima koji apliciraju za vizu i žele da dođu u Srbiju da rade.

Tom prilikom, ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković rekao je da je ta usluga jedan od pokazatelja dobrog razvoja naše države, koja, kako je istakao, postaje magnet za ozbiljne strane kompanije, koje dovode veliki broj radnika iz drugih zemalja da bi radili u Srbiji.

„Da ne budem pretenciozan, nego potpuno realan, ova usluga predstavlja prekretnicu u funkcionisanju našeg sistema. E- Konzulat i digitalizacija postupka izdavanja radnih viza za strane državljane koji žele da rade u Srbiji, jeste prva elektronska usluga MSP-a, a mogu da vam obećam da to jeste prva, ali nikako i poslednja e-usluga”, naglasio je Selaković.


Opširnije...
ONLAJN GRUPNA NASTAVA SRPSKOG KAO ZAVIČAJNOG JEZIKA

Obaveštavamo Vas da Akademska srpska asocijacija, u okviru projekta "Onlajn grupna nastava srpskog kao zavičajnog jezika", poziva pripadnike srpske dijaspore starosti od 14 do 20 godina da se prijave za besplatni grupni kurs srpskog kao zavičajnog jezika preko Skajpa.

Ovaj kurs se realizuje već petu godinu zaredom, pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, a po prvi put kroz grupni oblik nastave.

Svi zainteresovani pripadnici dijaspore starosti od 14 do 20 godina mogu se prijaviti do 13.6.2021. godine, dok će se onlajn kurs realizovati od 20. 6. do 31.7.2021. godine.

Više informacija o kursu možete naći na sajtu http://skr.rs/zar8
 



VAKCINACIJA SRPSKIH DRŽAVLjANA IZ DIJASPORE

Program za povezivanje za srpskom dijasporom "Tačka povratka", uz podršku Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu Vlade Republike Srbije, obezbedio je poseban termin za vakcinaciju srpskih državljana iz dijaspore.

Državljani Srbije koji žive u inostranstvu moći će da se vakcinišu 15. maja u Beogradu, a prijave za imunizaciju dostupne su na sajtu udruženja Tačka povratka https://tackapovratka.rs/poziv-za-vakcinaciju-dijaspore.

Prijave su otvorene do petka, 30. aprila u 23.59 časova i svako ko se prijavi dobiće potvrdu o terminu vakcinacije kao i o tačnom vremenu kada treba da se pojavi na Beogradskom sajmu.

Državljani Srbije iz dijaspore moći će da biraju između vakcina „Fajzer", „Sinofarm" i „Sputnjik Ve", dok će drugu dozu primiti na Beogradskom sajmu 5. juna.

Poziv se odnosi isključivo na državljane Srbije koji žive u inostranstvu.



Predsednik Vučić se sastao putem video linka sa predstavnicima delegacije MMF, 21.04.2021

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je danas putem video linka sa predstavnicima delegacije Međunarodnog monetarnog fonda koju predvodi šef Misije, Jan Kejs Martejn. Sagovornici su zaključili da osnovni cilj Srbije ostaje da sačuva teško stečenu reputaciju fiskalno sigurne zemlje, kao i da nadstavi sa odgovornom fiskalnom politikom kako javni dug ne bi prešao nivo od 60 odsto BDP-a, čime Srbija odlučno nastavlja da radi na daljem rastu ekonomije.

Tokom razgovora, predsednik Vučić i Jan Kejs Martejn posebno su se osvrnuli na mere podsticaja i usvojena tri paketa mera za pomoć privredi i građanima, kojima je očuvana makroekonomska stabilnost i čak postignuta veća stopa zaposlenosti. Martejn je pozdravio odgovornu ekonomsku politiku Srbije i uspešno upravljanje krizom tokom pandemije.


 


Opširnije...
Sastanak sa regionalnim direktorom Svetske zdravstvene organizacije za Evropu, 20.04.2021

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić primio je danas regionalnog direktora Svetske zdravstvene organizacije za Evropu dr Hansa Klugea, sa kojim je razgovarao o saradnji u borbi protiv pandemije Kovid-19, kao i o saradnji na unapređenju zdravstvene zaštite u našoj zemlji i drugim zajedničkim aktivnostima.

Predsednik Vučić je zahvalio dr Klugeu na ličnom angažovanju i podršci tokom aktuelne pandemije, posebno na tehničkoj pomoći i ekspertizi. Ovom prilikom upoznao je zvaničnika SZO sa rezultatima imunizacije u Srbiji i planovima kako da se vakcina obezbedi svim građanima koji budu želeli da je prime.


 


Opširnije...
SZO ocenila impresivnim proces imunizacije u Srbiji, 19.04.2021

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić razgovarala je danas sa regionalnim direktorom Svetske zdravstvene organizacije za Evropu Hansom Klugeom o epidemiološkoj situaciji i toku imunizacije građana u Srbiji.

Brnabić je iskazala zahvalnost na saradnji u borbi protiv pandemije, tehničkoj pomoći i ekspertizi, ističući da je za našu zemlju veoma značajna podrška ove organizacije.

Ona je obavestila direktora SZO za Evropu o toku imunizacije građana u Srbiji, izrazivši uverenje da ćemo, zahvaljujući velikom broju vakcinisanih, uspeti da stvorimo kolektivni imunitet i vratimo se u normalne tokove života.


Opširnije...
Selaković: Priština istrajava u kampanji mržnje prema srpskom narodu, 13.04.2021

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković večeras je konstatovao da Priština uporno istrajava u kampanji mržnje protiv srpskog naroda, što se najdrastičnije vidi u neargumentovanim optužbama za masovna silovanja i genocid. 

Selaković je, na sednici Saveta bezbednosti UN na kojoj je razmatran Izveštaj generalnog sekretara UN o radu UNMIK-a, istakao da su očigledni napori privremenih institucija na KiM da stvore narativ o masovnim silovanjima Albanki, te da se za tu svrhu koriste propagandni metodi i laži.

„Jasno je da je žrtava bilo na svim stranama u sukobu, kao i da naša strana raspolaže dokazima o brojnim srpskim žrtvama. Ali preduslov za ostvarivanje zaštite prava koje ima svaka pojedinačna žrtva jeste racionalan i argumentovan pristup“, kazao je Selaković, odgovarajući na klevete predstavnice Prištine.

 


Opširnije...
Selaković: Politički ekstremizam Albanaca na KiM sve jači, 13.04.2021

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković upozorio je, na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, da politički ekstremizam među Albancima na KiM ne gubi na snazi, već da naprotiv, postaje sve jači.

Selaković je, na sednici na kojoj je razmatran Izveštaj generalnog sekretara UN o radu UNMIK-a, podsetio da obaveza formiranja Zajednice srpskih opština nije ispunjena već 2.917 dana i da se zapravo, 19. aprila navršava punih osam godina otkako je postignut dogovor u Briselu, a da Priština i dalje odbija da ispuni svoju obavezu i omogući formiranje ZSO.


 


Opširnije...
ВАЖНО САОПШТЕЊЕ / WICHTIGE MITTEILUNG / MESSAGE IMPORTANT

ВАЖНО САОПШТЕЊЕ
Због појаве коронавируса међу запосленима, Амбасада Републике Србије у Берну, у складу са превентивним мерама Швајцарске Конфедерације за сузбијање и превенцију COVID-19, ОБУСТАВЉА свој рад у периоду 01-09.04.2021. године.
Отказују се сви заказани термини за конзуларне услуге, због чега се најискреније извињавамо. За издавање спроводнице и путног листа, потребно је да се обратите Генералном конзулату Републике Србије у Цириху (www.konzulat.ch).
Лицима којима су термини отказани биће дата предност у пријему захтева, одмах по отварању Конзуларног одељења Амбасаде, 12.04.2021.
Захваљујемо на разумевању.

WICHTIGE MITTEILUNG
Aufgrund des Auftretens von Coronavirus bei Mitarbeitern, hat die Botschaft der Republik Serbien in Bern, gemäss den vorbeugenden Massnahmen des Bundes beschlossen, die Botschaft im Zeitraum vom 01. – 09.04.2021 zu schliessen.
Alle Termine für konsularische Dienste werden abgesagt, wofür wir uns aufrichtig entschuldigen. Um eine Reisebestätigung oder die Ausstellung eines Leichenpasses zu beantragen, müssen Sie sich an das Generalkonsulat der Republik Serbien in Zürich (www.konzulat.ch) wenden.
Personen, deren Termin abgesagt wurde, erhalten unmittelbar nach der Eröffnung der Konsularabteilung am 12. April 2021 Vorrang bei der Annahme des Antrags.
Danke für Ihr Verständnis.

MESSAGE IMPORTANT
En raison de l'apparition de coronavirus chez les employés, l'Ambassade de la République de la Serbie à Berne a décidé, conformément aux mesures préventives du gouvernement fédéral, de fermer l’Ambassade dans la période du 01 – 09.04.2021.
Tous les rendez-vous pour les services consulaires sont annulés, ce dont nous nous excusons sincèrement. Pour demander une confirmation de voyage ou la délivrance du passeport pour le cadavre, vous devez contacter le consulat général de la République de Serbie à Zurich (www.konzulat.ch).
Les personnes dont l'engagement a été annulé, bénéficieront d'une priorité pour l'acceptation de la demande immédiatement après l'ouverture de la section consulaire le 12 avril 2021.
Merci pour votre compréhension.



Srbija opredeljena za intenzivniju saradnju sa Međunarodnom organizacijom Frankofonije, 25.03.2021

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković sastao se danas sa Grupom frankofonih ambasadora (GAF) u Srbiji, sa kojima je razgovarao o unapređenju saradnje Srbije i Međunarodne organizacije Frankofonije.

Selaković je ukazao da je Srbija posvećena vrednostima Frankofonije - unapređenju mira, demokratije, ljudskih prava, međukulturne saradnje, dijaloga i solidarnosti, i izrazio očekivanje da će saradnja biti suštinski unapređena konkretnim predlozima za promociju francuskog jezika i frankofone kulture. 

Šef srpske diplomatije podsetio je da je Srbija pridruženi član Međunarodne organizacije Frankofonije (OIF) i poručio da naša zemlja nastavlja sa još intenzivnijom saradnjom kako bi ispunila uslove za punopravno članstvo. Ministar je uputio poziv generalnoj sekretarki Međunarodne organizacije Frankofonije Luizi Mušikivabo da poseti Srbiju i, s tim u vezi, napomenuo da bi poseta bila veoma značajna kako bi se zajednički razmotrila različita pitanja od interesa za OIF i Srbiju. Takođe, ministar je najavio da će učestvovati na Ministarskoj konferenciji OIF koja se krajem godine održava u Đerbi.


Opširnije...
Obeležavanje Dana sećanja na stradale u NATO agresiji, 24.03.2021

24. mart 2021. godine


Obeležavanje Dana sećanja na stradale u NATO agresiji


Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić obratio se povodom obeležavanja Dana sećanja na stradale u NATO agresiji.

„Vaša svetosti, poštovani predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine, poštovani predsednici Narodnih skupština Republike Srbije i Republike Srpske, poštovani predsednici vlada Republike Srbije i Republike Srpske, uvaženi ministri obeju vlada, dragi gosti i prijatelji, predstavnici srpskog naroda iz Crne Gore, Severne Makedonije, Hrvatske, hvala vam što smo i večeras svi zajedno i što je srpski duh nesalomiv i nepobediv.

Jedno dete dnevno i malo više od toga. To je ona najteža, namučnija i najbolnija brojka NATO agresije iz 1999. godine. Ubijeno, zaustavljeno, bez ikakve svoje krivice, nikakav  greh nisu počinili, bez prava na odbranu, i bez prava na pravdu, bez prava na život.

Niko nikada nije odgovarao za ovaj zločin, zločin veći od zločina. Niko za 2500 ubijenih civila, ali i vojnika i policajaca koji su krivi samo zato što su čuvali, štitili sebe i svoja ognjišta. Niko nikada nije odgovarao za više od 6000 ranjenih.



Opširnije...
Ambasador Bradić razgovarao sa novim kineskim ambasadorom u Bernu, 18.03.2021.

Ambasador Srbije u Švajcarskoj Goran Bradić razgovarao je sa novim ambasadorom Kine u Bernu Vangom Šitingom o bilateralnim odnosima, ekonomskoj i epidemiološkoj situaciji, kao i vakcinisanju. Srpski diplomata zahvalio je kineskom kolegi na pomoći koju je Kina tokom pandemije pružila Srbiji, a obojica ambasadora su se složila da se pravo prijateljstvo i partnerstvo vidi na delu i u teškim situacijama, kao i da vakcinisanje i pristup sredstvima za spašavanje ljudskih života treba da bude prvenstveno medicinsko, a ne geopolitičko pitanje ili povod za nelojalnu konkurenciju.

 


Opširnije...
Obeležavanje Dana sećanja na 17. mart 2004. godine - Pogrom na Kosovu i Metohiji

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovovao je danas obeležavanju Dana sećanja na 17. mart 2004. godine – Pogrom na Kosovu i Metohiji. On je rekao da je pre tačno 17 godina na KiM počinjen pogrom, a pogrom prevazilazi sve ostale zločine.

„Možda postoji vreme u kojem smo nemoćni da sprečimo nepravdu, ali nikada ne sme da postoji vreme da se protiv nepravde pobunimo, ove reči Elija Vizela, nekadašnjeg logoraša, nobelovca, obavezuju nas zauvek da protiv zločina ne ćutimo, ko god da ga je i zašto počinio“, poručio je predsednik Vučić i dodao da smo zapamtili i naučili svaku lekciju u kojoj smo bili gubitnici, svaku u kojoj smo bili nemi na sopstvene žrtve, svaku u kojoj smo bili spremni da zaboravimo.
 
„Srbija danas više nije slaba, niti zemlja gubitnika, ne preti, ali i ne zaboravlja, spremna je na razgovore, ali ne i poniženje. Srbija, baš kao i svi drugi ima pravo da brine o svom narodu, njegovoj sigurnosti i dobrobiti. Pravo na život je osnovno ljudsko pravo i mi ćemo ga uvek braniti“, rekao je predsednik Vučić.

Foto: Dimitrije Gol
 


Opširnije...
Republika Srbija u Mesecu Frankofonije

Republika Srbija, kao pridružena članica Frankofonije, zajedno sa celom frankofonom zajednicom u svetu obeležava „Mesec Frankofonije“. Za sve ljubitelje srpske kulture i francuskog jezika Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije je priredilo bogat program, a Ambasada R.Srbije u Bernu  vas poziva da otkrijete raznolikost i bogatstvo srpske kulture na francuskom jeziku.

Program možete videti OVDE



Ambasador Bradić razgovarao sa ambasadorom Mađarske Čukorom, 16.03.2021.

Ambasador Republike Srbije u Švajcarskoj Goran Bradić sastao se danas sa novim ambasadorom Mađarske u Švajcarskoj dr Jožefom Čukorom, sa kojim je razgovarao o bilateralnim odnosima dve zemlje, epidemiološkoj situaciji i vakcinaciji.


Opširnije...
Pogrom nad Srbima na Kosovu 2004. godine - zločin bez kazne!

12. mart 2021. Izvor: Frankfurtske vesti/Vesti online

Paljenjem sveća i odavanjem počasti stradalima, Srbija se i ove godine seća pogroma Srba sa Kosova i Metohije 17. i 18. marta 2004. godine – prvog etničkog čišćenja u 21. veku i jezivog zločina koji je i dalje ostao nekažnjen. Martovski pogrom predstavljao je svojevrstan nastavak i epilog bezumnog bombardovanjа Savezne Republike Jugoslavije 24. marta 1999. godine, koje je protivno međunarodnom pravu sproveo NATO.

Egzodus Srba koji se odigrao pred očima Kfora i Unmika, koji su pravno i formalno kontrolisali prostor KiM, započeo je 17. marta 2004, a u sledećih nekoliko dana, pred očima međunarodne javnosti ubijeno je 28 ljudi, proterano 4.000 civila, a spaljeno više od 900 kuća i na desetine pravoslavnih svetinja od kojih je većina bila pod zaštitom Uneska ili baština iz srednjeg veka.

 


Opširnije...
Selaković: Borba protiv svih oblika kriminala prioritet Vlade Srbije, 08 03.2021.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković rekao je danas da je borba protiv svih oblika kriminala u vrhu prioriteta Vlade Srbije i neizostavan segment procesa pridruživanja EU.

„To je i naša moralna obaveza, kako bi generacijama iza nas ostavili jedan bolji svet“, rekao je Selaković učestvujući video-linkom na 14. Kongresu UN o sprečavanju kriminala i krivičnom pravosuđu, koji se održava u Kjotu.
 

Govor ministra na 14. Kongresu UN o sprečavanju kriminala i krivičnom pravosuđu se nalazi na linku:  

https://www.youtube.com/watch?v=IFcsVSnZorw


Opširnije...
Švajcarska ALBIRO GRUPPE širi svoje poslovanje u Srbiji, 04.03.2021.

Ambasador Srbije Goran Bradić i 1. sekretar Ambasade Bojan Stojanović posetili su švajcarskog proizvođača zaštitne opreme i garderobe ALBIRO AG u Zumisvaldu (Sumiswald, kanton Bern), gde su ih vlasnici i menadžeri te porodične kompanije, stare više od 190 godina, upoznali sa istorijatom firme, proizvodnim programom, kao i planovima za proširenje proizvodnje u Srbiji. ALBIRO AG je duže od  dve godine sarađivao sa tekstilnom fabrikom „Kadinjača“ u Užicu, a od 15. januara o.g. preuzeli su nešto više od 120 radnika tog preduzeća i osnovali ćerku-firmu „Albiro d.o.o.“, koja će proizvoditi zimske jakne za evropsko tržište. Ambasador Bradić je vlasnika kompanije Rolanda Loslija (Loosli), direktora proizvodnje Benedikta Švajgharta (Schweighart) i najbliže saradnike upoznao sa mogućnostima da poslovanje prošire na druge potencijalne partnere u Srbiji, kao i mogućnostima za dobijanje državnih subvencija na osnovu ulaganja kapitala i stvaranja novih radnih mesta. 

 



Ambasador Bradić posetio švajcarske uvoznike hrane i pića

Ambasador Srbije u Švajcarskoj Goran Bradić razgovarao je 3. marta sa direktorima preduzeća "Monafaro" (Ebmatingen) i "Maestral" (Schlieren) o mogućnostima za povećanje uvoza prehrambene robe, vina, alkoholnih i bezalkoholnih pića, slatkiša i drugih artikala, a posebno organskih i bio proizvoda iz Srbije. Obe firme snabdevaju vodeće trgovinske lance u Švajcarskoj, ali i brojne restorane i  hotele, fitnes-centre, kao radnje koje u svom asortimanu imaju specifične proizvode. Švajcarski uvoznici i distributeri imaju dugogodišnje iskustvo sa partnerima i izvoznicima kako iz zemalja EU, tako i Zapadnog Balkana. Oni, takođe, smatraju da postoji značajan prostor za povećanje uvoza i saradnje, s obzirom na činjenicu da u Švajcarskoj živi brojna populacija stranog porekla, posebno sa prostora Balkana, a koja želi da se snabdeva proizvodima iz zemalja odakle potiču.  

 



Intervju sa srpskim predsednikom Aleksandrom Vučićem, 01.03.2021.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić govori ekskluzivno u intervjuu sa poznatim nemačkim novinama „Bild“ o toku vakcinacije u Srbiji.  Za više kliknite OVDE



Srbija šampion vakcinacije, 01.03.2021.

Nemački informativni portal “Bild” od 13. Februara 2021 izveštava o veoma uspešnoj primeni vakcinacije u Srbiji. Za više kliknite OVDE



Intervju ambasadora Gorana Bradića za „Serbinfo“, 26.02.2021.

Intervju ambasadora Gorana Bradića za „Serbinfo“ možete pogledati OVDE



Održan prvi sastanak Radne grupe za saradnju sa Međunarodnom organizacijom Frankofonije, 26.02.2021

U Ministarstvu spoljnih poslova Republike Srbije danas je održan prvi sastanak interresorne Radne grupe za saradnju sa Međunarodnom organizacijom Frankofonije, čiji je predsednik ministar spoljnih poslova Nikola Selaković.

 


Opširnije...
Srbija zainteresovana za produbljivanje saradnje sa Švajcarskom, 19.02.2021.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić razgovarala je danas sa ambasadorom Švajcarske u Srbiji Ursom Šmidom o nastavku bilateralne saradnje i jačanju ekonomskih i trgovinskih veza između dve zemlje.


Opširnije...
Mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije izabran za Patrijarha srpskog, 18. februar 2021. godine

Sveti Arhijerejski Sabor Srpske Pravoslavne Crkve na svom zasedanju 18. februara 2021. godine u Spomen hramu Svetog Save u Beogradu izabrao je Njegovo Visokopreosveštenstvo Mitropolita zagrebačko-ljubljanskog dr Porfirija za Patrijarha srpskog.


Opširnije...
SRETENJE 2021. godine

Ekselencije,

Poštovane dame i gospodo, dragi prijatelji i uvazeni zemljaci!

Obraćanje ambasadora Republike Srbije u Švajcarskoj g.Gorana Bradića povodom Dana državnosti Sretenja možete pogledati na linku:
https://www.youtube.com/watch?v=yz2WOlJ2r6g&feature=youtu.be>



OD 22.02.2021. OBAVEZAN PCR-TEST I 10-ODNEVNI KARANTIN ZA PUTNIKE KOJI DOLAZE IZ SRBIJE

Bern, 10. februar 2021. godine

OD 22.02.2021. OBAVEZAN PCR-TEST I 10-ODNEVNI KARANTIN ZA PUTNIKE KOJI DOLAZE IZ SRBIJE

Srbija se od 22.02.2021. godine ponovo nalazi na listi rizičnih zemalja i regiona sa povećanim rizikom od prenosa infekcije korona virusom koju objavljuje Savezna služba za javno zdravlje (Bundesamt für Gesundheit), tako da će od tog dana svi putnici, koji su u bilo kom trenutku 10 dana pre ulaska u Švajcarsku boravili u Srbiji morati:

1. da unapred najave svoj dolazak na sajtu https://swissplf.admin.ch/home;

2. da poseduju negativan PCR-test ne stariji od 72 sata pri ulasku u Švajcarsku, bez obzira na prevozno sredstvo kojim dolaze. Ova mera se ne odnosi na lica mlađa od 12 godina;

3. da se podvrgnu desetodnevnom karantinu (kućnoj izolaciji), koji može da se prekine negativnim PCR-testom tek sedmog dana od ulaska u Švajcarsku.

Bliže informacije u vezi sa ovom merom mogu se naći na sledećem sajtu: https://www.bag.admin.ch/bag/de/home/krankheiten/ausbrueche-epidemien-pandemien/aktuelle-ausbrueche-epidemien/novel-cov/empfehlungen-fuer-reisende/liste.html

Turistička putovanja srpskih državljana u Švajcarsku i dalje nisu moguća.

 



Vučić: Srbija spremna za dijalog o KiM, ali neće biti ponižavana, 07.02.2021

Foto: Predsedništvo Srbije / Dimitrije Goll

Predsednik Republike i vrhovni komandant Vojske Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je prikazu sposobnosti dela jedinica Vojske Srbije u kasarni „Rastko Nemanjić“ u Pančevu i tom prilikom poručio da je Srbija uvek spremna za nastavak dijaloga sa Prištinom pod pokroviteljstvom EU, ali i poštujući stav SAD, kao i stavove Rusije i Kine.


Opširnije...
Ulazak u Švajcarsku od 8. februara 2021. godine

Lica koja imaju pravo da uđu iz Srbije u Švajcarsku moraju od 08.02.2021. godine da najave svoj dolazak popunjavanjem prijave na sajtu https://swissplf.admin.ch/home, ali samo ako dolaze avionom, autobusom, vozom ili brodom. Putnici koji dolaze iz Srbije avionom, moraće od navedenog datuma da poseduju i negativan PCR-test.

Od 08.02.2021. godine, sva lica koja su 10 dana pre dolaska u Švajcarsku boravila u zemljama ili regionima sa povećanim rizikom od infekcije korona virusom (lista se nalazi na sajtu Savezne službe zdravlja Švajcarske: https://www.bag.admin.ch/bag/de/home/krankheiten/ausbrueche-epidemien-pandemien/aktuelle-ausbrueche-epidemien/novel-cov/empfehlungen-fuer-reisende/quarantaene-einreisende.html#-2060676916) svoj dolazak moraju unapred da najave na sajtu https://swissplf.admin.ch/home. Ova lica moraće da poseduju negativan PCR-test ne stariji od 72 sata pri ulasku u Švajcarsku i da nakon toga budu u desetodnevnom karantinu, koji će moći da se prekine negativnim PCR-testom tek sedmog dana od ulaska u Švajcarsku. Srbija se, trenutno, ne nalazi na listi zemalja ili regiona sa povećanim rizikom od infekcije korona virusom.



Selaković i Gujon čestitali Savindan, 26.1.2021.

 

Video čestitku možete pronaći na Tviter nalogu i jutjub kanalu MSP RS:

https://twitter.com/MFASerbia/status/1354114539248300032?s=09

https://youtu.be/_Wt14zD4nDQ
 

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković i francuski humanitarac Arno Gujon čestitali su dan Svetog Save, ističući da je svetosavlje filozofija života i sistem vrednosti oko kojeg se okuplja čitav srpski narod, kao i da nam je Sveti Sava ostavio nauk da se država i kolektivna sreća ne mogu graditi bez duhovnosti i nacionalnih vrednosti.


Opširnije...
Selaković za Politiku: Godina podmlađivanja srpske diplomatije, 26.1.2021.

Spoljnopolitičke pozicije Srbije se razumljivo prilagođavaju novonastalim okolnostima na međunarodnom planu, međutim naši spoljnopolitički prioriteti su već duže vreme nepromenjeni. Prvi i najvažniji interes nam je očuvanje dobrosusedskih odnosa i stabilnosti i mira u regionu, i sa tim u vezi iznalaženje mirnog i pravednog rešenja za probleme na Kosovu i Metohiji, kaže u intervjuu za „Politiku“ ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković.


Opširnije...
MARIE CLAIRE MAISON o Beogradu

U februarskom izdanju francuskog časopisa Marie Claire Maison objavljena je reportaža o Beogradu.

Opširnije videti OVDE



Olakšan ulazak poslovnih ljudi u Srbiju

Od 20.01.2021. godine, domaćim i stranim državljanima, koji dolaze u Republiku Srbiju iz poslovnih razloga, ulazak je moguć pod posebnim, olakšanim uslovima, uz prethodno obaveštavanje Privredne komore Republike Srbije. Više informacija, kao i način prijave, možete pronaći ovde



Нове мере за путовања и транзит кроз Републику Србију, од 21.01.2021. год.

Нове мере за путовања и транзит кроз Републику Србију, од 21.01.2021. године

На основу члана 2. став 1. тачка 11а) и члана 53. став 1. тачка 5) Закона о заштити становништва од заразних болести („Службени гласник РС”, бр. 15/16, 68/20 и 136/20), члана 15. став 4. Закона о државној управи („Службени гласник РС”, бр. 79/05, 101/07, 95/10, 99/14, 30/18 – др. закон и 47/18) и члана 4. став 4. Уредбе о мерама за спречавање и сузбијање заразне болести („Службени гласник РС”, број 151/20), на предлог Института за јавно здравље „Милан Јовановић Батут”,

Министар здравља доноси

УПУТСТВО

о начину примене ограничења уласка у Републику Србију лицима која долазе из држава захваћених епидемијом заразне болести COVID-19

"Службени гласник РС", бр. 151 од 15. децембра 2020, 158 од 29. децембра 2020, 2 од 13. јануара 2021, 4 од 20. јануара 2021.

1. Овим упутством се, ради заштите од уношења заразнеболести COVID-19 на територију Републике Србије, одређују државе захваћене епидемијом те заразне болести у којима је неповољна епидемиолошка ситуација (у даљем тексту: државе са неповољном епидемиолошком ситуацијом) иуређује се начин примене Уредбе о мерама за спречавање и сузбијање заразне болести COVID-19 (у даљем тексту: Уредба) у делу ограничења уласка у Републику Србију лица којa долазе из држава са неповољном епидемиолошком ситуацијом.

2. Ради заштите од уношења заразних болести на територију Републике Србије, лицима која у Републику Србију долазе из држава са неповољном епидемиолошком ситуацијом, и то из:

− свих држава света, изузев из Републике Албаније, Босне и Херцеговине, Републике Бугарске, Републике Северне Македоније и Црне Горе, **

дозвољен је, у складу са Уредбом, улазак у Републику Србију под условом да поседују негативан RT-PCR тест на присуство вируса SARS-CoV-2, издат од стране референтне лабораторије државе из које долазе, односно улазе у Републику Србију, не старији од 48 часова од датума издавања резултата.

Ако постоји кашњење приликом уласка у Републику Србију, а које се не може приписати кривици путника већ је последица спољног догађаја који се није могао предвидети, избећи или отклонити (кашњење/одлагање лета, поласка аутобуса, воза и сл), онда тест не може бити старији од 72 сата приликом уласка у Републику Србију.

Лицима која долазе из Сједињених Америчких Држава уместо негативног RT-PCR теста признаје се, под истим условима, негативан Антиген FIA Rapid тест. *

*Службени гласник РС, број 158/2020

**Службени гласник РС, број 2/2021

3. Услов за улазак у Републику Србију из тачке 2. овог упутства не примењује се:

1) на стране држављане који су у транзиту кроз Републику Србију. Транзит за стране држављане се ограничава на период не дужи од 12 часова од момента уласка на територију Републике Србије;

2) на посаду и кабинско особље ваздухоплова чије је крајње одредиште Република Србија;

3) на посаду, особље и путнике који су у транзиту, односно трансферу преко међународних аеродрома Републике Србије;

4) на акредитоване чланове особља страних дипломатско-конзуларних представништава и канцеларија међународних организација, као и чланове њихових породица који су носиоци посебних личних карата, односно идентификационих докумената издатих од стране Министарства спољних послова и Генералног секретаријата Владе;

5) на малолетна лица старости до 12 година, ако родитељ, старатељ или друго лице које је у пратњи детета поседује негативан тест из тачке 2. овог упутства, уколико је потребан;

6) на стране држављане који имају одобрен привремени боравак или стално настањење у Републици Србији;

7) на припаднике страних војних, полицијских и других служби безбедности који су у транзиту преко територије Републике Србије или долазе у Републику Србију ради извршења службених задатака уз претходну најаву.

3а Домаћим и страним држављанима који улазе у Републику Србију због пословних разлога, уз претходно обавештавање Привредне коморе Србије, дозвољен је улазак у Републику Србију под условом да у року од 24 часа од часа преласка државне границе доставе Привредној комори Србије негативан RT-PCR тест или антиген тест на присуство вируса SARS-CoV-2, издат од стране референтне лабораторије Републике Србије.

Привредна комора Србије ће најаву преласка државне границе лица из става 1. ове тачке без одлагања доставити Министарству унутрашњих послова – Управи граничне полиције, а најкасније 24 сата пре очекиваног преласка државне границе. *

Уколико лице из става 1. ове тачке не достави негативан RT-PCR тест или антиген тест на присуство вируса SARS-CoV-2 у року од 24 часа од часа преласка државне границе или уколико тест буде позитиван на присуство вируса SARS-CoV-2, Привредна комора Србије о томе без одлагања обавештава територијално надлежан завод за јавно здравље. *

*Службени гласник РС, број 4/2021

4. Услов за улазак у Републику Србију из тачке 2. овог упутства не примењује се на стране држављане приликом обављања међународног превоза, ради преузимања или истовара робе или ради превоза лица у или кроз Републици Србији, када се ради о посадама:

1) теретних моторних возила приликом обављања међународног превоза у друмском саобраћају. Уколико се ради о транзитном саобраћају, исти се ограничава на период не дужи од 12 часова од момента уласка на територију Републике Србије;

2) теретних бродова који превозе робу у једну од домаћих лука. У случају транзитне пловидбе на међународном водном путу на територији Републике Србије, исти се ограничава на период не дужи од 90 часова за бродске саставе и 60 часова за самоходна пловила од момента уласка на територију Републике Србије у случају узводне пловидбе, односно на период не дужи од 72 часа за бродске саставе и 54 часа за самоходна пловила од момента уласка на територију Републике Србије у случају низводне пловидбе;

3) аутобуса у линијском и међународном превозу путника, како у транзиту тако и у случају када је крајња или полазна дестинација Република Србија;

4) железничких возила и возопратно особље;

5) хуманитарних конвоја уговорених дипломатским путем.

5. Услов за улазак у Републику Србију из тачке 2. овог упутства не примењује се на држављане суседних држава из пограничног подручја који обављају пољопривредне радове и имају пољопривредно земљиште на територији Републике Србије, а који су дужни да приликом преласка државне границе ради обављања пољопривредних радова на том земљишту поседују доказ о власништву над пољопривредним земљиштем или изјаву власника пољопривредног земљишта да лице обавља пољопривредне радове на његовом земљишту, под условом реципроцитета.

6. Услов за улазак у Републику Србију из тачке 2. овог упутства не примењују се на држављане суседних држава који су становници пограничног подручја и који су запослени на територији Републике Србије, којима је послодавац из Републике Србије издао документ о радном ангажовању, под условом реципроцитета.

7. Држављанима Републике Србије и страним држављанима који имају одобрен привремени боравак или стално настањење у Републици Србији који долазе из држава са неповољном епидемиолошком ситуацијом, и то из: *

− свих држава света, изузев из Републике Албаније, Босне и Херцеговине, Републике Бугарске, Републике Северне Македоније и Црне Горе, **

а не поседују негативан RT-PCR тест на присуство вируса SARS-CoV-2, издат од стране референтне лабораторије државе из које долазе, односно улазе у Републику Србију, односно лицима која долазе из Сједињених Америчких Држава, негативан Антиген FIA Rapid тест, не старији од 48 часова од датума издавања резултата, приликом пасошке контроле уручује се писано обавештење – здравствено упозорење о обавези придржавања мере карантина у кућним условима у трајању од 10 дана од дана преласка државне границе и упозоравају се на обавезу пријављивања надлежној COVID амбуланти или територијално надлежном заводу за јавно здравље у року од 24 часа од часа преласка државне границе. *

Лица из става 1. ове тачке пријављују се COVID амбуланти или заводу за јавно здравље путем електронске пријаве на електронску адресу: www.e-zdravlje.gov.rs. *

Обавеза поседовања негативног RT-PCR теста на присуство вируса SARS-CoV-2, односно негативног Антиген FIA Rapid теста за лица која долазе из Сједињених Америчких Држава, и пријављивања надлежној COVID амбуланти или заводу за јавно здравље у року од 24 часа од часа преласка државне границе, путем електронске пријаве на електронску адресу, не односи се: *

1) на акредитоване чланове особља страних дипломатско-конзуларних представништава и канцеларија међународних организација, као и чланове њихових породица који су носиоци посебних личних карата, односно идентификационих докумената издатих од стране Министарства спољних послова и Генералног секретаријата Владе; *

2) на лица из пограничног подручја који обављају пољопривредне радове и имају пољопривредно земљиште у пограничном подручју Републике Србије, односно пограничном подручју суседне државе, а који су дужни да приликом преласка државне границе, ради обављања пољопривредних радова на том земљишту, поседују доказ о власништву над пољопривредним земљиштем или изјаву власника пољопривредног земљишта да лице обавља пољопривредне радове на његовом земљишту; *

3) на лица који су становници пограничног подручја и који су запослени на територији Републике Србије, односно суседне државе, којима је послодавац из Републике Србије, односно суседне државе, издао документ о радном ангажовању; *

4) на посаду и кабинско особље ваздухоплова чије је крајње одредиште Република Србија; *

5) на чланове посаде приликом обављања међународног превоза, ради преузимања или истовара робе или ради превоза лица у или кроз Републику Србију, када се ради о посадама:

– теретних моторних возила приликом обављања међународног превоза у друмском саобраћају. Уколико се ради о транзитном саобраћају, исти се ограничава на период не дужи од 12 часова од момента уласка на територију Републике Србије, *

– теретних бродова који превозе робу у једну од домаћих лука. У случају транзитне пловидбе на међународном водном путу на територији Републике Србије, исти се ограничава на период не дужи од 90 часова за бродске саставе и 60 часова за самоходна пловила од момента уласка на територију Републике Србије у случају узводне пловидбе, односно на период не дужи од 72 часа за бродске саставе и 54 часа за самоходна пловила од момента уласка на територију Републике Србије у случају низводне пловидбе, *

– аутобуса у линијском и међународном превозу путника, како у транзиту тако и у случају када је крајња или полазна дестинација Република Србија, *

– железничких возила и возопратно особље; *

6) хуманитарних конвоја уговорених дипломатским путем. *

7) на малолетна лица до навршених 12 година живота; **

8) на лица која су ван територије Републике Србије боравила мање од 48 часова, а поседују негативан RT-PCR тест на присуство вируса SARS-CoV-2 издат од стране референтне лабораторије у Републици Србији не старији од 48 часова од времена издавања. Ако постоји кашњење приликом уласка у Републику Србију, а које се не може приписати кривици путника већ је последица спољног догађаја који се није могао предвидети, избећи или отклонити (кашњење/одлагање лета, поласка аутобуса, воза и сл.), онда тест не може бити старији од 72 сата приликом уласка у Републику Србију. *

*Службени гласник РС, број 158/2020

**Службени гласник РС, број 2/2021

8. Даном ступања на снагу овог упутства предстаје да важи Упутствоа о примени Одлуке о проглашењу болести COVID-19 изазване вирусом SARS-CoV-2 заразном болешћу у делу ограничења уласка лица у Републику Србију („Службени гласник РС”, бр. 108/20, 116/20 и 137/20)

9. Ово упутство ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.

Број 110-00-519/2020-01

У Београду, 15. децембра 2020. године

Министар,

др Златибор Лончар, с.р.

ОДРЕДБЕ КОЈЕ НИСУ УНЕТЕ У "ПРЕЧИШЋЕН ТЕКСТ" УПУТСТВА

Упутство о измени и допуни Упутства о начину примене ограничења уласка у Републику Србију лицима која долазе из држава захваћених епидемијом заразне болести COVID-19: "Службени гласник РС", број 158/2020-207

3. Ово упутство ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.

Упутство о допунама Упутства о начину примене ограничења уласка у Републику Србију лицима која долазе из држава захваћених епидемијом заразне болести COVID-19: "Службени гласник РС", број 2/2021-18

3. Ово упутство ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.

Упутство о допуни Упутства о начину примене ограничења уласка у Републику Србију лицима која долазе из држава захваћених епидемијом заразне болести COVID-19: "Службени гласник РС", број 4/2021-4

2. Ово упутство ступа на снагу даном објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије.”

Детаљно можете погледати ОВДЕ



Srbija se više ne nalazi na listi rizičnih zemalja i regiona, 21.01.2021.

Republika Srbija se više ne nalazi na listi rizičnih zemalja i regiona sa povećanim rizikom od prenosa infekcije korona virusom koju objavljuje Savezna služba za javno zdravlje Švajcarske (Bundesamt für Gesundheit - BAG). Od 21.01.2021. ukida se obaveza desetodnevnog karantina za putnike koji dolaze iz Srbije.

Turistička putovanja srpskih državljana u Švajcarsku i dalje nisu moguća.

Za više informacija Vam stoje na raspolaganju internet stranice Savezne službe za javno zdravlje  i Saveznog sekretarijata za migracije u Bernu.


 



KONKURS ZA SUFINANSIRANJE PROJEKATA U OBLASTI SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

Obaveštavamo da je raspisan konkurs za sufinansiranje projekata u oblasti prevođenja reprezentativnih dela srpske književnosti u inostranstvu u 2021. godini.

Detaljne informacije možete pronaći OVDE



Vučić: Srbija po rastu prva u Evropi, 12.01.2021.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je da je Srbija po privrednom rastu prva u Evropi, što će biti formalno potvrđeno krajem marta, a sve to je bilo moguće zahvaljujući reformskim merama koje su preduzete od 2014. godine, te brzim otvaranjem zemlje posle prvog talasa korona virusa.


Opširnije...
Svaki Srbin u dijaspori potencijalni lobista, 3.1.2021.

Naši sunarodnici van Srbije su jedan od velikih potencijala koji država do sada nije prepoznala na pravi način i zato je potreban drugačiji pristup pitanju - kako da ojačamo našu dijasporu i iskoristimo dobru volju ljudi koji su potencijalni lobisti za interese Srbije i srpskog naroda, kaže ministar spoljnih poslova Nikola Selaković.


Opširnije...
Selaković: Ove godine novi ambasadori, ali ciljevi isti, 2.1.2021.

Srbija bi ove godine konačno mogla da dobije ambasadore i generalne konzule u oko trećini trenutno upražnjenih mesta u diplomatsko-konzularnim predstavništvima zemlje u svetu, a ministar spoljnih poslova Nikola Selaković uveren je da će najveći broj tih mesta biti popunjen i to, kako ističe, najboljim mogućim ljudima.

„U narednoj godini, uveren sam da će doći do popunjavanja najvećeg broja tih upražnjenih mesta", rekao je Selaković za Tanjug, i istakao da se taj posao obavlja postupno, jer država želi da pokaže da ima kvalitetan kadar, koji će interese Srbije zastupati na najbolji mogući način.


Opširnije...
NOVOGODIŠNJA VIDEO-ČESTITKA MINISTARSTVA SPOLJNIH POSLOVA

Novogodišnju video-čestitku Ministarstva spoljnih poslova možete pogledati na sledećem linku:

https://www.youtube.com/watch?v=pn7m-JUXf2A

 



Vučić: Srbija ostaje na kursu pobedničke politike stabilnosti, 29.12.2020.

Očuvanje mira, briga o zdravlju i bolji standard najvažniji su za Srbiju u 2021. godini, istakao je predsednik Republike Aleksandar Vučić, uveren da ostvarenje tog ambicioznog i nimalo lakog zadatka neće biti jednostavno, ali da je zajedničkim radom sa Vladom moguće ostvariti najbolje rezultate, sigurnost i izvesnu budućnost za građane.

Predsednik je poručio da je Srbija zacrtala velike i ambiciozne ciljeve za narednu godinu, uprkos teškim i složenim međunarodnim i regionalnim prilikama, te da će nastojati da u potpunosti sačuva mir i stabilnost u regionu i zemlji, uz očuvanje vitalnih nacionalnih i državnih interesa.

„Srbija ostaje na kursu pobedničke politike – politike stabilnosti“, rekao je predsednik Vučić i naglasio da naša zemlja ostaje na putu evropskih integracija i da će brižljivo čuvati prijateljstvo sa Rusijom i Kinom, kao i da će graditi prijateljstvo sa SAD.


 


Opširnije...
Predsednica Vlade Srbije prva evropska premijerka koja je primila antikovid vakcinu

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić primila je danas prvu vakcinu protiv koronavirusa kompanije „Fajzer“ na Institutu za virusologiju, vakcine i serume "Torlak".

Brnabić, koja je prva evropska premijerka koja je primila vakcinu, istakla je da je danas možda prvi dan od 6. marta da imamo razlog za osmeh jer se obeležava početak kraja pandemije u Srbiji, ali i u Evropi i svetu.

Kao premijerka i neko ko vodi Krizni štab za zaštitu zdravlja stanovništva od zarazne bolesti COVID-19, osećala sam obavezu da prva primim vakcinu kako bih pokazala da verujemo u nju, ali i u naše institucije – Agenciju za lekove i medicinska sredstva Srbije i stručna lica koja su danonoćno radila na proveri vakcine, rekla je ona.

 


Opširnije...
SAOPŠTENjE MINISTARSTVA SPOLjNIH POSLOVA REPUBLIKE SRBIJE

Ministarstvo spoljnih poslova demantuje navode pojedinih domaćih medija o tome da će državljani Srbije na privremenom radu u inostranstvu biti dužni da plaćaju porez na prihode ostvarene kod inostranih poslodavaca, ne samo u zemlji privremenog boravka, već i u Srbiji.

Smatramo da katastrofično intonirani tekstovi, zasnovani na nedovoljno istraženim činjenicama, o jednoj temi koja se najdirektnije tiče velikog broja državljana Republike Srbije u inostranstvu, bezrazložno stvaraju zabrinutost kod dela naših državljana, što se može zaključiti i po povećanom broju njihovih upita upućenih diplomatsko-konzularnim predstavništvima Srbije.

Apelujemo na rezidente Srbije koji se privremeno nalaze u inostranstvu da se ne obaziru na netačne senzacionalistički intonirane tekstove na ovu temu, jer se, kada je reč o procedurama oporezivanja te kategorije naših državljana, ništa suštinski neće promeniti u odnosu na dosadašnju praksu. 

U nadi da se iza neodgovornih i netačnih medijskih napisa o ovoj temi ne krije zla namera, već nerazumevanje, naglašavamo da Srbija čini i da će nastaviti da čini sve kako bi na svaki način pomogla svojoj dijaspori.

Beograd,
23. decembar 2020.


 



Nove mere za putovanja i tranzit kroz Republiku Srbiju, od 20.12.2020. god.

Nove mere za putovanja i tranzit kroz Republiku Srbiju, od 20.12.2020. god.

Na osnovu člana 2. stav 1. tačka 11a) i člana 53. stav 1. tačka 5) Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti („Službeni glasnik RS”, br. 15/16, 68/20 i 136/20), člana 15. stav 4. Zakona o državnoj upravi („Službeni glasnik RS”, br. 79/05, 101/07, 95/10, 99/14, 30/18 – dr. zakon i 47/18) i člana 4. stav 4. Uredbe o merama za sprečavanje i suzbijanje zarazne bolesti („Službeni glasnik RS”, broj 151/20), na predlog Instituta za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut”, Ministar zdravlja donosi

UPUTSTVO

o načinu primene ograničenja ulaska u Republiku Srbiju licima koja dolaze iz država zahvaćenih epidemijom zarazne bolesti COVID-19
"Službeni glasnik RS", broj 151 od 15. decembra 2020.

1. Ovim uputstvom se, radi zaštite od unošenja zaraznebolesti COVID-19 na teritoriju Republike Srbije, određuju države zahvaćene epidemijom te zarazne bolesti u kojima je nepovoljna epidemiološka situacija (u daljem tekstu: države sa nepovoljnom epidemiološkom situacijom) i uređuje se način primene Uredbe o merama za sprečavanje i suzbijanje zarazne bolesti COVID-19 (u daljem tekstu: Uredba) u delu ograničenja ulaska u Republiku Srbiju lica koja dolaze iz država sa nepovoljnom epidemiološkom situacijom.

2. Radi zaštite od unošenja zaraznih bolesti na teritoriju Republike Srbije, licima koja u Republiku Srbiju dolaze iz država sa nepovoljnom epidemiološkom situacijom, i to iz:
− svih država sveta,
dozvoljen je, u skladu sa Uredbom, ulazak u Republiku Srbiju pod uslovom da poseduju negativan RT-PCR test na prisustvo virusa SARS-CoV-2, izdat od strane referentne laboratorije države iz koje dolaze, odnosno ulaze u Republiku Srbiju, ne stariji od 48 časova od datuma izdavanja rezultata.

Ako postoji kašnjenje prilikom ulaska u Republiku Srbiju, a koje se ne može pripisati krivici putnika već je posledica spoljnog događaja koji se nije mogao predvideti, izbeći ili otkloniti (kašnjenje/odlaganje leta, polaska autobusa, voza i sl), onda test ne može biti stariji od 72 sata prilikom ulaska u Republiku Srbiju.

3. Uslov za ulazak u Republiku Srbiju iz tačke 2. ovog uputstva ne primenjuje se:
1) na strane državljane koji su u tranzitu kroz Republiku Srbiju. Tranzit za strane državljane se ograničava na period ne duži od 12 časova od momenta ulaska na teritoriju Republike Srbije;
2) na posadu i kabinsko osoblje vazduhoplova čije je krajnje odredište Republika Srbija;

3) na posadu, osoblje i putnike koji su u tranzitu, odnosno transferu preko međunarodnih aerodroma Republike Srbije;
4) na akreditovane članove osoblja stranih diplomatsko-konzularnih predstavništava i kancelarija međunarodnih organizacija, kao i članove njihovih porodica koji su nosioci posebnih ličnih karata, odnosno identifikacionih dokumenata izdatih od strane Ministarstva spoljnih poslova i Generalnog sekretarijata Vlade;
5) na maloletna lica starosti do 12 godina, ako roditelj, staratelj ili drugo lice koje je u pratnji deteta poseduje negativan test iz tačke 2. ovog uputstva, ukoliko je potreban;
6) na strane državljane koji imaju odobren privremeni boravak ili stalno nastanjenje u Republici Srbiji;
7) na pripadnike stranih vojnih, policijskih i drugih službi bezbednosti koji su u tranzitu preko teritorije Republike Srbije ili dolaze u Republiku Srbiju radi izvršenja službenih zadataka uz prethodnu najavu.

4. Uslov za ulazak u Republiku Srbiju iz tačke 2. ovog uputstva ne primenjuje se na strane državljane prilikom obavljanja međunarodnog prevoza, radi preuzimanja ili istovara robe ili radi prevoza lica u ili kroz Republici Srbiji, kada se radi o posadama:
1) teretnih motornih vozila prilikom obavljanja međunarodnog prevoza u drumskom saobraćaju. Ukoliko se radi o tranzitnom saobraćaju, isti se ograničava na period ne duži od 12 časova od momenta ulaska na teritoriju Republike Srbije;
2) teretnih brodova koji prevoze robu u jednu od domaćih luka. U slučaju tranzitne plovidbe na međunarodnom vodnom putu na teritoriji Republike Srbije, isti se ograničava na period ne duži od 90 časova za brodske sastave i 60 časova za samohodna plovila od momenta ulaska na teritoriju Republike Srbije u slučaju uzvodne plovidbe, odnosno na period ne duži od 72 časa za brodske sastave i 54 časa za samohodna plovila od momenta ulaska na teritoriju Republike Srbije u slučaju nizvodne plovidbe;
3) autobusa u linijskom i međunarodnom prevozu putnika, kako u tranzitu tako i u slučaju kada je krajnja ili polazna destinacija Republika Srbija;
4) železničkih vozila i vozopratno osoblje;
5) humanitarnih konvoja ugovorenih diplomatskim putem.

5. Uslov za ulazak u Republiku Srbiju iz tačke 2. ovog uputstva ne primenjuje se na državljane susednih država iz pograničnog područja koji obavljaju poljoprivredne radove i imaju poljoprivredno zemljište na teritoriji Republike Srbije, a koji su dužni da prilikom prelaska državne granice radi obavljanja poljoprivrednih radova na tom zemljištu poseduju dokaz o vlasništvu nad poljoprivrednim zemljištem ili izjavu vlasnika poljoprivrednog zemljišta da lice obavlja poljoprivredne radove na njegovom zemljištu, pod uslovom reciprociteta.

6. Uslov za ulazak u Republiku Srbiju iz tačke 2. ovog uputstva ne primenjuju se na državljane susednih država koji su stanovnici pograničnog područja i koji su zaposleni na teritoriji Republike Srbije, kojima je poslodavac iz Republike Srbije izdao dokument o radnom angažovanju, pod uslovom reciprociteta.

7. Državljanima Republike Srbije i stranim državljanima koji imaju odobren privremeni boravak ili stalno nastanjenje u Republici Srbiji koji dolaze iz država sa nepovoljnom epidemiološkom situacijom, i to iz:
− svih država sveta,
a ne poseduju negativan RT-PCR test na prisustvo virusa SARS-CoV-2, izdat od strane referentne laboratorije države iz koje dolaze, odnosno ulaze u Republiku Srbiju, ne stariji od 48 časova od datuma izdavanja rezultata, prilikom pasoške kontrole, u skladu sa Uredbom, uručuje se pisano obaveštenje – zdravstveno upozorenje o obavezi pridržavanja mere karantina u kućnim uslovima u trajanju od 10 dana od dana prelaska državne granice i upozoravaju na obavezu javljanja nadležnoj COVID ambulanti ili teritorijalno nadležnom zavodu za javno zdravlje u roku od 24 časa od časa prelaska državne granice.
Lica iz stava 1. ove tačke javljaju se COVID ambulanti ili zavodu za javno zdravlje putem elektronske prijave na elektronsku adresu: www.e-zdravlje.gov.rs
.
Obaveza javljanja ambulanti ili zavodu za javno zdravlje ne odnosi se:
1) na akreditovane članove osoblja stranih diplomatsko-konzularnih predstavništava i kancelarija međunarodnih organizacija, kao i članove njihovih porodica koji su nosioci posebnih ličnih karata, odnosno identifikacionih dokumenata izdatih od strane Ministarstva spoljnih poslova i Generalnog sekretarijata Vlade;
2) na lica iz pograničnog područja koji obavljaju poljoprivredne radove i imaju poljoprivredno zemljište na teritoriji Republike Srbije, a koji su dužni da prilikom prelaska državne granice radi obavljanja poljoprivrednih radova na tom zemljištu poseduju dokaz o vlasništvu nad poljoprivrednim zemljištem ili izjavu vlasnika poljoprivrednog zemljišta da lice obavlja poljoprivredne radove na njegovom zemljištu;
3) na lica koji su stanovnici pograničnog područja i koji su zaposleni na teritoriji Republike Srbije, kojima je poslodavac iz Republike Srbije izdao dokument o radnom angažovanju;
4) na posadu i kabinsko osoblje vazduhoplova čije je krajnje odredište Republika Srbija;
5) na članove posade prilikom obavljanja međunarodnog prevoza, radi preuzimanja ili istovara robe ili radi prevoza lica u ili kroz Republiku Srbiju, kada se radi o posadama;
6) teretnih motornih vozila prilikom obavljanja međunarodnog prevoza u drumskom saobraćaju. Ukoliko se radi o tranzitnom saobraćaju, isti se ograničava na period ne duži od 12 časova od momenta ulaska na teritoriju Republike Srbije;

7) teretnih brodova koji prevoze robu u jednu od domaćih luka. U slučaju tranzitne plovidbe na međunarodnom vodnom putu na teritoriji Republike Srbije, isti se ograničava na period ne duži od 90 časova za brodske sastave i 60 časova za samohodna plovila od momenta ulaska na teritoriju Republike Srbije u slučaju uzvodne plovidbe, odnosno na period ne duži od 72 časa za brodske sastave i 54 časa za samohodna plovila od momenta ulaska na teritoriju Republike Srbije u slučaju nizvodne plovidbe;
8) autobusa u linijskom i međunarodnom prevozu putnika, kako u tranzitu tako i u slučaju kada je krajnja ili polazna destinacija Republika Srbija;
9) železničkih vozila i vozopratno osoblje;
10) humanitarnih konvoja ugovorenih diplomatskim putem.

8. Danom stupanja na snagu ovog uputstva predstaje da važi Uputstvoa o primeni Odluke o proglašenju bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 zaraznom bolešću u delu ograničenja ulaska lica u Republiku Srbiju („Službeni glasnik RS”, br. 108/20, 116/20 i 137/20)

9. Ovo uputstvo stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.  Broj 110-00-519/2020-01

U Beogradu, 15. decembra 2020. godine

Ministar,
dr Zlatibor Lončar, s.r.



KORONA VIRUS – NOVE MERE PRI ULASKU U SRBIJU OD 20. DECEMBRA 2020. GODINE

Od 20. decembra 2020. godine svi državljani Republike Srbije biće u obavezi – zbog aktuelne epidemiološke situacije – da po dolasku u zemlju provedu deset dana u kućnoj izolaciji, sem ukoliko poseduju negativan PCR test, ne stariji od 48 sati. Karantin se može prekinuti negativnim PCR testom u Srbiji.

Strani državljani neće moći da uđu u Srbiju bez negativnog PCR testa, ne starijeg od 48 sati. Mera važi za sve strane državljane, bez obzira na to iz koje zemlje ulaze u R. Srbiju.

Ova mera je na snazi od 20. decembra, i zavisi od daljeg razvoja epidemiološke situacije.

 



Predsednik Vučić primio akreditivna pisma novoimenovanog ambasadora Švajcarske Konfederacije

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić primio je akreditivna pisma novoimenovanog ambasadora Švajcarske Konfederacije Ursa Šmida, kojem je poželeo dobrodošlicu i uspešan diplomatski mandat u Beogradu.

Predsednik Vučić i ambasador Šmid su se saglasili da su politički dijalog i ekonomska saradnja dveju zemalja u usponu. Predsednik Vučić je izrazio nadu da će ambasador Šmid, kao njegovi prethodnici, značajan deo svojih aktivnosti posvetiti privlačenju švajcarskih investicija na srpsko tržište, s obzirom na povoljne uslove za ulaganje.

Ambasador Šmid je rekao da je došao u Srbiju sa velikim entuzijazmom za rad na jačanju sveobuhvatne saradnje, posebno ekonomske, i potvrdio da je švajcarski Parlament produžio program saradnje sa našom zemljom.

Predsednik Vučić je zahvalio na pomoći koju Švajcarska, kao zemlja sa jednim od najboljih obrazovnih sistema, pruža Srbiji u uspostavljanju dualnog obrazovanja. On je, s tim u vezi, izrazio zadovoljstvo saradnjom sa Ursulom Renold iz Švajcarskog ekonomskog instituta. Takođe je istakao i značaj švajcarske pomoći u osnivanju naučno-tehnoloških parkova u Beogradu, Nišu i Čačku.

Predsednik Vučić je zahvalio Švajcarskoj na podršci evropskom putu Srbije, koju je i ovom prilikom ambasador Šmid izrazio.

Dvojica sagovornika su razgovarali i o situaciji u regionu, kao i o globalnim izazovima koje je nametnula pandemija korona virusa, posebno za ekonomiju. Predsednik Vučić je zahvalio na pomoći koju je Švajcarska uputila našoj zemlji kao podršku u borbi protiv KOVID-19.

Beograd,
11. decembar 2020.


 



SAOPŠTENjE MINISTARSTVA SPOLjNIH POSLOVA POVODOM OBELEŽAVANJA MEĐUNARODNOG DANA LjUDSKIH PRAVA

Povodom 10. decembra, Međunarodnog dana ljudskih prava, Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije izražava još jednom privrženost tekovinama i vrednostima Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, koja je usvojena na današnji dan 1948. godine.

Načela iz Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima predstavljala su temelj za izgradnju međunarodnog prava u ovoj oblasti, kao i međunarodnog sistema promocije i zaštite ljudskih prava, kao jedinstvene civilizacijske tekovine savremenog doba. Naša obaveza danas jeste očuvanje i jačanje međunarodnog sistema za poštovanje ljudskih prava, razvoj standarda ljudskih prava, kontrola nad ispunjavanjem preuzetih obaveza, kao i nastavak saradnje sa međunarodnim i regionalnim institucijama na zaštiti ljudskih prava.

Srbija je u punoj meri posvećena univerzalnim vrednostima ljudskih prava i sprovođenju u praksi međunarodnih pravnih instrumenata o ljudskim pravima. Naša kontinuirana saradnja sa instrumentima Saveta za ljudska prava u okviru Ujedinjenih nacija, kao i sa Savetom Evrope i mehanizmima ljudske dimenzije OEBS-a, predstavlja važan deo aktivnosti svih državnih organa i ilustruje našu doslednu opredeljenost za ispunjavanje međunarodnih standarda ljudskih prava.                      

Međunarodni dan ljudskih prava je povod da se još jednom ukaže na obespravljenost srpskog i drugog nealbanskog stanovništva na Kosovu i Metohiji i ponovi poziv međunarodnoj zajednici da omogući poštovanje garantovanih međunarodnih normi ljudskih prava i doprinese stvaranju uslova za povratak interno raseljenih lica, kao i vraćanje njihove uzurpirane imovine.


 



„DESETA MEDIJSKA KONFERENCIJA DIJASPORE I SRBA U REGIONU“

Obaveštavamo da Udruženje novinara Srbije (UNS), uz podršku Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Ministarstva spoljnih poslova, organizuje „Desetu medijsku konferenciju dijaspore i Srba u regionu“ 29. decembra 2020. Godine. Konferencija će zbog pandemije COVID-19 biti održana putem ZOOM aplikacije.
Tema Desete konferencije će biti rad medija, organizacija i rad udruženja Srba iz regiona i dijaspore tokom pandemije izazvane korona virusom, te da li je i na koji način ona uticala na kvalitet rada i ekonomsku održivost medijske delatnosti Srba u dijaspori.
U drugom delu Konferencije biće predstavljen UNS-ov sajt www.umrezavanje.rs pokrenut povodom desete jubilarne Konferencije sa idejom da predstavlja platformu za umrežavanje medija i organizacija Srba iz regiona i dijaspore sa matičnom državom.
Molimo sve predstavnike medija, organizacija i udruženja koji na teritoriji Švajcarske proizvode sadržaje na srpskom jeziku, a zainteresovani su za učešće na Konferenciji, da prijave šalju na e-mail ana.petronijevic@uns.rs do 17. decembra.



SASTANAK PREDSEDNIKA VUČIĆA SA AMBASADORIMA ZEMALjA ČLANICA EU I ŠEFOM DELEGACIJE EU

Beograd, 08. decembar 2020. godine

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas u Palati Srbija sa ambasadorima zemalja članica Evropske unije akreditovanih u Srbiji i šefom Delegacije Evropske unije Semom Fabricijem, sa kojima je razgovarao o temama poput dinamike pristupnih pregovora između Srbije i EU, stabilnosti u regionu, regionalnim projektima, kao i o Evropskom investicionom planu koji je Evropska komisija predstavila zajedno sa Paketom o proširenju.

Predsednik Vučić je i ovom prilikom potvrdio da saradnja sa Evropskom unijom i punopravno članstvo Srbije ostaju jedan od ključnih spoljnopolitičkih prioriteta naše zemlje. On je posebno naglasio da je Srbija u tom smislu iskreno posvećena daljim i dubljim reformama kojima pristupa sa odgovornošću i ozbiljnošću, te da kroz saradnju sa institucijama Unije i njenih članica nastoji da usvoji i primeni najbolje prakse.

„Srbija će nastaviti da se predano zalaže za mir i stabilnost u regionu kroz unapređenje bilateralnih odnosa sa susedima, kao i kroz jačanje regionalne saradnje uz poštovanje svih zaključenih sporazuma“, istakao je predsednik Vučić i dodao da je evropska budućnost Zapadnog Balkana od izuzetnog značaja, kako za stabilnost celog regiona, tako i za bezbednost i dalji prosperitet EU.

Ambasadori su istakli da su deklaracije o zajedničkom regionalnom tržištu i zelenoj agendi Zapadnog Balkana, koje su potpisale Srbija i svi lideri regiona, toplo pozdravljene u Briselu i u zemljama EU, te da dobra i čvrsta povezanost i integracija regiona umnogome olakšava saradnju same Unije sa Zapadnim Balkanom u svim oblastima od zajedničkog interesa.

„Čak 70 odsto stranih investicija dolazi iz zemalja čiji predstavnici danas sede ovde“, rekao je šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici i dodao da Srbija može da bude sigurna da će EU nastaviti da pomaže, podržava i ulaže u srpsku ekonomiju. „Iako je Kovid-19 izložio sve ekonomije velikom opterećenju, srpska ekonomija odoleva i dokazala je svoju otpornost. Sa Ekonomsko-investicionim planom za Zapadni Balkan, EU će ostati najsnažniji partner Srbije za privredni oporavak, koji će podržati infrastrukturu, i zelenu i digitalnu tranziciju. Raduju nas najavljene reforme u oblasti vladavine prava, uključujući reforme pravosuđa i slobode medija. Upravo to predstavlja osnovu za ubrzanje procesa pridruživanja i mi ohrabrujemo novu Vladu da nastavi sa radom i realizacijom u ovom pravcu", istakao je Fabrici.

Predsednik Vučić je naglasio da Srbija visoko ceni to što je, uprkos brojnim izazovima sa kojima se suočava, EU uspela da održi pitanje proširenja na svojoj agendi, pogotovo kroz nedavno usvajanje nove, izmenjene metodologije pregovaračkog procesa.

„U tom smislu, očekujemo od Evropske unije da dinamika pristupnih pregovora Srbije prati i vrednuje naše reformske napore“, rekao je predsednik Vučić istakavši da je Srbija spremna da sa svojim evropskim partnerima nastavi da radi na sprovođenju reformi i brojnih zajedničkih projekata.

Predsednik Vučić je posebno naglasio da Srbija pozdravlja Ekonomski i investicioni plan koji je EK predstavila zajedno sa Paketom o proširenju i izrazio spremnost naše zemlje da sa partnerima u regionu nastavi da radi na primeni ovog Plana kako bi se unapredio ekonomski potencijal regiona i postigla bolja infrastrukturna povezanost, što bi dovelo do približavanja jedinstvenom evropskom tržištu.

„U tom kontekstu, nadamo se i skorom usvajanju Višegodišnjeg finansijskog okvira 2021-2027. godine, jer to znači i mogućnost korišćenja finansijskih sredstava namenjenih sprovođenju reformi, kako u Srbiji, tako i u regionu“, rekao je predsednik Vučić i još jednom istakao da Srbija ostaje na evropskom putu iskreno verujući u saradnju sa evropskim partnerima.

„2020. je bila izuzetno teška godina za sve, posebno zbog posledica Kovida 19. Kada pogledam posvećenost nove Vlade da sprovodi reforme, Ekonomsko-investicioni plan EU, novu metodologiju i povećanu saradnju u borbi protiv Kovida 19, vidim 2021. godinu sa mnogo povoljnijim izgledima za napredak u proširenju“, zaključio je Fabrici.

Predsednik Vučić je, takođe, naglasio da je Srbija spremna da intenzivno radi sa zemljama članicama EU na iznalaženju adekvatnih odgovora za nove izazove, kao što je pandemija Kovid 19.


 



OD 14.12.2020. OBAVEZAN 10-ODNEVNI KARANTIN ZA PUTNIKE KOJI DOLAZE IZ SRBIJE

Bern, 4. decembar 2020. godine


OD 14.12.2020. OBAVEZAN 10-ODNEVNI KARANTIN ZA PUTNIKE KOJI DOLAZE IZ SRBIJE

Srbija se od 14.12.2020. godine ponovo nalazi na listi rizičnih zemalja i regiona sa povećanim rizikom od prenosa infekcije korona virusom koju objavljuje Savezna služba za javno zdravlje (Bundesamt für Gesundheit), tako da će od tog dana svi putnici koji su u periodu od 10 dana pre ulaska u Švajcarsku boravili u Srbiji morati u obavezni 10-odnevni karantin.  Bliže informacije u vezi sa ovom merom mogu se naći na sledećem sajtu: 

https://www.bag.admin.ch/bag/de/home/krankheiten/ausbrueche-epidemien-pandemien/aktuelle-ausbrueche-epidemien/novel-cov/empfehlungen-fuer-reisende/quarantaene-einreisende.html#-2060676916

Turistička putovanja srpskih državljana u Švajcarsku i dalje nisu moguća.



Отварање књиге жалости поводом смрти Његове светости, Архиепископа пећког, Митрополита београдско-карловачког и Патријарха српског господина Иринеја

Поводом смрти Његове светости, Архиепископа пећког, Митрополита београдско-карловачког и Патријарха српског господина Иринеја Амбасада Републике Србије у Швајцарској Конфедерацији отвориће књигу жалости 23. новембра 2020. године од 14:00 до 16:00 часова и 24. новембра 2020. године од 13:00 до 15:00 часова (Seminarstrasse 5, 3006 Bern).
Због епидемиолошке ситуације изазване пандемијом болести Covid-19, изјаве и писма саучешћа могу се послати и електронским путем на мејл info@ambasadasrbije.ch, или путем поште на адресу Seminarstrasse 5, 3006 Bern, до петка 27. новембра.
Молимо Вас да приликом доласка у Амбасаду ради уписа у књигу жалости поштујете прописане епидемиолошке мере.

 



PREDSEDNICA NACIONALNOG VEĆA ŠVAJCARSKE KONFEDERACIJE IZABEL MORE U POSETI R. SRBIJI

Predsednica Nacionalnog veća Savezne skupštine Švajcarske Izabel More boravila je u zvaničnoj poseti Srbiji 7-9. novembra 2020. godine i tom prilikom se sastala sa predsednikom R. Srbije Aleksandrom Vučićem, predsednikom Narodne skupštine Ivicom Dačićem, predsednicom Vlade Anom Brnabić i ministrom finansija Sinišom Malim. 
Predsednica Nacionalnog veća More istakla je da će Švajcarska i dalje pomagati Srbiji kroz finansiranje projekata, za šta trenutno izdvaja 20 miliona evra godišnje, ukazujući da je tim povodom posetila Niš i Paraćin.
Na sastancima je bilo reči o situaciji u regionu, posebno o dijalogu Beograda i Prištine, evropskom putu Srbije, kao i jačanju parlamentarne saradnje Srbije i Švajcarske.

Detaljnije informacije možete pronaći OVDE

https://www.predsednik.rs/

http://www.parlament.gov.rs/

https://www.srbija.gov.rs/

https://www.mfin.gov.rs/

 

 

 



POSETA GRADONAČELNIKA BEOGRADA PROF. DR ZORANA RADOJIČIĆA BERNU, 09.10.2020.

Gradonačelnik Beograda prof. dr Radojičić, u okviru učešća na prvom Forumu gradonačelnika 2020 u Ženevi, posetio je Bern, gde se sastao sa gradonačelnikom Alekom fon Grafenridom.
       Gradonačelnici su istakli dobru dugogodišnju saradnju i prijateljske odnose dva grada, koji su formalizovani potpisivanjem Sporazuma o saradnji i prijateljstvu između Beograda i Berna 2016. godine. Tokom razgovora su analizirane tačke ovog sporazuma, njihova realizacija, kao i potencijali za unapređenje dalje saradnje dvaju gradova.
       Tema razgovora bila je i razvijanje koncepta zelenog i pametnog grada, gde su iskustva Berna dragocena Beogradu, posebno u oblasti infrastrukture i zaštite životne sredine.       Dogovorena je i uzvratna poseta delegacije grada Berna Beogradu.
       Istog dana, naša delegacija na čelu sa gradonačelnikom Radojičićem obišla je i Energetski centar „Forsthaus“ u Bernu, radi upoznavanja sa sistemom spaljivanja otpada, koji ujedno smanjuje emisiju štetnih gasova u gradu. Poseta ove kombinovane elektrane od velikog je značaja za dalji razvoj Beograda u skladu sa konceptom pametnog i ekološkog grada, koji podrazumeva održivu proizvodnju i racionalno korišćenje električne energije.

http://www.beograd.rs/lat/beoinfo/1776820-radojicic-sa-gradonacelnikom-berna-o-razvoju-zelenog-i-pametnog-grada/
 

 



Nastupna poseta amb. G. Bradića kod predsednice Nacionalnog veća Izabel More, 30.09.2020. godine

Ambasador Goran Bradić i prvi sekretar Bojan Stojanović posetili su Izabel More (Isabelle Moret), predsednicu švajcarskog Nacionalnog veća. Razmenjena su mišljenja o sveukupnim bilateralnim i ekonomskim odnosima Srbije i Švajcarske, s posebnim akcentom na unapređenje parlamentarne saradnje. Razgovoru je prisustvovao i amb. Klaudio Fišer (Claudio Fischer), šef Odeljenja za međunarodne odnose u Saveznoj skupštini.

 

 



Ambasador Bradić na obeležavanju 30. godišnjice članstva Kneževine Lihtenštajn u OUN

Povodom obeležavanja 30. godišnjice od pristupanja Kneževine Lihtenštajn Ujedinjinim nacijama, u Vaducu je 25. septembra 2020. organizovana prigodna manifestacija i diskusija na temu perspektiva u međunarodnoj saradnji i postizanju održivih ciljeva u okviru Razvojne agende UN do 2030. godine. U diskusiji su učestvovali ministarka spoljnih poslova Lihtenštajna Katrin Egenberger, ministar spoljnih poslova Švajcarske konfederacije Ignjacio Kasis, generalni direktor LGT-Banke (LGT) princ Maks od Lihtenštajna, kao i čelni ljudi kompanija "Roš" (Roche) Andre Hofman, "Ospelt grupe" (Ospelt Gruppe ) Aleksander Ospelt  i "Štadler rejl AG" Peter Špuler. Skupu je prisustvovao i ambasador Republike Srbije u Švajcarskoj i Kneževini Lihtenštajn Goran Bradić, koji je tom prilikom imao i kratak razgovor sa ministarkom Egenberger.

 

 



PITANJA I ODGOVORI U VEZI SA TRANZITOM I ULASKOM U R. SRBIJU I ŠVAJCARSKU, 28.10.2020.

Da li mogu turistički da posetim rodbinu u Švajcarskoj?  NE. Turistički ulazak za državljane R. Srbije NIJE dozvoljen do daljeg.

Da li mogu kao turista da dodjem u Švajcarsku? NE. Turistički ulazak za državljane R. Srbije NIJE dozvoljen do daljeg. Ulazak je dozvoljen licima koja u Švajcarskoj imaju regulisan boravak po bilo kom osnovu, licima koja ostvaruju pravo na penziju u Švajcarskoj, onima koji su aplicirali za određeno radno mesto, osobama koje dolaze na kurseve jezika, dalje usavršavanje, stručne obuke, razmene studenata i sl. Za sva dodatna pitanja  i  više  informacija  o  proceduri,  molimo  da  kontaktirate  Ambasadu  Švajcarske  u Beogradu.

Da li mogu da posetim nevenčanog partnera u Švajcarskoj?  DA. Na sajtu Federalnog Sekretarijata za migracije u odeljku "Rules applicable to unmarried couples/Regelung unverheiratete Paare/Réglementation concernant les couples non mariés" https://www.sem.admin.ch/sem/en/home/aktuell/aktuell/faq-einreiseverweigerung.html#951086803  možete videti uslove za ulazak u Švajcarsku i koja dokumenta su vam potrebna. Za sva dodatna pitanja i više informacija o proceduri, molimo da kontaktirate Ambasadu Švajcarske u Beogradu.

Da li moram u karantin u Švajcarskoj? Ukoliko dolazite direktno iz Republike Srbije u Švajcarsku i u prethodnih 10 dana niste boravili u zemlji ili regionu koji se nalazi na listi Savezne službe za javno zdravlje Švajcarske sa povećanim rizikom od korona virusa https://www.bag.admin.ch/bag/de/home/krankheiten/ausbrueche-epidemien-pandemien/aktuelle-ausbrueche-epidemien/novel-cov/empfehlungen-fuer-reisende/quarantaene-einreisende.html, onda ne podležete meri obaveznog karantina u Švajcarskoj.

Da li mi treba negativan PCR test za Švajcarsku?  NE.

Kome da se obratim ako moram iz poslovnih razloga da dodjem na neodložan sastanak u Švajcarsku?  Molimo da se obratite Ambasadi Švajcarske u Beogradu.

https://www.eda.admin.ch/countries/serbia/sr/home/vertretungen/botschaft.html

Da li mogu na lečenje u Švajcarsku?  DA. potrebno je da se obratite Ambasadi Švajcarske u Beogradu na belgrade.visa@eda.admin.ch kako bi vam obezbedili dozvolu za ulazak i boravak.

Koji organ izdaje potvrdu (laissez-passer) za nesmetan ulazak u Švajcarsku? Kako je zatražiti? Ambasada Švajcarske u Beogradu obezbeđuje potvrde za ulazak u Švajcarsku. Potrebno je da im se obratite putem mejla na belgrade.visa@eda.admin.ch i u predmetu mejla napišete „Application for laissez-passer“.

Da li mogu da tranzitiram kroz Švajcarsku?  DA. Tranzit državljana Republike Srbije kroz Švajcarsku Konfederaciju je dozvoljen SAMO ukoliko poseduju regulisan boravak u odredišnoj zemlji u šengenskom prostoru. Ukoliko je odredišna država u šengenskoj zoni odobrila boravak do 90 dana, dotično lice mora ući u šengensku zonu putujući direktno u tu zemlju.

https://www.sem.admin.ch/sem/en/home/sem/aktuell/faq-einreiseverweigerung.html#2005127624

Da li državljani Švajcarske mogu da putuju u Srbiju i pod kojim uslovima?   U ovom trenutku za putnike koji dolaze iz Švajcarske nema promena u režimu ulaska u Republiku Srbiju. Nije potreban PCR test, niti se izriče obavezna mera samoizolacije po ulasku u zemlju. Švajcarski državljani mogu da uđu u Republiku Srbiju sa važećim pasošem ili ličnom kartom.

Da li mi je potreban negativan PCR test za ulazak u Srbiju?  Ne, ukoliko dolazite direktno iz Švajcarske i u tranzitu kroz Severnu Makedoniju, Bugarsku, Rumuniju i Hrvatsku se ne zadržavate duže od 12 sati.

Da li moram da se registrujem pri ulasku u Srbiju?  Strani državljani (npr. švajcarski, nemački, itd.) sa dozvolom boravka u Republici Srbiji i srpski državljani koji ulaze iz Bosne i Hercegovine, Republike Hrvatske ili Crne Gore moraju se registrovati. Prijava boravka se vrši u roku od 24 sata online, na srpskom jeziku, (https://www.e-zdravlje.gov.rs/landing/)  navodeći broj socijalnog osiguranja i zdravstvenog osiguranja. Moguća je i prijava u lokalnoj kovid ambulanti. Po ulasku, svi putnici dobijaju odgovarajući informativni list i uputstva kojih treba da se pridržavaju.

Da li mi treba viza sa Srbiju?  Proverite ovde da li vam je potrebna viza za ulazak u Republiku Srbiju http://www.mfa.gov.rs/en/consular-affairs/entry-serbia/visa-regime

Da li je moguć tranzit kroz Srbiju i da li mi treba test?  Tranzit za strane državljane se ograničava na period ne duži od 12 časova od momenta ulaska na teritoriju Republike Srbije i nije potreban negativan PCR test.

Putujem na Kosovo i Metohiju, šta mi je potrebno od dokumenata i da li mi treba PCR test?  Licima koja iz Švajcarske ulaze na Autonomnu pokrajinu Kosovo i Metohija trenutno nije neophodan negativan PCR test ili karantin. Za tranzit preko teritorije centralne Srbije i ulazak na AP Kosovo i Metohija mogu da se koriste srpski pasoš, srpska lična karta ili identifikacioni dokument izdat od strane privremenih institucija lokalne samouprave u Prištini. U ovom poslednjem slučaju, na graničnim prelazima Horgoš (sa Mađarskom) i Batrovci (sa Republikom Hrvatskom), kao i na administrativnim prelazima Merdare, Končulj i Rudnica, izdaje se "Dokument o ulasku i izlasku" koji važi 15 dana. Maloletnim licima se ovaj dokument izdaje na osnovu izvoda iz matične knjige rođenih i fotografije. Naša je preporuka da sva ona lica, koja imaju tu mogućnost, za tranzit i ulazak na teritoriju AP Kosovo i Metohija, koriste srpsku ličnu kartu. Lica koja izgube "Dokument o ulasku i izlasku" dužna su da to odmah prijave.

Strani sam državljanin (npr. francuski), sa regulisanim boravkom u Švajcarskoj - da li mogu da putujem u Srbiju i pod kojim uslovima?  DA. Državljani EU mogu da uđu u Republiku Srbiju sa važećim pasošem ili ličnom kartom.
 



AMBASADOR BRADIĆ POSETIO DRŽAVNI SEKRATARIJAT ZA MIGRACIJE, 08.09.2020.godine

Ambasador Bradić se u okviru svojih nastupnih poseta susreo sa državnim sekretarom Mariom Gatiker, koji ga je upoznao sa organizacijom, strukturom i zadacima Državnog sekretarijata za migracije (SEM), koji deluje u okviru Saveznog ministarsta pravde i policije. Obostrano je istaknuta odlična saradnja između Ambasade i SEM-a, a ambasador Bradić se posebno zahvalio na podršci koju su Ambasada i naši građani dobijali u vreme kada su granice u Evropi, zbog pandemije, bile zatvorene, ali i na finansijskoj podršci projektima koji se realizuju u Srbiji u okviru uspostavljenog Migracionog partnerstva između Srbije i Švajcarske. 



Srbija se više ne nalazi na listi rizičnih zemalja i regiona, 20.08.2020.

Republika Srbija se više ne nalazi na listi rizičnih zemalja i regiona sa povećanim rizikom od prenosa infekcije korona virusom koju objavljuje Savezna služba za javno zdravlje Švajcarske (Bundesamt für Gesundheit - BAG). Od 20.08.2020. ukida se obaveza desetodnevnog karantina za putnike koji dolaze iz naše zemlje.

Turistička putovanja srpskih državljana u Švajcarsku i dalje nisu moguća.

Za više informacija Vam stoji na raspolaganju internet stranica Saveznog sekretarijata za migracije u Bernu.



AMBASADOR BRADIĆ U POSETI UREDNIŠTVU PORTALA NAU.CH, 27.07.2020.

Ambasador Srbije u Švajcarskoj Goran Bradić i ataše Natalija Gunjić su, na poziv portala Nau.ch, posetili uredništvo ovog medija. Tom prilikom, upoznali su se sa radom jedinstvenog medijskog koncepta u Švajcarskoj i razgovarali o mogućnostima dalje saradnje sa osnivačem Simonom Klopfenštajnom, glavnim urednikom Mihom Zbindenom i spoljnopolitičkim urednikom Johanom Tempelmanom.

 


Opširnije...
IZJAVE I KOMENTARI AMBASADORA BRADIĆA ZA ŠVAJCARSKE MEDIJE

Ambasador R. Srbije u Švajcarskoj Goran Bradić dao je švajcarskim medijima nekoliko izjava i komentara o trenutnoj epidemiološkoj situaciji u Srbiji.

Tekst objavljen na portalu „Nau.ch“ možete pronaći OVDE

Tekst objavljen u „Luzerner Zeitung“ možete pronaći OVDE

Tekst objavljen u „Tages Anzeiger“ možete pronaći OVDE

Tekst objavljen u „20 minuten“ možete pronaći OVDE

Tekst objavljen u „20 minuten“ možete pronaći OVDE

Tekst objavljen na portalu „Nau.ch“ možete pronaći OVDE



EVROPSKA KOMISIJA POTVRDILA DA JE SRBIJA LIDER U EVROPI SA RASTOM BDP OD 5%

Evropska komisija u kvartalnom izveštaju o ekonomskim kretanjima u zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima za članstvo u EU navodi da je Srbija u prvom kvartalu 2020. ostvarila rast bruto domaćeg proizvoda od 5,0%.
Iza Srbije se nalaze Crna Gora (2,7), Bosna i Hercegovina (2,0), Severna Makedonija (0,2) i Albanija (-2,5). Srbija je imala veći rast BDP i od Turske koja je ostvarila 4,5%.
Komisija ističe da su ovakvom međugodišnjem rastu podjednako doprineli povećanje bruto investicija, državne i privatne potrošnje, kao i promena stanja zaliha. Rast državne potrošnje se ubrzao, 12% na godišnjem nivou, dok je rast bruto investicija u osnovni kapital iznosio 10,7%. Porast potrošnje domaćinstava ostao je uglavnom stabilan, 3,2% na godišnjem nivou.
U izveštaju se takođe navodi da je stopa nezaposlenosti stanovništva starijeg od 15 godina i dalje ostala stabilna na 9,7% u prvom tromesečju 2020. godine, te da je smanjena za 2,4% u odnosu na prošlu godinu i za otprilike polovinu u odnosu na pre pet godina.

 



Nastupna poseta ambasadora Gorana Bradića kod gradonačelnika Berna Aleka fon Grafenrida / Alec von Graffenried / 13. jul 2020.

Ambasador Bradić i gradonačelnik fon Grafenried su razgovarali o mogućnostima da se intenzivira saradnja između glavnih gradova Srbije i Švajcarske, na osnovu Memoranduma o saradnji i prijateljstvu iz 2016. godine, pre svega na planu unapređenja zaštite životne sredine, urbanog planiranja i održivog razvoja, ekonomske saradnje i turizma, kao i kulture, obrazovanja, sporta i drugih oblasti. 

 



REZULTATI KONKURSA ZA SUFINANSIRANjE PROJEKATA KOJI SVOJIM KVALIETETOM DOPRINOSE OČUVANjU I JAČANjU MATIČNE DRŽAVE I DIJASPORE



FAJNENŠEL TAJMS O IT SEKTORU U SRBIJI

Jedan od najuticajnijih dnevnih listova na svetu, Fajnenšel Tajms (Financial Times), donosi pozitivnu priču o tehnološkoj sceni u Srbiji. Britanski list ističe zaokruženost domaćeg digitalnog ekosistema, dostupnost kvalitetnog IT kadra u našoj zemlji, izdvaja strance i povratnike iz inostranstva kao grupe pojedinaca koji pozitivno utiču na rast u ovom sektoru, ali ukazuje i na prepreke na putu daljeg razvoja.
      Dopisnica za jugoistočnu Evropu i poznavalac prilika u regionu, novinarka Fajnenšel tajmsa Valeri Hopkins u tekstu prepoznaje da u Srbiji postoji značajan talenat i mnoge uspešne tehnološke kompanije.
       Pored poređenja sa Berlinom kada se govori o noćnom životu, autorka vuče paralelu i između beogradske i, u celom svetu prepoznate, berlinske startap scene. Posebno napominje da su u poslednjih deset godina mnogi tehnološki preduzetnici izabrali baš Srbiju za mesto gde će osnovati svoje kompanije, kao i da neki od svetskih tehnoloških giganata svoje proizvode razvijaju upravo u Srbiji.
       Osim paralela sa velikim tehnološkim centrima, iz razgovora sa predstavnicima Inicijative „Digitalna Srbija” koju opisuje kao nevladinu organizaciju koja promoviše interese digitalne industrije, autorka izdvaja da je srpska startap scena u ranoj fazi razvoja, kao i da celokupni sektor beleži izuzetno visok godišnji rast od 20 odsto. Na to dodaje da se poslednjih godina startap ekosistem razvio u smislu raznolikosti podsektora i biznis modela. Kao pozitivna promena na državnom nivou ističe se strateška odluka o podizanju nivoa tehnoloških znanja, pre svega kroz uvođenje programiranja u obavezni program za sve osnovce.
       Na ovom generalno uspešnom putu uočene su i prepreke koje i dalje nisu savladane, kao što je nedostatak biznis znanja koja su, pored tehničkih, potrebna za razvoj i prodaju digitalnih proizvoda i usluga na svetskom tržištu. Kao drugu, Financial Times vidi nedovoljno brzo prilagođavanje domaćeg zakonskog okvira svetu tehnološkog preduzetništva. Dok su dobri potezi, recimo, prepoznati u uvođenju mehanizma sličnog opcijama na akcije, tj. mogućnosti da startapi daju udele u vlasništvu svojim zaposlenima, kao ogromna prepreka na daljem putu razvoja srpskog digitalnog ekosistema navode se ograničenja koja postavlja Zakon o deviznom poslovanju.
       Takođe, u članku se navodi da važan deo domaće IT scene čine povratnici iz inostranstva, ali i digitalni nomadi – profesionalci iz drugih zemalja kojima priroda posla omogućava da, uz pomoć tehnologije, rade sa bilo koje tačke na planeti, pa i iz Srbije.
       Sagovornici iz nekih od vodećih srpskih digitalnih kompanija i organizacija koje sarađuju sa njima slažu se da velika vrednost domaćeg digitalnog ekosistema leži u postojećem talentu. Prepoznavši da je potraga za kvalitetnim kadrom u Srbiji nalik globalnoj, novinarka se osvrće i na godine krize koje su, prema rečima Koste Andrića iz ICT Hub-a, stvorile ljude čije je razmišljanje usmereno na rešavanje problema, dok su na tržištu ostavile neiskorišćen prostor za investitore.
       Poseban prostor u tekstu dat je stavu da na našim prostorima postoji veća glad za uspehom i snažniji osećaj pripadnosti nego u nekim drugim delovima sveta, te da se zaposleni duže zadržavaju na radnim mestima. Iz razgovora sa tehnološkim ekspertima, novinarka zaključuje da Srbija zaposlenima i investitorima, ukoliko razmišljaju dugoročno, pruža više stabilnosti od nekih drugih tehnoloških centara.



Uredba švajcarskog Saveznog veća o novim merama za suzbijanje širenja korona virusa u oblasti međunarodnog putničkog saobraćaja

Švajcarsko Savezno veće (Vlada) je 02.07.2020. godine donelo Uredbu o merama za  suzbijanje širenja korona virusa u oblasti međunarodnog putničkog saobraćaja.

U Uredbi se određuje mera obaveznog desetodnevnog karantina za putnike koji su u periodu od 14 dana pre ulaska u Švajcarsku boravili u državi ili regionu sa povećanim rizikom od infekcije korona virusom. Na listi država i regiona sa povećanim rizikom od infekcije korona virusom nalaze se: Argentina, Jermenija, Azerbejdžan, Bahrein, Belorusija, Bolivija, Brazil, Kabo Verde, Čile, Dominikanska Republika, Honduras, Irak, Izrael, Katar, Kolumbija, „Kosovo“, Kuvajt,  Moldavija, Severna Makedonija, Oman, Panama, Peru, Rusija, Saudijska Arabija, Švedska, Srbija, Južna Afrika, Ostrva Terks i Kejkos, SAD. 

Nadležni švajcarski organi proglašavaju državu ili region sa povećanim rizikom od infekcije korona virusom, ukoliko je ispunjen jedan od sledećih uslova:
- broj novoinficiranih na 100.000 stanovnika u poslednjih 14 dana iznosio je više od 60
- raspoložive informacije iz određene države ili regiona ne mogu se iskoristiti za pouzdanu procenu situacije i ukoliko postoje indicije da je povećan rizik od infekcije u toj državi ili regionu
- u poslednje četiri nedelje u više navrata u Švajcarsku su ušla inficirana lica koja su prethodno boravila u određenoj državi ili regionu.

Listu država i regiona sa povećanim rizikom od infekcije korona virusom vodiće i aktuelizovati Ministarstvo za unutrašnje poslove (EDI) u saradnji sa Ministarstvom pravde i policije (EJPD), Ministarstvom finansija (EFD) i Ministarstvom inostranih poslova (EDA).

Od obaveze karantina će biti izuzeta lica (ukoliko nemaju simptome bolesti COVID-19): 
- koja iz poslovnih razloga prelaze granicu (drumskim, železničkim, vodenim ili vazdušnim putem) radi prevoza robe ili ljudi;
- čiji je angažman apsolutno neophodan za funkcionisanje:
1. zdravstvenog sistema,
2. javnog reda i mira,  
3. povlašćenih institucija u skladu sa članom 2, stav 1, Zakona o zemlji domaćinu od 22. juna 2007. godine (npr. međudržavne organizacije, međunarodne institucije, diplomatske misije i konzularna predstavništva, stalne misije i druga predstavništva pri multilateralnim organizacijama, itd);
- koja zbog poslovnog angažmana u okviru transportnih kompanija, drumskim, železničkim, vodenim ili vazdušnim putem vrše prekogranični  prevoz ljudi, a koji su boravili u zemlji ili regionu sa povećanim rizikom od infekcije korona virusom;
- koja iz profesionalnih ili neodložnih medicinskih razloga svakodnevno ili do 5 dana moraju da borave u Švajcarskoj;
- koja su kao putnici boravili u tranzitu manje od 24 sata u zemlji ili regionu sa povećanim rizikom od infekcije;
- koja ulaze u Švajcarsku samo radi tranzita, s namerom i mogućnošću da putuju direktno u drugu zemlju.
Putnici koji dolaze iz država ili regiona sa povećanim rizikom od infekcije korona virusom dužni su da se u roku od dva dana od trenutka ulaska u Švajcarsku jave nadležnom kantonalnom organu.
 
Uredba stupa na snagu 6. jula 2020. godine u 00.00 časova.

Važno: Trenutno važeća ograničenja za ulazak srpskih državljana u Švajcarsku i dalje ostaju na snazi, što znači da turistička putovanja i dalje neće biti moguća. Desetodnevni karantin je predviđen za one kategorije lica koje imaju pravo da uđu u Švajcarsku, a koja su prethodno boravila u Srbiji (npr. srpski državljani sa regulisanim boravkom u Švajcarskoj, švajcarski državljani, itd.).



KORONA VIRUS: SAOPŠTENJE SAVEZNOG VEĆA ŠVAJCARSKE KONFEDERACIJE, 01.07.2020.

Bern, 01.07.2020.

Savezno veće je na sednici 1. jula donelo nekoliko odluka po pitanju mera u cilju sprečavanja ponovnog širenja korona virusa. S obzirom na veliki broj ljudi koji koristi javni prevoz, kao i povećan broj novozaraženih od sredine juna, odlučeno je da je obavezno nošenje maski u sredstvima javnog prevoza u celoj zemlji, počevši od ponedeljka, 6.jula. Takođe, svi putnici koji dolaze iz određenih regiona će morati u karantin. Planirano je da se od 20. jula ukinu ograničenja ulaska putnika iz određenog broja trećih zemalja.

Otkako je Savezno veće ukinulo većinu mera u borbi protiv epidemije korona virusa, sve više ljudi koristi usluge javnog prevoza. Kao rezultat toga, često nije moguće poštovati preporučenu distancu. S obzirom na sve veći broj ljudi koji putuju i sve veći broj novozaraženih od sredine juna, Savezno veće je odlučilo da pojača zaštitne mere i u skladu sa tim je donešena odluka da nošenje maski postane obavezno u svim sredstvima javnog prevoza širom zemlje. Takođe, od ponedeljka, 6. jula, sve osobe starije od 12 godina moraće da nose zaštitne maske u vozovima, tramvajima i autobusima, na planinskim železnicama i žičarama, kao i na brodovima. Izmenjeni pravilnik biće usvojen i objavljen sutra.
Iako već postoji preporuka da se nose maske u sredstvima javnog prevoza, mali broj ljudi poštuje ovaj savet. Današnja odluka Saveznog veća takođe dolazi kao odgovor na preporuke struke i na zahtev određenih kantona. Svetska zdravstvena organizacija (WHO) i Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC) takođe preporučuju nošenje maski u slučaju kada nije moguće poštovati neophodnu distancu.

Karantin za putnike iz određenih regiona

Od sredine juna, broj novih slučajeva zaraženih korona virusom je u porastu u Švajcarskoj, nakon što su zaražene osobe ušle u zemlju iz zemalja članica šengenskog prostora i ostalih ne-šengenskih zemalja. Shodno tome, počevši od ponedeljka, 6. jula, svi građani koji ulaze u Švajcarsku iz određenih regiona moraće da budu u karantinu deset dana. Savezna služba za javno zdravlje (BAG) sačiniće spisak svih ovih regiona koji će biti redovno ažuriran. Zaraženi putnici će još tokom putovanja (avionom, autobusom, na graničnim prelazima) biti obavešteni. Po ulasku u Švajcarsku moraće da se prijave kantonalnim vlastima. Novi pravilnik biće usvojen i objavljen sutra. Takođe, svim avioprevoznicima kao i putničkim kompanijama će biti sugerisano da ne prevoze bolesne putnike.

Ograničenja ulaska ostaju na snazi do 20. jula

Na sednici 1. jula 2020. godine Savezna vlada je razmatrala preporuke Evropskog saveta o ukidanju ograničenja ulaska koje će se od 1. jula primeniti na 15 zemalja. Očekuje se da će Švajcarska slediti ove preporuke, ali od 20. jula i sa izuzetkom Srbije. Savezno ministarstvo pravde i policije planira da od 20. jula obriše sa liste rizičnih zemalja sledeće države: Alžir, Australiju, Kanadu, Južna Koreju, Gruziju, Japan, Maroko, Crnu Goru, Novi Zeland, Ruandu, Tajland, Tunis, Urugvaj i zemlje koje nisu potpisnice Šengenskog sporazuma (Bugarsku, Kipar, Hrvatsku, Irsku i Rumuniju). Primenom preporuka EU, očekuje se i da će Kina biti uklonjena sa ove liste, pod uslovom da se uspostavi reciprocitet za putnike koji dolaze iz Švajcarske.
 



AMBASADOR BRADIĆ O IZVEŠTAJU SAVEZNE SLUŽBE ZA JAVNO ZDRAVLJE ŠVAJCARSKE

Ambasador R. Srbije u Švajcarskoj Goran Bradić dao je komentar o trenutnoj epidemiološkoj situaciji u Srbiji i navodima Savezne službe za javno zdravlje u kojima je Srbija apostrofirana kao potencijalno novo žarište korona virusa.

Tekst objavljen u „20 minuten“ možete pronaći OVDE

Tekst objavljen na portalu „Nau.ch“ možete pronaći OVDE

Vest su objavili i srpski mediji: PolitikaVečernje NovostiBlicKurir i drugi. 



PISMO ZAHVALNOSTI MINISTRA DAČIĆA UPUĆENO MINISTRU KASISU

Prvi potpredsednik Vlade i Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić uputio je pismo zahvalnosti ministru spoljnih poslova Švajcarske Ignaciju Kasisu za finansijsku pomoć Srbiji (u iznosu od 500.000 evra) u borbi protiv zarazne bolesti COVID-19.

 



OTVOREN NAUČNO-TEHNOLOŠKI PARK U NIŠU, 09.06.2020.

Naučno-tehnološki park u Nišu otvoren je 09.06.2020. godine, u prisustvu predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, predsednice Vlade Ane Brnabić i ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladena Šarčevića.
NTP Niš je organizacija koja u bliskoj saradnji sa Univerzitetom i akademskom zajednicom obezbeđuje infrastrukturu i usluge za pomoć inovativnim preduzećima u ostvarivanju poslovnih uspeha na tržištu, posebno u oblasti visokih tehnologija.
Firme koje se budu uselile u NTP počeće da rade u avgustu, a ukupno će imati na raspolaganju 14.000 kvadrata. NTP će imati 20 start ap kompanija i 13 tehnološko-razvojnih, a jedna kompanija je vezana i za tehnološko-razvojni i za startap deo.
       Predsednik Vučić je naveo da je u NTP uloženo 12,5 miliona evra, a da će ukupna ulaganja, zajedno sa investicijom u osnovanje Startap centar Niš koji će postati deo NTP-a i laboratorijskom lamelom Elektronskog fakulteta, premašiti 20 miliona evra.
       Švajcarska je značajno pomogla razvoj naučno-tehnoloških parkova u Srbiji, a njen ambasador u Srbiji Filip Ge, prisutvovao je otvaranju NTP Niš. Tom prilikom, ambasador Ge je posebno istakao prijateljstvo i solidarnost Srbije i Švajcarske i naveo da su inovacije u Srbiji postale strateški prioritet, ne samo na papiru, već i u praksi. Dodao je da mu je drago što Švajcarska tome doprinosi kroz projekat "Podsticanje izvoza kroz razvoj naučno-tehnoloških parkova", u koji je uložila 3,5 miliona evra. Ambasador Ge je naglasio da je cilj dalji razvoj mreže naučnih parkova koja će pospešiti privredni rast kroz inovacije, kao i konkurentnost i borbi protiv odliva mozgova.


Foto: Predsedništvo / Dimitrije Goll

Foto: Predsedništvo / Dimitrije Goll



NASTUPNA POSETA AMBASADORA BRADIĆA KOD V.D. DRŽAVNOG SEKRETARA I POLITIČKOG DIREKTORA KRISTINE MARTI, 3.6.2020.

Ambasador R. Srbije u Švajcarskoj Goran Bradić obavio je nastupnu posetu kod  v.d. državnog sekretara i političkog direktora Ministarstva inostranih poslova Švajcarske Kristine Marti.
Tom prilikom, ocenjeno je da su bilateralni politički odnosi dve zemlje vrlo dobri, kao i da je ekonomska saradnja u uzlaznom trendu, sa dosta potencijala za dalji razvoj. K. Marti je izrazila zadovoljstvo i saradnjom u međunarodnim finansijskim institucijama, digitalizaciji, na polju dualnog obrazovanja i dr. oblastima.
Tema razgovora bila je i aktuelna situacija izazvana posledicama pandemije zarazne bolesti Covid-19.


 



SRPSKI TENISER NOVAK ĐOKOVIĆ DOBITNIK POVELJE MINISTARSTVA SPOLJNIH POSLOVA REPUBLIKE SRBIJE

Na svečanosti povodom Dana diplomatije Republike Srbije, održanoj 29. maja 2020. godine, ministar spoljnih poslova Ivica Dačić uručio je Novaku Đokoviću Povelju za izuzetan lični angažman i doprinos u promociji interesa Republike Srbije i njenog naroda u svetu.

U obrazloženju odluke o dodeli Povelje stoji:

"Idol mladih, ne samo zbog sportskih rezultata, već i zbog potvrđenih ličnih kvaliteta van sportskog terena. Teško se u novijoj istoriji može naći primer takvog mladog čoveka koji je svojim uspesima ujedinio narod u snažnom doživljaju sreće i ushićenja kroz vanserijske pobede, ili, opet, tuge i razočaranja, kada su u pitanju retki porazi. I kroz pozitivne i kroz negativne emocije probudio je naš uspavani duh, dao nam snagu i inspirisao generacije. Svetu je poslao poruku snažne sportske nacije, talentovanih i dobrih ljudi, koji se ponose svojom istorijom i tradicijom".


 

 



VAŽNO OBAVEŠTENJE! 22.05.2020.

UKINUTA ZABRANA ULASKA U REPUBLIKU SRBIJU

Obaveštavamo da je Vlada Republike Srbije (21.05.2020. godine) donela Odluku o prestanku važenja Odluke o zatvaranju svih graničnih prelaza za ulazak u Republiku Srbiju, kao i Odluku o izmenama i dopunama Odluke o proglašenju bolesti COVID – 19 izazvane virusom SARS-CoV-2 zaraznom bolešću.

Pomenutim odlukama, koje su na snagu stupile danas (22.05.2020. godine), otvoreni su svi granični prelazi Republike Srbije i funkcionišu u uobičajenom režimu za sve kategorije domaćih i stranih državljana.

Takođe, ukinute su epidemiološke mere za sve kategorije domaćih i stranih državljana. Umesto ranijih mera (kućna izolacija i obaveza posedovanja negativnog PCR testa), putnicima će prilikom pasoške kontrole biti uručeno pismeno obaveštenje – zdravstveno upozorenje o merama kojih se treba pridržavati radi sprečavanja daljeg širenja zarazne bolesti COVID-19.



KONKURS ZA SUFINANSIRANJE PROJEKATA NAMENJENIH DIJASPORI

 

 

Obaveštavamo da je raspisan konkurs za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore. Detaljne informacije možete pronaći OVDE
 

 



VAŽNO UPOZORENJE - LAŽAN SAJT ZA GLASANJE IZ INOSTRANSTVA

Nijedan organ države ne stoji iza sajta www.hocudaglasam.com na kom se navodi da građani Republike Srbije koji žive u inostranstvu mogu da ostave svoje lične podatke, kao i kopije ličnih dokumenata, kako bi mogli da se prijave za glasanje za predstojeće izbore.

Posebno je važno upozoriti javnost i sve naše građane da budu oprezni, jer je zvanična procedura za prijavu građana za glasanje po mestu boravišta u inostranstvu propisana Zakonom o jedinstvenom biračkom spsisku i Uputstvom za sprovođenje Zakona o jedinstvenom biračkom spisku.

Ta procedura podrazumeva podnošenje ličnog zahteva preko diplomatsko-konzularnih predstavništava Republike Srbije koji te zahteve propisanim procedurama prosleđuju opštinskim odnosno gradskim upravama prema mestu prebivališta podnosioca zahteva, nakon čega navedene uprave donose rešenje o upisu podataka u birački spisak da će birač na predstojećim izborima da glasa prema mestu boravišta u inostranstvu.
 

Građani moraju biti oprezni kome ostavljaju svoje podatke, budući da postoji mogućnost zloupotrebe istih.
 



OBAVEŠTENJE O PRIJAVI ZA GLASANJE NA IZBORIMA ZA NARODNE POSLANIKE REPUBLIKE SRBIJE 21.06.2020. GODINE

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić je doneo odluku kojom se kao datum održavanja izbora za narodne poslanike određuje 21. jun 2020. godine.

                                              
UPUTSTVO ZA GLASANJE

KO IMA BIRAČKO PRAVO U INOSTRANSTVU I GDE MOŽE DA GLASA

• Biračko pravo imaju punoletni državljani Republike Srbije, koji žive u inostranstvu, a imaju prebivalište u Republici Srbiji.

•  Pravo da glasaju u inostranstvu imaju i državljani Republike Srbije koji na dan glasanja turistički ili poslovno borave u inostranstvu, ako su prethodno blagovremeno podneli zahtev za glasanje u inostranstvu.

Ambasadi Republike Srbije u Bernu mogu podneti zahteve za glasanje lica koja u trenutku održavanja izbora 21. juna 2020. godine, žive u sledećim kantonima u Švajcarskoj: Bern/Berne, Fribourg/Freiburg, Solothurn/Soleure, Basel Stadt/Bâle-ville, Basel Landschaft/Bâle-Campagne, Tessin/Ticino, Vaud/Waadt, Valais/Wallis, Neuchatel/Neuenburg, Geneve/Genf, Jura.

• Ukoliko se prijavi dovoljan broj glasača (minimum 100), izbori će biti organizovani u sledećim gradovima: Bazel, Bern, Ženeva, Lugano, Cirih. Adrese glasačkih mesta će biti naknadno objavljene.

• Građani Republike Srbije koji imaju biračko pravo u inostranstvu, odnosno ispunjavaju gorenavedene uslove za glasanje, a žive u nekom od sledećih kantona: Aargau, Appenzell AI, Appenzell AR, Glarus, Graubünden, Luzern, Nidwalden, Obwalden, St.Gallen, Schaffhausen, Schwyz, Thurgau, Uri, Zug i Zürich, zahtev za glasanje podnose Generalnom konzulatu Republike Srbije u Cirihu (kontakt podaci: www.zurich.mfa.gov.rs)

KAKO MOŽETE GLASATI U INOSTRANSTVU

•  Državljanin Republike Srbije može glasati u inostranstvu samo ako je upisan u Jedinstveni birački spisak Republike Srbije.
•  Molimo da pre prijave obavezno proverite da li ste upisani u Jedinstveni birački spisak. To možete učiniti na osnovu jedinstvenog matičnog broja (JMBG) preko sajta Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu: https://upit.birackispisak.gov.rs/
• Ukoliko niste upisani u birački spisak, zahtev za upis u Jedinstveni birački spisak u Republici Srbiji možete preuzeti sa našeg sajta.

Obrazac prijave za glasanje  OVDE

• Pored zahteva, potrebno je priložiti i kopiju važećeg pasoša ili lične karte Republike Srbije.

• Ukoliko ste već upisani u Jedinstveni birački spisak, zahtev za upis u birački spisak podataka
da će birač glasati u inostranstvu možete preuzeti sa našeg sajta.

Obrazac za upis u Jedinstveni birački spisak  OVDE

• Pored zahteva, potrebno je priložiti i kopiju važećeg pasoša ili lične karte Republike Srbije.
• Zahtev mora biti popunjen čitko. Podaci moraju biti ispravni.
• Pogrešno uneti podaci mogu biti osnov za donošenje rešenja o odbijanju zahteva.

DO KADA SE MOŽETE PRIJAVITI ZA GLASANJE

• Zahtev za upis u Jedinstveni birački spisak i zahtev za glasanje u inostranstvu mogu se Ambasadi Republike Srbije u Bernu podneti najkasnije do ponoći 30. maja 2020. godine (molimo da zbog vremena potrebnog za obradu, zahteve podnesete do 20.00 časova).

KAKO MOŽETE PODNETI ZAHTEV

• lično u Ambasadi (svakog radnog dana od 9.00 do 13.00 časova)

• putem pošte-adresa: Botschaft der Republik Serbien, Seminarstrasse 5, 3006 Bern

• putem mejla konzul@ambasadasrbije.ch, info@ambasadasrbije.ch

OBAVEŠTAVANJE BIRAČA

• Biraču koji ispunjava uslove za glasanje će biti poslato obaveštenje o danu i vremenu održavanja izbora sa brojem i adresom biračkog mesta na kome glasa.
 

 

 



PONIŠTEN KONKURS ZA SUFINANSIRANJE PROJEKATA KOJI SVOJIM KVALITETOM DOPRINOSE OČUVANJU I JAČANJU VEZA MATIČNE DRŽAVE I DIJASPORE

Obaveštavamo da je Ministarstvo spoljnih poslova R. Srbije donelo odluku da poništi konkurs za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore. Novi konkurs će biti raspisan po prestanku vanrednog stanja u R. Srbiji.

 



PRIKUPLJANJE DONACIJA ZA POMOĆ SRBIJI U BORBI PROTIV KORONA VIRUSA

Obaveštavamo sve zainteresovane građane, preduzeća i fondacije da je za uplatu donacija, u cilju pružanja pomoći Srbiji u borbi protiv epidemije bolesti COVID-19, otvoren sledeći račun:

Račun u valuti  CHF
Frankfurter Sparkasse
IBAN: DE92500502010254022570
SWIFT/BIC: HELADEF1822

Račun u valuti  EUR
Frankfurter Sparkasse
IBAN: DE93500502010200721925
SWIFT/BIC: HELADEF1822

Račun u valuti  EUR
IBAN: DE44500502010254022561
SWIFT/BIC: HELADEF1822

Svima onima koji žele da doniraju novac, Ambasada R. Srbije u Bernu se srdačno zahvaljuje.
 

 



IZVRŠENA PRVA EVAKUACIJA AUTOBUSIMA ZA SRBIJU

Obaveštavamo da su 01.04.2020. godine dva autobusa krenula za Srbiju. Jedan čine prioritetni putnici sa konzularnog područja Ambasade u Bernu, a drugi Generalnog konzulata u Cirihu.

Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije je odredilo da su prioriteti u evakuaciji lekari i medicinsko osoblje koji su izrazili želju da dođu u Srbiju kako bi pomogli u borbi sa opasnom zaraznom bolešću COVID-19, đaci i studenti, trudnice i majke sa maloletnom decom, hronični bolesnici.

Ambasada Republike Srbije i dalje čini sve što je u njenoj moći da izađe u susret i preostalim zahtevima, kako bi u narednom periodu svi naši građani koji su se prijavili Ambasadi, bili vraćeni u Srbiju.
 



VAŽNO OBAVEŠTENJE, 24.03.2020.

Bern, 24.03.2020. godine

Državljanima Republike Srbije koji u Republiku Srbiju dolaze iz država, odnosno područja sa intenzivnom transmisijom bolesti COVID-19, odnosno žarišta epidemije, i to iz: Švajcarske Konfederacije, Republike Italije, Islamske Republike Iran, Rumunije, Kraljevine Španije, Savezne Republike Nemačke, Francuske Republike, Republike Austrije, Republike Slovenije i Republike Grčke obavezno se određuje mera karantina u trajanju od 28 dana u ustanovi zatvorenog tipa ("Morović", Šid, Miratovačko polje, itd.).  

Državljanima Republike Srbije koji u zemlju dolaze iz država koje nisu na gore navedenom spisku, određuje se mera stavljanja pod zdravstveni nadzor na akutno respiratorno oboljenje izazvano novim korona virusom SARS-CoV-2 u trajanju od 28 dana (izolacija u kućnim uslovima).  

Izricanje epidemiološke mere je obavezno. Licima koja odbiju izrečenu meru biće uskraćen ulazak u Republiku Srbiju.



VAŽNO OBAVEŠTENJE

Bern, 17.03.2020. godine

Imajući u vidu trenutnu epidemiološku situaciju u Evropi, a pre svega u Švajcarskoj, kao jednoj od zemalja sa najvećom stopom transmisije zarazne bolesti COVID-19, Ambasada Republike Srbije u Bernu je donela PRIVREMENU MERU, koja je stupila na snagu u utorak, 17.03.2020. godine, i kojom je određeno da Konzularno odeljenje Ambasade R. Srbije u Bernu može primati samo hitne i neodložne slučajeve. Konkretno, ova mera podrazumeva sledeće:

- otkazuju se SVI termini zakazani za predaju zahteva za pasoš, sve do dana do kad je uvedeno vanredno stanje u Švajcarskoj (19.04.2020);

- zabranjuje se zakazivanje novih termina sve do dana do kad je uvedeno vanredno stanje u Švajcarskoj (19.04.2020);

- zabranjuje se primanje svih stranaka u KO (pogotovo radi legalizacije dokumenata, izdavanja potvrda, zahteva iz oblasti državljanstva, regulisanja vojne obaveze, prijave rođenja, prijave braka), osim u slučajevima koji su vrlo hitni (putni list, sprovodnica i preuzimanje pojedinih gotovih pasoša, koji su preduslov za regulisanje boravka, zdravstvenog osiguranja i drugih statusnih pitanja naših državljana u zemlji prijema), ali tek na osnovu telefonskog dogovora sa Konzularnim odeljenjem, telefon broj 031 352 63 53.
 

DIGITALNI SADRŽAJI U OBLASTI KULTURE

Ustanove kulture Republike Srbije su, u cilju što bezbednijeg i lakšeg prevazilaženja situacije nastale zbog epidemije korona virusa, omogućile našim građanima maksimalnu dostupnost digitalnih sadržaja u oblasti kulture. Na veb stranici Ministarstva kulture i informisanja i na sajtu „Digitalna solidarnost“ dostupan je spisak svih sadržaja u oblasti kulture.

(https://www.kultura.gov.rs/lat/aktuelnosti/virtuelne-ture-kroz-kulturne-sadrzaje-; i https://www.digitalnasolidarnost.gov.rs/)

Takođe, Ministarstvo kulture i informisanja je, u toku 2019. godine, ustanovilo i Pretraživač kulturnog nasleđa Srbije, kojem možete pristupiti putem linka https://www.kultura.rs/
 

Digitalni sadržaji ustanova kulture na stranim jezicima - 2020

Imajući u vidu mere Vlade Republike Srbije uvedene sa ciljem što bezbednijeg prevazilaženja društvene situacije nastale zbog epidemije COVID-19, a u cilju olakšavanja pristupa kulturnim sadržajima stanovnicima Srbije i korisnicima iz drugih zemalja, Ministarstvo kulture i informisanja predstavlja digitalne sadržaje nacionalnih ustanova kulture, dostupne na stranim jezicima.
U nastavku možete pronaći linkove sa sadržajima u digitalnom obliku na više stranih jezika, a zvaničan sajt Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije je http://www.kultura.gov.rs/cyr/; http://www.kultura.gov.rs/en/

Filmovi:

1. Pored mene, 2015 Stevan Filipović (drama, 110 minuta)
http://www.fcs.rs/en/films/film-database/?page=film&id=1314
Link: https://www.youtube.com/watch?v=hpKAFB9QUZc

2. Šišanje, 2010, Stevan Filipović (drama, 98 minuta)
http://www.fcs.rs/en/films/film-database/?page=film&id=169
Link: https://www.youube.com/watch?v=tsH6IRftCEI

3. Šejtanov ratnik, 2006, Stevan Filipović ( 94 minuta)
http://www.fcs.rs/en/films/film-database/?page=film&id=152
Link: https://www.youtube.com/watch?v=IgxT0TmisxE
 

 


Opširnije...
PROGLAŠENO VANREDNO STANJE NA TERITORIJI ČITAVE SRBIJE

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić saopštio je juče, 15. marta, da je zbog situacije sa koronavirusom doneta odluka o proglašenju vanrednog stanja na teritoriji cele Republike Srbije.

https://covid19.rs/

Predsednik Vučić je na konferenciji za novinare u Palati Srbija rekao da je ovakva odluka doneta nakon sastanka Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti COVID-19 i Kriznog štaba za otklanjanje nastalih i sprečavanje mogućih štetnih posledica zarazne bolesti COVID-19 po privredu, kojem je predsedavao.

Vanredno stanje stupilo je na snagu odmah, nakon objave u „Službenom glasniku“, a usledila je sednica Vlade na kojoj je donetea uredba o merama koje će se primenjivati za vreme vanrednog stanja.

U skladu sa tim, granice Republike Srbije zatvorene su za sve strane državljane, sa izuzetkom diplomata akreditovanih u Srbiji i stranaca s boravišnom dozvolom ili stalnim nastanjenjem u Srbiji. Građani Republike Srbije, kao i akreditovane diplomate i strani državljani koji imaju boravište u Republici Srbiji, a koji ulaze u Republiku Srbiju, u obavezi su da budu u samoizolaciji od najmanje 14 dana, pod krivičnom odgovornošću. Ova mera će biti striktno kontrolisana i njeno kršenje biće najstrože sankcionisano. Građanima će pri ulasku u zemlju biti uručeno zakonski obavezujuće rešenje. Zatvorska kazna za kršenje ove odredbe je do tri godine zatvora. Ovo je veoma važno kako bi se smanjilo kretanje građana, što je jedan od glavnih razloga za uvođenje vanrednog stanja u cilju sprečavanja širenja virusa COVID-19.

Kada je reč o građanima Republike Srbije i stranim državljanima koji imaju boravište u Republici Srbiji, a koji dolaze iz Švajcarske Konfederacije, Islamske Republike Iran, Rumunije, Kraljevine Španije, Savezne Republike Nemačke, Franscuske republike, Republike Austrije, Republike Slovenije i Republike Grčke određuje se izolacija u trajanju od 28 dana. Dvojni državljani u Republiku Srbiju mogu da uću samo ukoliko prezentuju pasoš Republike Srbije, a ne zemlje koja se nalazi na listi zemalja za koje važi zabrana (Austrija, Švajcarska, Nemačka…).

Pomenuta zabrana ne primenjuje se na:

1) Posade (vozač i suvozač) teretnih motornih vozila (kamioni, šleperi…) prilikom obavljanja međunarodnog prevoza tereta u drumskom saobraćaju. Međunarodni tranzit teretnih vozila ograničava se na period ne duži od 12 časova  od momenta ulaska na teritoriju Republike Srbije;

2) Posade teretnih brodova koji prevoze robu u jednu od domaćih luka. U slučaju tranzitne plovidbe na međunarodnom vodnom putu na teritoriji R.Srbije, isti se ograničava na period ne duži od 90 časova za brodske sastave i 60 časova za samohodne plovidbe od momenta ulaska na teritoriju R. Srbije u slučaju uzvodne plovidbe, odnosno na period ne duži od 72 časa za brodske sastave i 54 časa za samohodne plovibe od momenta ulaska na teritoriju R.Srbije u slučaju nizvodne plovibe;

3) Vozopratno osoblje železničkih vozila koja ulaze u zonu graničnih stanica utvrđenih međudržavnim sporazumima;

4) Posade i kabinsko osoblje vazduhoplova čije je krajnje odredište R. Srbija ili su u tranzitu preko međunarodnih aerodroma R. Srbije;

5) Lica koja su dobila saglasnost za ulazak u R. Srbiju od Radnog tela Vlade koji čine pripadnici Ministarstva zdravlja, Ministarstva spoljnih poslova, Ministarstva unutrašnjih polova i Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture;

6) Humanitarne konvoje pod obaveznom pratnjom ugovorene diplomatskim putem.
 

 



Privremena zabrana ulaska u Srbiju za strane državljane, radi sprečavanja širenja korona virusa

Bern, 15. mart 2020.

Vlada Republike Srbije donela je na sednici, 14. marta ove godine, nove mere i precizirala pojedine postojeće, radi sprečavanja pojave, širenja i suzbijanja zarazne bolesti COVID-19, koje stupaju na snagu istog dana.

https://covid19.rs/

 

PREPORUKA DRŽAVLJANIMA REPUBLIKE SRBIJE KOJI BORAVE U INOSTRANSTVU, VIDETI OVDE

Korisne informacije i postupanja na graničnim prelazima pri ulasku putnika u Republiku Srbiju možete videti OVDE i OVDE

Privremeno se zabranjuje ulazak u Srbiju svim stranim državljanima koji dolaze iz provincije Hubej u Narodnoj Republici Kini, grada Degu (Daegu) i provincije Severni Gjongsang (North Geyeongsang) Republike Koreje, Švajcarske Konfederacije, Republike Italije, Islamske Republike Iran, Rumunije, Kraljevine Španije, Savezne Republike Nemačke, Francuske Republike, Republike Austrije, Republike Slovenije i Republike Grčke.

Pomenuta zabrana ne primenjuje se na:

1) Posade (vozač i suvozač) teretnih motornih vozila (kamioni, šleperi…) prilikom obavljanja međunarodnog prevoza tereta u drumskom saobraćaju. Međunarodni tranzit teretnih vozila ograničava se na period ne duži od 12 časova  od momenta ulaska na teritoriju Republike Srbije;

2) Posade teretnih brodova koji prevoze robu u jednu od domaćih luka. U slučaju tranzitne plovidbe na međunarodnom vodnom putu na teritoriji R.Srbije, isti se ograničava na period ne duži od 90 časova za brodske sastave i 60 časova za samohodne plovidbe od momenta ulaska na teritoriju R. Srbije u slučaju uzvodne plovidbe, odnosno na period ne duži od 72 časa za brodske sastave i 54 časa za samohodne plovibe od momenta ulaska na teritoriju R.Srbije u slučaju nizvodne plovibe;

3) Vozopratno osoblje železničkih vozila koja ulaze u zonu graničnih stanica utvrđenih međudržavnim sporazumima;

4) Posade i kabinsko osoblje vazduhoplova čije je krajnje odredište R. Srbija ili su u tranzitu preko međunarodnih aerodroma R. Srbije;

5) Lica koja su dobila saglasnost za ulazak u R. Srbiju od Radnog tela Vlade koji čine pripadnici Ministarstva zdravlja, Ministarstva spoljnih poslova, Ministarstva unutrašnjih polova i Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture;

6) Humanitarne konvoje pod obaveznom pratnjom ugovorene diplomatskim putem.

 

PREPORUKA VLADE REPUBLIKE SRBIJE:

Ministarstvo spoljnih poslova preporučuje državljanima Republike Srbije, koji borave u inostranstvu, da sva putovanja u Republiku Srbiju, koja nisu neophodna, odlože do daljeg, naročito ukoliko planiraju dolazak iz zemalja, tj. područja sa intenzivnom transmisijom bolesti CIVID-19.

Građani koji imaju simptome koje izaziva koronavirus ne treba da idu u domove zdravlja ili bolnice, već bi trebalo da se obrate dežurnom epidemiologu na neki od dostavljenih telefona.

Za bliže informacije kontaktirati brojeve telefona +381 64 8945-235 (broj koji je otvorilo Ministarstvo zdravlja), Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", Ulica dr Subotića 5, broj telefona +381 11 2684-566 ili institute/zavode za javno zdravlje na teritoriji na kojoj građani borave.
 



NASTAVAK AKCIJE „NEGUJMO SRPSKI JEZIK“ U AMBASADI U BERNU, 07.03.2020.

Ambasada R. Srbije u Bernu je, u okviru akcije "Negujmo srpski jezik", a uz podršku radija „Krug“, organizovala promociju knjige za decu "Tajne zelenog solitera", autorke Sanje Matijašević Ćirić, 07.03.2020. godine. Ambasada sprovodi ovu akciju od 2017. godine, u saradnji sa Ministarstvom kulture i informisanja i uz podršku Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
       Opširniji tekst sa fotografijama, objavljen u novinama „Vesti“ ovim povodom, možete pogledati OVDE
 



OBAVEŠTENJE O PRIJAVI ZA GLASANJE NA IZBORIMA ZA NARODNE POSLANIKE REPUBLIKE SRBIJE 26.04.2020. GODINE


IZBORI 2020 - Uputstvo za glasanje

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić je doneo odluku o raspisivanju izbora za narodne poslanike Narodne skupštine koji će biti održani 26. aprila 2020. godine.

KO IMA BIRAČKO PRAVO U INOSTRANSTVU I GDE MOŽE DA GLASA

• Biračko pravo imaju punoletni državljani Republike Srbije, koji žive u inostranstvu, a imaju prebivalište u Republici Srbiji.

•  Pravo da glasaju u inostranstvu imaju i državljani Republike Srbije koji na dan glasanja turistički ili poslovno borave u inostranstvu, ako su prethodno blagovremeno podneli zahtev za glasanje u inostranstvu.

Ambasadi Republike Srbije u Bernu mogu podneti zahteve za glasanje lica koja u trenutku održavanja izbora 26. aprila 2020. godine, žive u sledećim kantonima u Švajcarskoj: Bern/Berne, Fribourg/Freiburg, Solothurn/Soleure, Basel Stadt/Bâle-ville, Basel Landschaft/Bâle-Campagne, Tessin/Ticino, Vaud/Waadt, Valais/Wallis, Neuchatel/Neuenburg, Geneve/Genf, Jura.

• Ukoliko se prijavi dovoljan broj glasača (minimum 100), izbori će biti organizovani u sledećim gradovima: Bazel, Bern, Ženeva, Lugano, Cirih. Adrese glasačkih mesta će biti naknadno objavljene.

• Građani Republike Srbije koji imaju biračko pravo u inostranstvu, odnosno ispunjavaju gorenavedene uslove za glasanje, a žive u nekom od sledećih kantona: Aargau, Appenzell AI, Appenzell AR, Glarus, Graubünden, Luzern, Nidwalden, Obwalden, St.Gallen, Schaffhausen, Schwyz, Thurgau, Uri, Zug i Zürich, zahtev za glasanje podnose Generalnom konzulatu Republike Srbije u Cirihu (kontakt podaci: www.zurich.mfa.gov.rs)

KAKO MOŽETE GLASATI U INOSTRANSTVU

•  Državljanin Republike Srbije može glasati u inostranstvu samo ako je upisan u Jedinstveni birački spisak Republike Srbije.
•  Molimo da pre prijave obavezno proverite da li ste upisani u Jedinstveni birački spisak. To možete učiniti na osnovu jedinstvenog matičnog broja (JMBG) preko sajta Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu: https://upit.birackispisak.gov.rs/
• Ukoliko niste upisani u birački spisak, zahtev za upis u Jedinstveni birački spisak u Republici Srbiji možete preuzeti sa našeg sajta.
• Pored zahteva, potrebno je priložiti i kopiju važećeg pasoša ili lične karte Republike Srbije.
• Ukoliko ste već upisani u Jedinstveni birački spisak, zahtev za upis u birački spisak podataka da će birač glasati u inostranstvu možete preuzeti sa našeg sajta.
• Pored zahteva, potrebno je priložiti i kopiju važećeg pasoša ili lične karte Republike Srbije.
• Zahtev mora biti popunjen čitko. Podaci moraju biti ispravni.
• Pogrešno uneti podaci mogu biti osnov za donošenje rešenja o odbijanju zahteva.


DO KADA SE MOŽETE PRIJAVITI ZA GLASANjE

• Zahtev za upis u Jedinstveni birački spisak i zahtev za glasanje u inostranstvu može se Ambasadi Republike Srbije u Bernu podneti najkasnije do ponoći 4. aprila 2020. godine (molimo da zbog vremena potrebnog za obradu, zahteve podnesete do 21.00 časova).


KAKO MOŽETE PODNETI ZAHTEV

• lično u Ambasadi (svakog radnog dana od 9.00 do 13.00 časova)
• putem pošte-adresa: Botschaft der Republik Serbien, Seminarstrasse 5, 3006 Bern
• putem mejla konzul@ambasadasrbije.ch, info@ambasadasrbije.ch  


OBAVEŠTAVANjE BIRAČA

• Biraču koji ispunjava uslove za glasanje će biti poslato obaveštenje o danu i vremenu održavanja izbora sa brojem i adresom biračkog mesta na kome glasa.

 



FABRIKA „BARRY CALLEBAUT“ U SRBIJI

Vodeći svetski proizvođač visokokvalitetne čokolade i kakao proizvoda „Beri Kalebo“ iz Švajcarske (Barry Callebaut), postavila je kamen temeljac za izgradnju fabrike u Novom Sadu. Ova multinacionalna kompanija uložiće 50 miliona evra u fabriku u Srbiji, koja će obezbediti 100 novih radnih mesta.
       Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je prisutvovao postavljanju kamena temeljca, istakao je da je „Beri Kalebo“ dokaz velikog uspeha jer najbolja tehnologija za pravljenje čokolade u Evropi stiže u Srbiju. Istakao je da će fabrika u Novom Sadu biti njihova najveća i najlepša fabrika u Jugoistočnoj Evropi i  naveo da će plate inženjera i tehnologa biti na evropskom nivou, a plate radnika daleko iznad srpskog proseka.
       Stojan Kemera (Stojan Kemera), generalni direktor ove kompanije za jugoistočnu Evropu nedavno je izjavio na Kopaonik biznis forumu da će gradnja trajati oko 12 meseci, što znači da bi trebalo da bude otvorena u prvom kvartalu iduće godine. On je najavio i razvojni centar „Čokoladna akademija“, odmah pored fabrike, planiran na 2.000 kvadrata.
       Kemera je istakao da će fabrika biti izvozno orijentisana, ali će biti i hab za sve domaće konditore i zanatlije. Predviđa da će godišnje izvoziti robu u vrednosti 150 miliona evra. Antoan Desent Afrik (Antoine de St-Afrique), glavni izvršni direktor kompanije, naveo je da će fabrika u Novom Sadu predstavljati regionalni centar, iz kog će „Beri Kalebo“ snabdevati čokoladom tržišta jugoistočne Evrope.

Foto: N.Karlić - Novosti.rs


 



OBAVEŠTENJE O PRIJAVI ZA GLASANJE NA IZBORIMA ZA NARODNE POSLANIKE REPUBLIKE SRBIJE 26.04.2020. GODINE

Obaveštavaju se birači koji imaju boravište, ili se trenutno nalaze u inostranstvu, da preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije mogu, najkasnije pet dana pre dana zaključenja jedinstvenog biračkog spiska (do ponoći 4. aprila 2020. godine), podneti zahtev da se u jedinstveni birački spisak upiše podatak da će na predstojećim izborima za narodne poslanike glasati u inostranstvu.

Formular zahteva za upis u jedinstveni birački spisak podatka da će birač glasati u inostranstvu možete preuzeti i odštampati OVDE

U zahtevu obavezno moraju biti navedeni sledeći podaci: ime, prezime i ime jednog roditelja birača; jedinstveni matični broj birača; opština, odnosno grad i adresa prebivališta birača u zemlji (lica bez prebivališta ne mogu da glasaju), kao i podaci o opštini, odnosno gradu i adresi boravišta u inostranstvu prema kojoj će birač glasati na predstojećim izborima (to jest, mesto gde želi da glasa – na primer, Ambasada R. Srbije u Bernu...).

Nadležni organ u Republici Srbiji donosi rešenje da je birač izrazio želju da glasa po mestu boravišta u inostranstvu. Drugo rešenje o ispunjenosti uslova za glasanje na željenom mestu u inostranstvu će se doneti nakon odluke Republičke izborne komisije (RIK) o određivanju biračkih mesta u inostranstvu, odnosno, ispunjenosti uslova da se biračko mesto otvori. Shodno odluci RIK, a u odnosu na izabrano mesto za glasanje u inostranstvu, donosiće se rešenje da će birač glasati po mestu boravišta u inostranstvu ili rešenje da za to nisu ispunjeni uslovi.

Podatak o tome da će birač glasati u inostranstvu može se upisati u jedinstveni birački spisak samo za ono lice koje je već upisano u jedinstveni birački spisak. U slučaju da lice koje ima biračko pravo nije upisano u jedinstveni birački spisak, za odlučivanje po zahtevu za upis podatka o tome da će glasati u inostranstvu, neophodno je prethodno sprovesti postupak upisa u jedinstveni birački spisak. Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak, istovremeno sa zahtevom za upis podatka da će birač glasati u inostranstvu, podnosi se diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije.

Formular zahteva za upis u jedinstveni birački spisak u Republici Srbiji možete preuzeti i odštampati OVDE

Uvid u jedinstveni birački spisak može se izvršiti i elektronskim putem na zvaničnoj internet stranici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave Republike Srbije – https://upit.birackispisak.gov.rs/, unošenjem jedinstvenog matičnog broja građana (JMBG).

Uz prijavu mora biti dostavljena kopija važećeg dokumenta Republike Srbije sa fotografijom. Savetujemo da Ambasadi dostavite popunjena oba gore navedena formulara i kopiju srpskog pasoša. Navedeno možete dostaviti na mejl konzul@ambasadasrbije.ch, info@ambasadasrbije.ch ili putem pošte na adresu Botschaft der Republik Serbien, Seminarstrasse 5, 3006 Bern.
 



VLADIKA ANDREJ U POSETI AMBASADI SRBIJE U BERNU, 02.03.2020.

Episkop Eparhije austrijsko-švajcarske, Italije i Malte vladika g. Andrej (Ćilerdžić) i arhijerejski namesnik za Švajcarsku protojerej-stavrofor Stanko Marković posetili su 2. marta Ambasadu Republike Srbije u Švajcarskoj. U razgovoru sa ambasadorom Srbije u Bernu Goranom Bradićem, vladika Andrej i otac Stanko izrazili su želju da Srpska pravoslavna crkva i diplomatsko-konzularna predstavništa Srbije u Švajcarskoj deluju jedinstveno, u interesu srpskog naroda i vernika, kao i u cilju očuvanja identiteta, kulture, jezika, istorije, tradicije i vere sveukupnog srpskog korpusa u ovoj zemlji. Dogovoreno je da Ambasada i SPC, gde god je to moguće, zajednički nastupaju, kao i da koordinirano nastave aktivnosti zarad povećanja broja učenika koji  pohađaju veronauku, kao i Srpsku dopunsku školu.

 



SUSRET AMBASADORA SA GENERALNIM SEKRETAROM OTIF-a, 02.03.2020.

U okviru nastupnih poseta, ambasador Republike Srbije u Švajcarskoj Goran Bradić sastao se 2. marta sa generalnim sekretarom Međuvladine organizacije za međunarodni transport železnicom (OTIF) Volfganog Kiperom i tom prilikom ga informisao o rezultatima koje je Srbija u protekloj godini ostvarila na polju poboljšanja saobraćajne infrastruktre, posebno u oblasti železničkog transporta.
Generalni sekretar Kiper ocenio je da  Srbija predstavlja jednu od važnijih i aktivnijih članica te međunarodne organizacije i izrazio želju da u dogledno vreme poseti Beograd i susretne se sa predstavnicima Srbije.
Ambasador Bradić kratko je razgovao i sa Draganom Nešićem, koji radi kao ekspert za tehničku nteroperabilninost u OTIF.


 



UDRUŽENjE SRPSKIH STUDENATA U ŠVAJCARSKOJ (USS) OBELEŽILO SVOJU SLAVU, 29.02.2020.

Udruženje srpskih studenata u Švajcarskoj (USS) obeležilo je u subotu, 29. februara, u Hramu Uspenja presvete bogorodice u Cirihu, svoju slavu svetog Fotija Carigradskog.
       Sveštenici Hrama Uspenja presvete bogorodice (Pfarrei Maria Entschlafen) otac Nenad Mihajlović i otac Miroslav Simijonović isekli su slavski kolač i tom prilikom ukazali na značaj okupljanja srpske inteligencije i vernika, sa ciljem očuvanja pravoslavlja, srpskog jezika i kulture naših ljudi u otadžbini. Prigodnu besedu je u ime prisutnih studenata izgovorio predsednik USS Srđan Stefanović.
       Ambasador Srbije u Švajcarskoj Goran Bradić i generalni konzul u Cirihu Zoran Jeremić zahvalili su se sveštenicima i studentima što u vremenima, u kojima je srpski narod izložen teškim izazovima, iskazuju jedinstvo i slogu, o čemu svedoči redovno okupljanje i organizacija različitih događaja, kao što je i obeležavanje slave srpskih studenata u Švajcarskoj. Ambasador Bradić i generalni konzul Jeremić čestitajući slavu, poželeli su studentima, takođe, da što pre završe studije, kao i da razmisle o povratku i svom mogućem angažovanju u Srbiji, odakle su došli ili odakle potiču njihovi roditelji.


 



BRITANSKI NEDELjNIK „EKONOMIST“ („THE ECONOMIST“): „NEOČEKIVANI TEHNOLOŠKI USPEH U SRBIJI“

Britanski nedeljnik „Ekonomist“ navodi da je digitalna tehnologija trenutno najbrže rastuća srpska industrija. Prognozira da bi na drugom mestu mogla da se nađe prozvodnja litijuma, uzimajući u obzir da „Srbija leži na jednom od najvećih nalazišta litijuma na kontinentu, koji predstavlja osnovni sastojak za proizvodnju baterija za električne automobile“. U prilog tome, navodi se da je „Rio Tinto“ uložio 200 miliona dolara u istraživanje lokacija u blizini Loznice i da bi, ukoliko uprava kompanije odobri, proizvodnja krenula 2025. godine.
       „Ekonomist“ navodi da tehnološki sektor, koji zapošljava 45.000 ljudi, čini najmanje 6% srpskog BDP, a da ulaganja Vlade Srbije u digitalnu infrastrukturu iznose 79 miliona dolara. Cirtirajući Zoju Kukić iz „Inicijative za digitalnu Srbiju“ list prenosi - „Strane firme su u proteklih šest godina uložile više od 500 miliona dolara na srpske startap kompanije.
       Ugledni nedeljnik ističe da je prošlogodišnji izvoz IT sektora dostigao 1,4 milijarde evra (1,5 milijardi dolara), što je povećanje od 55% u odnosu na 2017. godinu.    Ukazuje i na doprinos Srba iz dijaspore IT sektoru, koji su se vratili u maticu sa IT veštinama, kontaktima i kapitalom – „Tehnološki sektor je jedan od retkih koji mami kvalifikovane ljude da se vrate u Srbiju. Mnogi čelni ljudi u ovoj industriji, uključujući Dragana Tomovića, koji vodi Majkrosoftov razvojni centar u Beogradu, čine Srbi iz dijaspore…“
       Dodaje se da je deo obrazovnog sistema u Srbiji i kodiranje, koje se predaje u osnovnim školama, te da broj diplomaca pripremljenih za tehnološke poslove na godišnjem nivou iznosi 5.000.  – „Razvoj blokčejna i video igara već čine veliki deo digitalne ekonomije Srbije. "Top Eleven", fudbalska igrica koju proizvodi „Nordeus“, najpoznatija tehnološka kompanija u Srbiji, ima 219 miliona registrovanih korisnika“.
 



POSETA DELEGACIJE REPUBLIČKOG JAVNOG TUŽILAŠTVA R. SRBIJE, 28.02.2020.

Republički javni tužilac Zagorka Dolovac i njen zamenik Branko Stamenković razgovarali su tokom radne posete u Bernu, 28. februara, sa resornim kolegama u Švajcarskoj Konfederaciji - saveznim tužiocem Mihaelom Lauberom (Michael Lauber) i njegovim zamenikom Žakom Rerodom (Jacques Rayroud) - o iskustvima i rezultatima dve zemlje u suzbijanju različitih vidova kriminala.
       Izražen je zajednički interes da se dobra saradnja između dve zemlje intenzivira i unapredi u cilju još efikasnije  borbe protiv organizovanog kriminala, međunarodnog terorizma, pranja novca i korupcije, sajber-kriminala i drugih ilegalnih aktivnosti. Razgovorima dve delegacije prisustvovao je i ambasador Republike Srbije u Švajcarskoj Goran Bradić.


 



Obaveštenje u vezi sa Korona virusom (COVID-19)

U vezi sa pojavom novog virusa COVID-19, obaveštavamo da su švajcarske zdravstvene organizacije preduzele sve neophodne mere.
Prema trenutnoj proceni situacije, ne postoje posebna ograničenja za putovanje u Švajcarsku.
Sve korisne informacije i preporuke u vezi sa virusom COVID-19 možete potražiti na sledećim adresama:

Svetska zdravstvena organizacija:

https://www.who.int/emergencies/diseases/novel-coronavirus-2019

Federalni departman za javno zdravlje:

https://www.bag.admin.ch/bag/fr/home/krankheiten/ausbrueche-epidemien-pandemien/aktuelle-ausbrueche-epidemien/novel-cov.html

Takođe, za sve dodatne informacije na raspolaganju su vam i sledeći brojevi telefona:

Telefon za informacije namenjen stanovnicima Švajcarske:             
   +41 58 463 00 00 (08h00-18h00)

Telefon za informacije o putovanjima:
+41 58 464 44 88 (08h00-18h00).

Svi pozivi su besplatni.
 

 



KONKURS ZA SUFINANSIRANjE PROJEKATA PREVOĐENjA REPREZENTATIVNIH DELA SRPSKE KNjIŽEVNOSTI U INOSTRANSTVU I KULTURNE DELATNOSTI SRBA U INOSTRANSTVU U 2020. GODINI

Ministarstvo kulture i informisanja 31. januara 2020. raspisalo je:


- Konkurs za sufinansiranje projekata prevođenja reprezentativnih dela srpske književnosti u inostranstvu u 2020. godini.


- Konkurs za finansiranje ili sufinansiranje projekata u oblasti kulturnih delatnosti Srba u inostranstvu u 2020. godini.


Tekstovi konkursa i prateći prijavni obrasci nalaze se na internet stranici Ministarstva kulture i informisanja www.kultura.gov.rs . Rok za podnošenje konkursnih prijava je 16. mart 2020. godine. Za dodatne informacije o konkursu zainteresovani mogu da kontaktiraju Mladena Veskovića putem elektronske pošte mladen.veskovic@kultura.gov.rs ili na br.telefona +381 11 3398-026.
 



FAJNENŠEL TAJMS O EKONOMSKOM I FINANSIJSKOM USPEHU SRBIJE

Britanski dnevni list „Fajnenšel tajms“ (The Financial Times), ocenio je da se Srbija od 2012. godine preporodila i postala stabilna ekonomija. List navodi da Srbija gotovo sedam godina kontinuirano beleži rast stranih investicija i bruto domaćeg proizvoda, kao i pad nivoa javnog duga i nezaposlenosti, apostrofirajući njen uspeh u upravljanju javnim dugom.
       U specijalnom dodatku, objavljenom početkom februara, pod naslovom „Srbija munjevito ide napred“, britanski list je kroz intervju sa ministrom finansija R. Srbije Sinišom Malim i tri tematska teksta, predstavio uspeh ekonomskih i fiskalnih reformi Srbije, koje su je svrstale među vodeće evropske ekonomije. Ministar finansija Siniša Mali je u intervjuu najavio novi investicioni plan „Srbija 2025“, prema kojem će, pored budžetskih sredstava, u osnovnu infrastrukturu biti uloženo dodatnih 14 milijardi evra.
       „Fajnenšel tajms“ podseća da je Srbija prošle godine proglašena za svetskog lidera po stranim grinfild investicijama, uzimajući u obzir nivo BDP-a, na rang listi „fDi Intelligence”. Ističe se da većina stranih investicija, oko 70 odsto, i dalje dolazi iz zemalja EU, naročito iz Nemačke, Italije, Holandije i Austrije, koje su uložile velika sredstva u srpsku proizvodnju, posebno u automobilske komponente, ali da su značajne i američke direktne investicije, kao i kineske, koje su poslednjih godina značajno porasle.
       Prenoseći izjavu predsednika Privredne komore Srbije Marka Čadeža, britanski dnevnik navodi da strani investitori nailaze u Srbiji na neke od najnižih operativnih troškova u evropskim okvirima, na poreske i carinske olakšice, državne subvencije i podsticaje lokalnih samouprava. Ljudski resursi se, takođe, navode kao jedna od prednosti zemlje – pored visokog broja onih koji govore engleski, Srbija je rangirana na 27. mestu među 157 zemalja prema indeksu ljudskog kapitala Svetske banke, što je najviše mesto u regionu.
       Poseban akcenat je stavljen na razvoj sektora IT usluga u Srbiji, softvera i hardvera, uz isticanje da je reč o najbrže rastućem delu insustrije u zemlji, koji je zabeležio do sada neviđen nivo stranih ulaganja. Zaključuje se da bi upravo razvoj tehnološkog sektora u zemlji mogao preokrenuti proces „odliva mozgova“, prisutan na celom Balkanu.
 



PRIJEM POVODOM DANA DRŽAVNOSTI U AMBASADI REPUBLIKE SRBIJE U BERNU, 14.02.2020.

Ambasada Republike Srbije u Švajcarskoj Konfederaciji obeležila je Dan državnosti, Sretenje, organizacijom prijema za predstavnike diplomatskog kora i švajcarskih institucija, a potom svečanim okupljanjem za srpsku dijasporu.
       Svečano obeležavanje Dana državnosti otvoreno je himnama Srbije i Švajcarske, najpre u izvođenju operske pevačice iz Ciriha Danijele Bjelice, odnosno Andrijane Adamović iz KUD-a „Kikac“, uz pratnju violinistkinje Tatjane Vucelić iz Bazela.
       Ambasador Goran Bradić poželeo je prisutnima dobrodošlicu, uz kratko istorijsko podsećanje na značaj Sretenja za Srbiju, kao na i čvrste veze Srbije i Švajcarske. On je govorio i o aktuelnim odnosima Srbije i Švajcarske, koji su dobri, stabilni, sveobuhvatni, dinamični i koje karakteriše politički dijalog na visokom i najvišem nivou. 
       Tokom obraćanja pripadnicima srpske dijaspore, iskoristio je priliku da pozove prisutne da svoju decu upišu u Srpsku dopunsku školu, kao i na veronauku, i na taj način doprinesu naporima za očuvanje srpskog jezika, pisma, tradicije i kulture među trećom i četvrtom generacijom Srba u Švajcarskoj, koji čine jednu od naših najbrojnijih dijaspora. Ambasador Bradić apelovao je, takođe, da što više naših građana s pravom glasa izađe na predstojeće parlamentarne izbore u aprilu.
       Nakon obraćanja ambasadora Gorana Bradića, upriličen je prigodan koktel, a gosti su imali priliku da, putem video prezentacija, vide lepote Srbije, kao i njene potencijale u oblasti turizma, poljoprivrede, energetike, IT i kreativne industrije.
       Prijemu je prisustvovao veliki broj predstavnika diplomatskog kora, Ministarstva inostranih poslova Švajcarske, Državnog sekretarijata za migracije, Državnog sekretarijata za obrazovanje, istraživanje i inovacije i švajcarskih kompanija, kao i brojna srpska dijaspora.
        Kompanije „Japan Tobacco International“, „Emilio Stecher“ i „St. Peter’s Weine“ su kao sponzori u potpunosti pokrile troškove organizacije prijema.


 



Poseta ambasadora Bradića Trgovinskoj komori Švajcarske

Ambasador Goran Bradić i prvi sekretar Bojan Stojanović su 10. februara 2020. godine posetili Trgovinsku komoru Švajcarske u Cirihu, gde su razgovarali sa direktorkom Odeljenja za Centralnu Evropu gđom Felisitas Gavenat, kao i sa predstavnicima nekoliko švajcarskih firmi (AMEOS, BrandSign, DUGO, Gluvacevic Sportsmanagement) zainteresovanih za uspostavljanje saradnje sa srpskim firmama, odn. širenje poslovanja na tržište Republike Srbije. Ambasador Bradić je upoznao prisutne sa trenutnom ekonomskom i političkom situaciji u Srbiji,  perspektivnim oblastima saradnje, investicionim mogućnostima, kao i uslovima za dobijanje podsticaja.

 



DORĆOL MEĐU PRVIH DESET „KUL KVARTOVA EVROPE“

Dorćol u Beogradu našao se na spisku „10 kul četvrti u Evropi“ („10 of the coolest neighbourhoods in Europe") britanskog lista „Gardijan“ (The Guardian).
List ističe pozicioniranost Dorćola u istorijskom delu grada, između Skadarlije, Kalemegdana i obale Dunava, nazivajući ga centrom za kafiće, novootvorene i stare barove u poznatim ulicama: Strahinjića Bana, Kneginje Ljubice i Kralja Petra. Poseban naglasak je stavljen na arhitekturu ovog dela Beograda, koja predstavlja kombinaciju starog – arhitkture iz „Titovog vremena“ i novog - moderne arhitekture.
„Gardijan“ preporučuje Dorćol kao mesto koje treba obići jer nudi „za svakoga po nešto“, uz poseban naglasak na posetu Muzeju nauka i tehnologija i obaveznu šetnju Dunavom.
 


Opširnije...
POSETA AMBASADORA GORANA BRADIĆA SVETSKOJ POŠTANSKOJ UNIJI

Ambasador Goran Bradić posetio je sedište Svetske poštanske unije u Bernu i tom prilikom razgovarao sa generalnim direktorom g. Bišarom A. Huseinom i njegovim zamenikom Paskalom Klivazom. Bišar A. Husein je istakao da se Srbija na rang listi ove organizacije nalazi na 40. mestu prema standardima i stepenu razvoja, od ukupno 172 zemlje.

 



SRPSKA BANjA PROGLAŠENA ZA JEDNU OD NAJBOLjIH U EVROPI

Britanski dnevni list „Gardijan“ svrstao je Atomsku banju u Gornjoj Trpči među top deset destinacija za spa-odmor u Istočnoj Evropi, koja nudi najbolji odnos cene i kvaliteta.
Atomska banja je stara 2.000 godina i ima vodu bogatu sumporom i natrijumom, sa tragovima uranijuma i radona.
„Gardijan“ ističe da je hidroterapija glavni adut ove banje, ali sugeriše budućim posetiocima da treba probati i masažu, limfnu drenažu i elektroterapiju, koje imaju snažno lekovito dejstvo.
List dodaje da  je Srbija bogata banjama koje potiču iz rimskog ili osmanlijskog perioda, a cenovno su među najpovoljnijim u Evropi.


 



ПРВИ СВЕТОСАВСКИ БАЛ У БАЗЕЛУ, 25.01.2020.

       U organizaciji umetničkog centra „Soko“, uz podršku grupe „Arno“, KUD-a „Kikac“ , KUD-a „Nikola Tesla“ i violinistkinje Tatjane Vucelić, organizovan je prvi Svetosavski bal u svečanoj sali „Grand kazina“ u Bazelu, 25.01.2020. godine.
       Tom prilikom, prisutnim gostima se obratio ambasador Goran Bradić, koji je zahvalio organizatorima na trudu i aktivnostima koje ulažu u očuvanje tradicije svetosavlja i neguju je u najboljem duhu prosvetiteljstva i obrazovanja.
       Program je počeo „Srpskim kraljevskim kolom“, a zatim su prisutni uživali u valceru, „Srpskom kvadrilu“, starogradskim srpskim pesmama i kraćoj svečanoj akademiji, koju su priredili najmlađi učesnici.
      Tekst o balu koji je objavljen u „Vestima“ od 28.01.2020.godine, možete videti OVDE
 


Opširnije...
INTERVJU PREDSEDNICE VLADE R. SRBIJE ANE BRNABIĆ ZA „Blick“, 27.01.2020.

Švajcarski dnevnik „Blick“ objavio je intervju sa premijerkom R. Srbije Anom Brnabić, koji je dala prilikom učešća na Godišnjem sastanku Svetskog ekonomskog foruma u Davosu. Intervju možete pogledati na linku:

https://www.blick.ch/news/ausland/premierministerin-ana-brnabic-macht-serbien-digital-inspiriert-von-der-schweiz-alle-schueler-lernen-programmieren-id15722393.html
 

Intervju u formatu PDF



UČEŠĆE PREDSEDNIKA R. SRBIJE ALEKSANDRA VUČIĆA I PREDSEDNICE VLADE ANE BRNABIĆ NA SVETSKOM EKONOMSKOM FORUMU U DAVOSU, 20-24.01.2020.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i predsednica Vlade Ana Brnabić učestvovali su na Godišnjem sastanku Svetskog ekonomskog Foruma, koji je održan u Davosu, 20 – 24.01.2020.
Predsednik Vučić i premijerka Brnabić učestvovali su na većem broju panela i imali niz bilateralnih sastanaka sa najvišim predstavnicima država i vlada, kao i poslovnog sveta.


 



PREDAJA AKREDITIVA AMBASADORA GORANA BRADIĆA PREDSEDNICI ŠVAJCARSKE SIMONETI SOMARUGI, 14.01.2020.

Tekst o predaji akreditiva ambasadora Gorana Bradića predsednici Švajcarske koji je objavljen u "VESTIMA" 16.01.2020.godine, možete pogledati OVDE



SVETSKA BANKA PREDVIĐA UBRZAN RAST SRPSKE EKONOMIJE DO 7%

Svetska banka je u izveštaju pod nazivom „Nova agenda za rast Srbije“ predvidela da bi trenutna stopa rasta srpske ekonomije od 3-4%, mogla da se uveća do 7% u narednoj deceniji, uz detaljan opis strategije koja bi pomogla bržem ostvarenju ekonomskog rasta Srbije.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednica Vlade Ana Brnabić sastali su se, 17. decembra 2019. godine, sa direktorkom Svetske banke za zapadni Balkan, Evropu i centralnu Aziju Lindom Van Gelder. Tom prilikom, Linda Van Gelder je pohvalila reforme iz 2014. godine koje su Srbiji donele odlične rezultate.
 

Foto: TANJUG

 



IZLOŽBA U BILU

Udruženje umetnika iz Bila „Urban moments group“ organizuje izložbu pod nazivom „Fluid Solid“, u okviru koje srpski i švajcarski umetnici predstavljaju fotografije, skulpture i ulja na platnu.
       Svečano otvaranje izložbe je 06. decembra u 18:00 časova u „Galerie Alte Krone“ u Bilu (Obergasse 1, Biel), a trajaće do 21. decembra 2019. godine.


 



KUD „VEZ“ PROSLAVILO PET GODINA POSTOJANjA, 14.12.2019.

Kulturno-umetničko društvo „Vez“ iz Lozane obeležilo je pet godina postojanja koncertom „Zimska melodija“, u Renonu (Renens) nadomak Lozane 14. decembra.
       Tom prilikom, gostima se najpre obratila Karine Clerc, predsednica Odeljenja za integracije i član Uprave za socijalna pitanja i finansije Opštine Renon, koja je pohvalila integraciju Srba u ovoj opštini i istakla dobro iskustvo u saradnji sa KUD-om „Vez“ i drugim srpskim klubovima. Prisutne je, zatim, pozdravio ambasador G. Bradić, koji je istakao značaj posvećenog angažovanja KUD-a „Vez“, kao i drugih kulturno-umetničkih društava u Švajcarskoj, za očuvanje naše tradicije i kulture.
       Nekoliko folklornih ansambala predstavilo je prisutnima igre, pesme i običaje iz različitih krajeva Srbije, a specijalni gost večeri bila je naša pop pevačica Jelena Tomašević, koja je izvela svoje najpoznatije numere.
       Publika, među kojom je bilo predstavnika lokalnih vlasti, švajcarskih gostiju i brojnih pripadnika srpske dijaspore, veoma je toplo reagovala na muzički program.

         Stranicu iz "VESTI-dijaspora" možete pogledati OVDE

 



Učešće PV A.Brnabić na WORLD MINDS, Cirih, 11.12.2019.godine

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić učestvovala je na godišnjem simpozijumu WORLD.MINDS u Cirihu. Zajedno sa bivšim predsednikom Južnoafričke Republike i dobitnikom Nobelove nagrade za mir Frederikom V. de Klerkom i Džordžom Fridmanom, geopolitičkim analitičarem, diskutovala je o aktuelnim geopolitičkim dešavanjima.

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/3770684/brnabic-svetu-nudimo-prave-vrednosti.html
 

 



Nastavničko veće, 08.12.2019.god.

U Ambasadi Republike Srbije u Bernu, u nedelju 08. decembra 2019. godine, održano je novo nastavničko veće nastavnika koji ostvaruju obrazovno-vaspitni rad na srpskom jeziku u Švajcarskoj Konfederaciji, čime je nastavljena lepa i korisna tradicija u održavanju ove vrste sastanaka. Nastavničko veće je vodila Koordinator dopunske nastave u inostranstvu za Nemačku i Švajcarsku, Biljana Bukinac.
Nastavničkom veću je prisustvovao, i okupljene nastavnike u ime Ambasade pozdravio, konzul Predrag Mandić, rečima da je ovo još jedna potvrda odlične saradnje koju nastavnici ostvaruju sa Ambasadom godinama unazad, ali sveukupno gledano i podrške koju Ministarstvo spoljnih poslova pruža Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije. Konzul je iskoristio ovu prigodu da novoizabranim nastavnicima uruči rešenja za radno angažovanje, čime je i zvanično otpočeo njihov odgovoran posao predavanja srpskog jezika i kulture deci naših građana u Švajcarskoj.
Predavanja su, podsetimo, počela tek u novembru 2019. godine, zbog administrativnih problema sa izdavanjem ulaznih viza i radnih dozvola nastavnicima koji su izabrani na konkursu Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, raspisanom i okončanom u aprilu 2019. godine.

 



DEČIJA PREDSTAVA „BRANKOV URNEBES“, 24.11.2019.

Hram „Svete Trojice“ u Cirihu, uz podršku Ambasade Republike Srbije u Švajcarskoj, organizovao je  dečiju predstavu „Brankov urnebes“, 24.11.2019. godine u Dietikonu nadomak Ciriha.
       U predstavi, koju su organizatori priredili povodom pedesetogodišnjice prisustva Srpske pravoslavne crkve u Švajcarskoj, deca su imala priliku da se druže sa  Brankom Milićevićem, poznatijim kao Branko Kockica, najproslavljenijim srpskim glumcem iz predstava i emisija za decu.
       Prisutnima su se najpre obratili protojerej Srpske pravoslavne crkve u Cirihu Branimir Petković i jerej Đorđe Lukić, nakon čega je ispred Ambasade publiku pozdravila ataše za kulturu Natalija Gunjić. Ona se zahvalila organizatorima i glumcima pozorištanca „Puž“ na predstavi koja je okupila veliki broj dece i u veseloj atmosferi, kroz pesmu, igru i glumu podstiče njihovu vezu sa maticom, srpskim jezikom i kulturom.
       Pored predstave upriličen je i kulturno-umetnički program.

 



„NjUJORK TAJMS“ OBJAVIO TEKST O BEOGRADU

Njujorški dnevni list „Njujork tajms“ objavio je tekst o turističkim potencijalima Beograda. U tekstu pod naslovom „36 sati u Beogradu“, predstavljeni su muzeji, Kalemegdanska tvrđava i ugostiteljski objekti.
       Autor teksta je sa čitaocima podelio putni vodič, sa preporukom koja mesta treba posetiti u Beogradu, posebno izdvojivši posetu Narodnom muzeju, „koji izlaže veličanstvena dela na tri sprata“. Kalemegdansku tvrđavu nazvao je „mestom na kojem je Beograd rođen“.
       Posebno preporučuje i srpske specijalitete i pića, upoznajući čitaoce sa procesom proizvodnje i čuvanja rakije, jedinstvenog alkoholnog pića.
       Na kraju teksta je zaključio da se „srpska prestonica polako preoblikuje u veoma pristupačnu i prijatnu metropolu na Balkanu“, karakterišući je prijateljskim gradom sa bogatom ponudom.

 



DEČIJA SMOTRA SRPSKOG FOLKLORA U ŠVAJCARSKOJ, 16.11.2019.

U Dietikonu nadomak Ciriha, 16.11.2019., održana je 22. po redu Dečija smotra srpskog folklora Švajcarske. Organizator smotre je Savez srpskog foklora Švajcarske, a ovogodišnji domaćin bilo je KUD „Izvor“ iz Sent Galena. 
      Na početku manifestacije skup su pozdravili predsednik Saveza srpskog folklora Švajcarske Nenad Milenković u svojstvu organizatora, domaćin smotre Ivan Ristović, predsednik KUD „Izvor“, i protojerej Srpske pravoslavne crkve u Cirihu Branimir Petković.
      Prisutnima se ispred Ambasade obratio otpravnik poslova Bojan Stojanopvić, koji je učesnicima smotre i gostima preneo pozdrave PR Srbije A. Vučića, pokrovitelja ove smotre, ali i Evropske smotre srpskog folklora koju je u junu o.g. švajcarski savez organizovao u Beogradu. Pozvao je sve prisutne, a posebno najmlađe posetioce i učesnike smotre da što češće dolaze u Srbiju, s tendencijom da se jednog dana vrate u otadžbinu i svojim znanjima i iskustvima koja su stekli i nadogradili u Švajcarskoj, doprinesu njenom napretku.     
      Smotri je prisustvovao i Vladimir Koturović iz Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu MSP.
      U takmičarskom delu programa nastupilo je 11 ansambala, a pobedu je odnelo Srpsko folklorno društvo „Homolje“ iz kantona Sent Galen.

 

 



UČEŠĆE PREDSEDNIKA R. SRBIJE ALEKSANDRA VUČIĆA NA „STRATEŠKOM DIJALOGU O ZAPADNOM BALKANU“ U ŽENEVI, 07-08. novembar 2019. godine

Predsednik R. Srbije A. Vučić uzeo je učešće na „Strateškom dijalogu o Zapadnom Balkanu“, 7-8. novembra 2019. godine u Ženevi. Cilj dijaloga je unapređenje i produbljivanje regionalne i ekonomske saradnje u cilju jačanja stabilnosti čitavog regiona, kao i priprema za budućnost koju će oblikovati Četvrta industrijska revolucija. 
Pored predsednika R. Srbije A. Vučića i lidera iz regiona, na ovogodišnjem skupu su, između ostalih, učestvovali i Ž. Borel, visoki predstavnik EU za spoljnu i bezbednosnu politiku, M. Čavušoglu, ministar inostranih poslova Turske, E. Udolf-Štrobl, ministarka za digitalizaciju i ekonomiju Austrije, M. Palmer, zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD i spec. predstavnik za Zapadni Balkan i S. Čakrabarti, predsednik Evropske banke za obnovu i razvoj.
Učesnici Strateškog dijaloga su dogovorili da nastave sa unapređivanjem regionalne saradnje s ciljem podsticanja inkluzivnog rasta, sa povećanjem konkurentnosti i inovativnosti, kao i sa pripremama za Četvrtu industrijsku revoluciju.

Foto: Svetski ekonomski forum

Foto: Svetski ekonomski forum

 



„DEVETA KONFERENCIJA NOVINARA I MEDIJA DIJASPORE I SRBA U REGIONU“

Obaveštavamo da Udruženje novinara Srbije (UNS), uz podršku Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Ministarstva spoljnih poslova, organizuje „Devetu konferenciju novinara i medija dijaspore i Srba u regionu“ 26. decembra 2019. godine u Pres centru Udruženja novinara Srbije u Beogradu. Konferencija je posvećena umrežavanju medija u Srbiji koji prate dijasporu sa medijima u inostranstvu koji proizvode sadržaje na srpskom jeziku, u cilju međusobnog povezivanja i razmene materijala radi podizanja vidljivosti aktivnosti dijaspore, pre svega na planu očuvanja nacionalnog i kulturnog identiteta.


Molimo sve predstavnike medija, organizacija i udruženja koji na teritoriji Švajcarske proizvode sadržaje na srpskom jeziku, a zainteresovani su za učešće na Konferenciji, da prijave šalju na e-mail pc@uns.org.rs.


Uzimajući u obzir da je Konferencija doprinosi unapređenju medijske i digitalne pismenosti pripadnika dijaspore koji rade na portalima udruženja i organizacija, napominjemo da nije namenjena isključivo profesionalcima iz medijske sfere.

 



SRBIJA – JEDNA OD NAJATRAKTIVNIJIH TURISTIČKIH DESTINACIJA U EVROPI

       Jedan od najposećenijih portala i izdavača turističkih vodiča na svetu „Lonely Planet“ svrstao je Srbiju među 10 odredišta koja treba posetiti u 2020. godini.
       „Lonely Planet“ navodi da je Srbija autentična i značajna evropska država, a da je njen glavni grad Beograd vekovima unazad bio jedna od glavnih raskrsnica kontinenata. Za turiste izdvaja i srpske banje i vinarije, drevne manastire i monolitne spomenike iz jugoslovenskog doba.
       O rastu i razvoju srpskog turizma svedoči i priznanje „Izuzetna destinacija Evrope“, koje je ove godine pripalo opštini Kuršumlija.

 



REPUBLIKA SRBIJA ZAUZELA 44. MESTO NA „DOING BUSINESS“ LISTI SVETSKE BANKE

Srbija je na „Doing business“ listi Svetske banke za 2020. godinu zauzela 44. mesto među 190 zemalja, i time napredovala za četiri mesta u odnosu na prošlu godinu. Sprovela je reforme u tri ili više ocenjivanih oblasti ekonomije, od ukupno deset, čime je znatno unapredila uslove lakoće poslovanja.
       Srbija je ostvarila skor od 75,7 bodova na osnovu ocena iz oblasti snabdevanja električnom energijom, uknjižavanja imovine, dobijanja kredita, zaštite manjinskih investitora, plaćanja poreza, dobijanja građevinskih dozvola, prekogranične trgovine, primene ugovora, rešavanja problema insolventnosti i pokretanja poslovanja.
       Navedeni podaci Svetske banke svedoče o tome da Srbija stvara sve povoljniju poslovnu klimu, te postaje sve privlačnija destinacija za strane investitore.

 



KONCERT ANSAMBLA „RATISLAV BLAGOJEVIĆ I GLEDANICE“ U AMBASADI, 27.09.2019.

       U Ambasadi Republike Srbije u Bernu, 27.09.2019. godine, ansambl „Ratislav Blagojević i Gledanice“ održao je koncert srpske tradicionalne i narodne muzike, u okviru turneje u Švajcarskoj pod nazivom „Ovo je Srbija“. Koncert je organizovala knjižara „Freska“ iz Ciriha, uz podršku Ministarstva spoljnih poslova R. Srbije.
       Prisutne je na početku programa pozdravila ataše Natalija Gunjić, nakon čega je ansambl, koji čine osam ženskih glasova i solista na harmonici, izveo naše najpoznatije tradicionalne i narodne pesme poput: „Sini jarko sunce sa Kosova“, „Marš na Drinu“, „Ovo je Srbija“, „Igrale se delije“ i mnoge druge.

 

 

 



PREDSEDNICA VLADE R. SRBIJE ANA BRNABIĆ U POSETI ŠVAJCARSKOJ KONFEDERACIJI, 02-03. septembra 2019. godine

Predsednica Vlade R. Srbije Ana Brnabić boravila je u poseti Švajcarskoj, 02-03. septembra 2019. godine. Tom prilikom, imala je bilateralni susret sa predsednikom Švajcarske Konfederacije Uelijem Maurerom i uzela učešće na manifestaciji „Swiss Digital Day“.
       U razgovoru sa predsednikom U. Maurerom ocenjeno je da su bilateralni odnosi dve zemlje dobri i naročito intezivirani u proteklih nekoliko godina, posebno u oblasti ekonomije, obrazovanja, nauke, istraživanja i inovacija i digitalizacije.
       Pored razmenjenih mišljenja o političkim i ekonomskim temama, konkretizovani su budući koraci u cilju održavanja dijaloga i razmene ideja dve zemlje u oblastima od prioritetnog značaja u radu Vlade R. Srbije.

 



KANDIDATURA RS ZA REIZBOR U IZVRŠNI SAVET UNESCO-a

KANDIDATURA RS ZA REIZBOR U IZVRŠNI SAVET UNESCO-a

 

 



PROMOCIJA KNjIGE „TOMBOLA" ŠVAJCARSKOG AUTORA TOMASA KADELBAHA I KONCERT KUD „DOBROSAV RADOVANOVIĆ-KIKAC" U AMBASADI, 28.06.2019.

    U Ambasadi Republike Srbije u Bernu je 28.06.2019. održana promocija knjige „Tombola“ švajcarskog autora Tomasa Kadelbaha. Odlomke iz romana, čija radnja se odvija u Beogradu, na srpskom i nemačkom jeziku su čitali sâm autor i predsednica udruženja „Mileva Marić Ajnštajn“, Jelena Mitrović. Njihovo izlaganje pratio je gitarista Dejan Zorić, izvodeći poznate beogradske starogradske melodije i približavajući prisutnima, na taj način, duh Beograda.
    U nastavku programa, KUD „Dobrosav Radovanović Kikac“, jedan od naših najuspešnijih ansambala u Švajcarskoj, koji je prošle godine proslavio 50 godina postojanja, predstavio je neke od najstarijih i ređe izvođenih narodnih pesama iz bogate srpske kulturne baštine. Muzičku pratnju činili su autentični i retki srpski instrumenti.
    Okupljene je, u ime Ambasade, pozdravio konzul Predrag Mandić, istakavši, između ostalog, da izvođenje ovih starih narodnih pesama, od kojih jedan deo potiče sa prostora Kosova i Metohije, ima utoliko veću važnost zbog Vidovdana, koji za Srbe poseduje snažan istorijski značaj.    

 



Reakcija Ambasade na tekst u dnevnom listu Neue Zürcher Zeitung, objavljen 18.06.2019.godine, autora Olivera Šmita

Reakciju Ambasade možete pogledati ovde



REZULTATI KONKURSA MINISTARSTVA SPOLjNIH POSLOVA, UPRAVE ZA DIJASPORU, O SUFINANSIRANjU PROJEKATA

Obaveštavamo da je Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije, Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, donelo Odluke o sufinansiranju projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu. Odluke možete videti na sledećim linkovima:

http://www.dijaspora.gov.rs/wp-content/uploads/2019/06/ODLUKA-DIJASPORA-2019.pdf


http://www.dijaspora.gov.rs/wp-content/uploads/2019/06/ODLUKA-REGION-2019-1.pdf
 



AKCIJA „NEGUJMO SRPSKI JEZIK“ U AMBASADI, 01.06.2019.

       U Ambasadi R. Srbije u Bernu održana je, 01. juna 2019. godine, akcija „Negujmo srpski jezik“, koju već dve godine sprovodimo u Švajcarskoj.
       Pred prepunom salom u kojoj su se okupili đaci Dopunske škole na srpskom jeziku, njihovi roditelji i nastavnici iz čitave Švajcarske, prikazana je dečija predstava sa motivima iz srpskih narodnih bajki, u izvođenju Svetislava Buleta Goncića, Anite Stojadinović i Dušana Matejića.
       Otvarajući skup, ambasador Snežana Janković navela je da je osnovni cilj Ambasade da kroz sprovođenje ove akcije Ministarstva kulture i informisanja pomogne u očuvanju jezika, pisma, kulturnog i duhovnog identiteta našeg naroda u rasejanju, pri čemu je posebno značajno to što je akcija pre svega namenjena deci školskog uzrasta.
       Svetislav Bule Goncić, član Odbora akcije „Negujmo srpski jezik“, ocenio je da je sprovođenje ove akcije u inostranstvu najbolji način da se strateški postavimo prema pitanjima srpskog jezika i ćiriličnog pisma kod našeg naroda u dijaspori.
        Prisutnima se obratila i prof. dr Kajoko Jamasaki Vukelić, redovni profesor Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, pesnik i književni prevodilac sa srpskog i japanskog jezika. Prof. Jamasaki Vukelić, koja već skoro 40 godina živi i radi u Beogradu i izvrsno govori srpski jezik, prenela je učenicima poruku o značaju očuvanja maternjeg jezika u stranoj sredini, kao i o lepoti i jedinstvenosti srpskog jezika.
         Ovom prilikom, dodeljene su i nagrade prvonagrađenim učesnicima literarnog konkursa „Srpski jezik-moje blago“, koji je Ambasada raspisala u okviru akcije. Učenici čiji su radovi odabrani kao najbolji dobili su plakete, najpoznatija dela srpskih pisaca i majice sa natpisom „Negujmo srpski jezik“, koje je poklonilo Ministarstvo kulture i informisanja.
Istog dana u Ambasadi u Bernu dodeljena su i svedočanstva maturantima o završenom osmogodišnjem školovanju u Dopunskoj školi na srpskom jeziku.
Publika je imala prilike i da pogleda postere i spotove akcije „Negujmo srpski jezik“.
            Narodna biblioteka Srbije, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva i izdavačka kuća iz Beograda „Evro Book“ donirali su knjige kao poklon srpskim đacima u Švajcarskoj.

 



REZULTATI LITERARNOG KONKURSA „SRPSKI JEZIK - MOJE BLAGO“

Na literarnom konkursu „Srpski jezik – moje blago“, koji je Ambasada Republike Srbije u Bernu raspisala u okviru akcije „Negujmo srpski jezik“, prvonagrađeni radovi u kategoriji od 1. do 4. razreda su:
                                                       1. Dunja Miletić, 2. razred
                                                       2. Marko Tomić, 4. razred
                                                       3. Irina Arsenijević, 2. razred

U kategoriji od 5. do 8. razreda, prvonagrađeni su:
                                                       1. Sofija Vučković i Andrea Joksimović, 8. razred
                                                       2. Anica Lazić, 7. razred i Jelica Lazić, 8. razred
                                                       3. Jovan Badžić, 5. razred

Čestitamo nagrađenim učenicima. Dodela nagrada će se održati 01. juna u 12 časova u Ambasadi Republike Srbije u Bernu.



SRPSKI KULTURNI KLUB „SVETI SAVA“ IZ ALŠTETENA PROSLAVIO 25 GODINA POSTOJANjA, 04.05.2019.

Srpski kulturni klub „Sveti Sava“ iz Alštetena obeležio je, 04. maja 2019., 25 godina postojanja. Tim povodom, svečanosti je ispred Ambasade prisustvovala ataše za kulturu Natalija Gunjić, koja je pozdravila prisutne, uputila čestitke domaćinima i istakla da je trud, rad i entuzijazam koji KUD „Sveti Sava“ već 25 godina unazad ulaže u očuvanje naše tradicije, kulture i jezika od velike važnosti za opstanak Srba u Švajcarskoj. SKK „Sveti Sava“ se zahvalio na podršci Ambasadi R. Srbije u Bernu i Generalnom Konzulatu u Cirihu, nakon čega su dodeljene zahvalnice dugogodišnjim saradnicima kluba.
Kulturno-umetnički program koji su, pored KUD „Sveti Sava“, priredili i dečiji ansambli KUD „Homolje“ i KUD „Kolo“, naišao je na izuzetno topao prijem skoro pet stotina zvanica. Među prisutnima je bilo predstavnika Sekretarijata za migracije Švajcarske, lokalnih medija i srpske dijaspore.

 



GOSTOVANjE HORA BRANKO IZ NIŠA U ŠVAJCARSKOJ, 30. april – 03. maj 2019.

       „Dečije-omladinska niška crkvena pevačka družina Branko“ boravila je u poseti Švajcarskoj od 30. aprila do 03. maja, u organizaciji Parohije Sv. Tri Jerarha i Muzičke frankofono-srpske škole zapadne Švajcarske.
       Tom prilikom, crkveni hor „Branko“ održao je „Vaskršnji koncert“ u katedrali Temple de Chailly u Lozani, 02. maja 2019. godine. U jednočasovnom programu publici se predstavio renomirani dečije-omladinski crkveni hor koji broji 40 dece, najstariji u Srbiji, a prisutni, među kojima je bilo predstavnika Grada Lozana, švajcarske publike i naše dijaspore, izuzetno su toplo reagovali na izvođenje kompozicija „Sve si premudro stvorio Bože“, „Tamo daleko“, „Hristos Vaskrse“ i mnogih drugih. U ime Ambasade R. Srbije koncertu je prisustvovala ataše za kulturu Natalija Gunjić, koja je pozdravila goste iz Niša.
        U petak, 03. maja, deca iz Srbije su bila gosti Ambasade, gde je upriličeno druženje sa amb. Snežanom Janković, koja im je poželela dobrodošlicu i istakla podršku Ambasade organizatorima iz Lozane, na čelu sa prof. Ninom Sofronski, koordinatorom Frankofono-srpske škole, koja već tradicionalno organizuje muzička gostovanja srpske dece u Švajcarskoj i obrnuto. Deca su zatim izvela nekoliko numera, nakon čega su boravak u Švajcarskoj završila posetom crkvi „Sv. Ćirila i Metodija“ u Belpu kraj Berna.

 



PROMOCIJA FOTOMONOGRAFIJE „ŠUMADIJA I POMORAVLjE – DUŠA SRBIJE“ U AMBASADI, 12.04.2019.

U Ambasadi Republike Srbije u Bernu je 12.04.2019. godine održana promocija fotomonografije „Šumadija i Pomoravlje - Duša Srbije“, autora Predraga Cileta Mihajlovića i Zorana Petrovića, fotografa iz Kragujevca. Urednik je književnik Mirko Demić.
       Na početku večeri, prisutne je pozdravila ataše za kulturu N. Gunjić, uz nekoliko reči o fotomonografiji „Šumadija i Pomoravlje - Duša Srbije“ i značaju koji ovakav vid izdavaštva ima u predstavljanju Srbije, njene istorije i kulture.
       Pevačka grupa KUD „Kikac“, sopran Danijela Bjelica, akustičar Dejan Zorić i izvođač narodnih instrumenata Jovica Milutinović izveli su nekoliko numera, a publiku su pozdravili i pisci Udruženja srpskih pisaca Švajcarske, koji su govorilistihove svoje poezije.
       Gostovanje autora iz Kragujevca organizovao je radio „Krug“, a novinar i voditelj radija Violeta Aleksić bila je moderator večeri.



Konkurs Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije

Obaveštavamo da je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije 5. aprila 2019. godine objavilo Konkurs za izbor nastavnika za ostvarivanje obrazovno-vaspitnog rada na srpskom jeziku u inostranstvu, koji će biti otvoren do 25. aprila 2019. godine.
Više detalja o uslovima za kandidate i potrebnoj dokumentaciji za prijavu možete pronaći ovde



Literalni konkurs

Ambasada Republike Srbije u Švajcarskoj Konfederaciji
Seminarstrasse 5, 3006 Bern

 

Povodom Dana slovenske pismenosti, 24. maja, Ambasada Republike Srbije u Švajcarskoj, u okviru akcije „Negujmo srpski jezik“, koju sprovodi zajedno sa Ministarstvom kulture i informisanja R. Srbije, raspisuje literarni konkurs za izbor najboljih radova na temu „Srpski jezik – moje blago“, namenjen učenicima Dopunske škole na srpskom jeziku u Švajcarskoj.
Cilj konkursa je negovanje srpskog jezika i ćirilice kod dece srpskog porekla koja žive u Švajcarskoj.
Uslovi konkursa: Radove na temu „Srpski jezik – moje blago“ mogu da šalju svi učenici Dopunske škole na srpskom jeziku u Švajcarskoj, od 1. do 8. razreda. Svaki učenik može da pošalje samo po jedan rad, koji ranije nije objavljivan u elektronskim i štampanim medijima, niti nagrađivan na drugim konkursima.
Učesnici konkursa su podeljeni u dve starosne kategorije: od 1. do 4. razreda i od 5. do 8. razreda.
Tehnički uslovi za literarne radove: Dužina teksta može biti najmanje 1 strana, a najviše 3 strane formata A4, font Times New Roman 14. Tekstovi treba da budu štampani na ćirilici. Za starosnu grupu od 1. do 4. razreda, prihvataju se i radovi pisani rukom.
Potrebno je da na radu bude naznačeno sledeće: ime, prezime i razred učesnika konkursa, adresa i i-mejl adresa učenika.
Krajnji rok za prijem radova: 17. maj 2019. godine.
Radove sa naznakom „Za konkurs“ slati poštom na adresu: Botschaft der Republik Serbien, Seminarstrasse 5, 3006 Bern ili mejlom na adresu press@ambasadasrbije.ch
Rezultati konkursa će biti objavljeni na internet stranici Ambasade Republike Srbije u Švajcarskoj (www.berne.mfa.gov.rs), a svi nagrađeni će o tome biti obavešteni poštom ili mejlom.
Za tri najbolja rada u kategorijama od 1. do 4. i od 5. do 8. razreda predviđene su nagrade i plakete.
O datumu i mestu svečane dodele nagrada obavestićemo naknadno.
Za sva pitanja, možete se obratiti atašeu za kulturu Nataliji Gunjić putem mejla press@ambasadasrbije.ch


Bern, 02. april 2019. godine



Konkurs za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu, od 13.marta do 01.aprila.2019.g.

Obaveštavamo da je Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije, Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, objavilo Konkurs za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu, a koji će ove godine trajati u periodu od 13. marta do 01. aprila 2018. godine.


Sve informacije o konkursima i proceduri prijavljivanja mogu se pronaći na linku:


http://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/



MEĐUNARODNI LIKOVNI KONKURS „RADOST EVROPE“

Međunarodni likovni konkurs „Radost Evrope“ za decu i mlade likovne stvaraoce raspisan je do 1. jula 2018. godine.


Više informacija o konkursu možete pronaći OVDE



U PALATI UJEDINjENIH NACIJA U ŽENEVI SVEČANO OTVORENA IZLOŽBA „JOVAN DUČIĆ – SRPSKI PISAC I DIPLOMATA“, 01.03.2019.

Prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić danas je u Palati Ujedinjenih nacija u Ženevi svečano otvorio izložbu pod nazivom „Jovan Dučić – srpski pisac i diplomata".

U prisustvu generalnog direktora Kancelarije Ujedinjenih nacija u Ženevi Michaela Møllera koji je pozdravio skup, zatim predstavnika Grada Ženeve, brojnih zvanica iz diplomatskog kora, predstavnika međunarodnih organizacija, uglednih Švajcaraca i pripadnika srpske dijaspore, ministar Dačić je ukazao na značaj Jovana Dučića u srpskoj i jugoslovenskoj diplomatiji i mestu koje ovaj velikan zauzima u srpskoj književnosti. Podsećajući da je Jovan Dučić u svojoj bogatoj diplomatskoj karijeri, dugoj preko 30 godina, službovao u 9 zemalja u 13 diplomatskih misija, te da je bio prvi diplomata sa zvanjem ambasadora u istoriji jugoslovenske diplomatije, ministar je napomenuo da je Jovan Dučić ostavio neizbrisive tragove u našoj diplomatiji i kulturnoj baštini.

Ovom izložbom, koju su zajednički organizovali Stalna misija Republike Srbije pri Ujedinjenim nacijama u Ženevi i Ambasada Republike Srbije u Švajcarskoj Konfederaciji, započinje obeležavanje stogodišnjice osnivanja Društva naroda, a Srbiji je pripala čast da današnjim sećanjem na Jovana Dučića otvori ciklus manifestacija u Palati nacija pod nazivom „Sto godina multilateralizma u Ženevi".

Izložba obuhvata niz dokumenata i fotografija Jovana Dučića, koji se čuvaju u Arhivu Jugoslavije, Arhivu Srbije i Biblioteci Jovana Dučića u Trebinju, kao i originalna dokumenta sa Dučićevim potpisom iz Arhiva Kancelarije Ujedinjenih nacija u Ženevi.
Izložba traje do 15. marta, a već na samom otvaranju za nju je pokazano značajno interesovanje, o čemu svedoči veliki broj posetilaca.

 

U nastavku je integralna verzija govora ministra Dačića:

„Uvaženi posetioci,
Vaše ekselencije,
Poštovani građani Ženeve,
Dragi prijatelji,

Čast mi je i zadovoljstvo što vam se obraćam povodom otvaranja ove značajne izložbe i izražavam toplu zahvalnost svima koji su dali doprinos njenoj realizaciji.

Jovan Dučić je bio istaknuti srpski i jugoslovenski pisac, pesnik i diplomata. Istoričari književnosti, kritičari i najšira publika smatraju ga jednim od najznačajnijih pesnika-liričara srpskog modernizma. Književni opus Jovana Dučića poznat je i priznat u Evropi, a on nesumnjivo predstavlja jednu od najistaknutijih srpskih pesničkih figura 20. veka. Njegova poezija pleni dubinom i osećajem za najtananije ljudske emocije: ljubav, bol, sreću, smrt, samoću i prolaznost. Poznata su i visoko cenjena i njegova prozna dela: literarni eseji i studije o piscima kao i pisma iz Švajcarske, Grčke, Egipta, Francuske, Španije, objedinjena u zbirci „Gradovi i Himere". Njegovo prozno delo "Blago cara Radovana - Knjiga mudrosti" jedno je od najčitanijih dela srpske književnosti i predstavlja riznicu poetičnih filozofskih razmatranja o sudbinskim temama koje zaokupljaju svakog čoveka.

Jovan Dučić je ušao u diplomatsku službu kao već priznati pesnik, sa diplomom švajcarskog fakulteta i znanjem više stranih jezika. Pripadao je popularnoj generaciji pesnika diplomata, na koje smo i danas ponosni – i kao poklonici njihove literature i kao nastavljači jedne sjajne diplomatske tradicije, koju su i oni gradili. Uz Jovana Dučića, među književnim velikanima u redovima naše diplomatije bili su i Miloš Crnjanski, Rastko Petrović, Milan Rakić, kao i nobelovac Ivo Andrić.

Ovde u Ženevi, Jovan Dučić boravio je od 1899. do 1906. godine kada je i diplomirao na Filozofsko-sociološkom fakultetu. Godinu dana kasnije, uz pomoć istaknutih srpskih intelektualaca tog vremena Jovana Skerlića i Slobodana Jovanovića, bio je primljen u Ministarstvo inostranih dela Kraljevine Srbije. Karijeru je počeo od najnižeg zvanja – pisara da bi postepeno napredovao, dostigavši vrh diplomatske lestvice kada je postao prvi ambasador u diplomatskoj istoriji Kraljevine Jugoslavije. Diplomatsku karijeru dugu više od trideset godina Jovan Dučić proveo je u devet država, službujući od Sofije, Atine, Madrida, Rima, do Ženeve u kojoj boravi 1925. godine kao Stalni delegat, zatim Kaira, Budimpešte, Bukurešta i Lisabona.

Pristup svim evropskim dvorovima i svetskim diplomatskim krugovima, omogućavao mu je da o političkim dešavanjima redovno izveštava vlasti u Beogradu. U vremenu bez savremenih sredstava komunikacija, posao diplomate je bio i teži i zahtevniji. Dučić je bio pravi profesionalac, dosledno je zastupao stavove svoje države i borio se za njen što bolji status u svetu.
Dučić je iza sebe ostavio dragocene zabeleške, studije, analize, značajne za našu i međunarodnu diplomatiju. Jedan je od retkih srpskih diplomata koji je ostavio jedinstvena viđenja pojedinih političkih ličnosti, dao je portrete bugarskog kralja Ferdinanda Koburškog, egipatskog kralja Fuada, italijanskog kralja Emanuela i mnogih drugih. Pisao je mnogo i o pojedinim narodima i ličnostima, davao ocene, predviđanja, izuzetne analize stanja u Evropi, o Maloj Antanti, Balkanu, nemačko-italijanskim odnosima, jugoslovensko-italijanskim odnosima...

Život Jovana Dučića, pesnika i diplomate, ostavio je neizbrisive tragove kako u diplomatiji, tako i u književnosti, a njegovo nasleđe duhovno baštinimo i danas. Sam Dučić je pred kraj života, osvrćući se na ono što je iza njega, rekao:
„Ne smem ni da se setim šta sam sve video, doživeo, saznao, prihvatio ili odbacio za toliko vremena večnog nespokojstva i večitog traganja za novim ... lično sam doživeo, koliko i cela jedna dinastija, po najvećim gradovima, najvišim društvima, najvećim univerzitetima, muzejima, bibliotekama, galerijama... "

Uveren sam, dame i gospodo, da ćemo uživati u ovoj sjajnoj izložbi, koja nam pruža priliku da se bolje upoznamo sa Jovanom Dučićem – diplomatom, onom stranom ove velike ličnosti koja je manje poznata od njegovog literarnog nasleđa. Pesnik i diplomata Jovan Dučić je govorio – „Velika je nesreća kad čovek ne zna šta hoće, a prava katastrofa kad ne zna šta može"! Pred nama je izložba sećanja na velikog srpskog i evropskog mislioca i diplomatu, koji je, na sreću, dobro znao i šta hoće i šta može, na čemu mu, kao narod, dugujemo poštovanje i večno sećanje.

Hvala vam!"
 

 



PROSLAVA DANA DRŽAVNOSTI REPUBLIKE SRBIJE U ŠVAJCARSKOJ KONFEDERACIJI, 15.02.2019.

Ambasada Republike Srbije u Švajcarskoj Konfederaciji organizovala je prijem povodom Dana državnosti, 15.02.2019. godine. Uz prijem je upriličen i koncert čuvenog srpskog violiste Dejana Mlađenovića, koji je izvodio dela Baha i srpskog akademika Dejana Despića.
       Prisutne je pre početka koncerta pozdravila ambasador R. Srbije u Švajcarskoj Snežana Janković i istakla da Srbija i Švajcarska imaju dobre i razgranate bilateralne odnose, naglasivši da posebno čvrstu sponu između dveju zemalja predstavlja brojna srpska dijaspora koja živi u ovoj zemlji.
       Prijem je bio izuzetno posećen, a među zvanicama su bili predstavnici švajcarskog Parlamenta, Ministarstva inostranih poslova, Državnog sekretarijata za ekonomske poslove, Državnog sekretarijata za migracije, švajcarskih kompanija, diplomatskog kora i brojne srpske dijaspore.
       Svečano obeležavanje Dana državnosti R. Srbije u Bernu realizovano je uz podršku „AIR SERBIA“ i švajcarskih kompanija „STADLER“ i „EMILIO STEHER AG“.

 



OBELEŽAVANjE DANA DRŽAVNOSTI REPUBLIKE SRBIJE U LIHTENŠTAJNU, 14.02.2019.

Ove godine je po prvi put, 14. februara 2019. godine, obeležen Dan državnosti Republike Srbije u glavnom gradu Lihtenštajna, Vaducu.
      Pozdravljajući prisutne, ambasador S. Janković je istakla da diplomatske odnose Srbije i Lihtenštajna, zasnovane pre 15 godina, krase međusobno uvažavanje, dobra saradnja i prijateljstvo. Ona je, takođe, naglasila da ima mnogo prostora da se odnosi dveju zemalja dodatno unaprede, posebno na ekonomskom, obrazovnom i kulturnom planu.
       U kulturnom delu programa, naš poznati violista Dejan Mlađenović izveo je dela Baha i srpskog akademika Dejana Despića.
       Na izuzetno topao prijem publike naišlo je izvođenje kompozicije „Što se bore misli moje“, čije je stihove knez Mihailo Obrenović posvetio princezi Mariji Jozefi od Lihtenštajna (1835 - 1905), koju je srpski knez upoznao u Beču.
        Proslavi Dana državnosti u Vaducu prisustvovala je princeza Barbara Karađorđević, predstavnici MIP Lihtenštajna, diplomatskog kora, direktor Narodnog muzeja Lihtenštajna i brojne ugledne zvanice iz poslovnog sveta.
      Svečano obeležavanje Dana državnosti realizovano je uz podršku lihtenštajnskih kompanija „Treuhand Anstalt CONFIDENTIA“ i „THURN und TAXIS“.

 



X konferencija srpske medicinske dijaspore

Obaveštavamo da će se u Beogradu održati Deseta konferencija srpske medicinske dijaspore u periodu od 20. juna do 22. juna 2019. godine, pod pokroviteljstvom Njegovog kraljevskog visočanstva princa Aleksandra i princeze Katarine Karađorđević. Na Konferenciju su pozvani svi lekari iz Republike Srbije koji žive i rade u inostranstvu. Cilj Konferencije je podrška sprskom zdravstvenom sistemu, putem promovisanja solidarnosti i razmene znanja. Prijem za sve učesnike će se održati 20. juna 2019. godine u Kraljevskom dvoru, nakon čega će biti upriličena večera u čast predavača i partnera. Partneri u organizaciji Konferencije su Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije, Ministarstvo zdravlja Republike Srbije, Svetska zdravstvena organizacija, Medicinski fakultet, Univerzitetska dečija klinika, Lekarska komora Srbije i Kraljevski medicinski odbor. Svečano otvaranje je u četvrtak, 20. juna 2019. godine, u 9 časova, u hotelu „Hilton“ u Beogradu. 



KONKURS MINISTARSTVA KULTURE I INFORMISANjA U OBLASTI PREVODILAŠTVA

Obaveštavamo da je Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije objavilo Konkurs za sufinansiranje projekata u oblasti prevođenja reprezentativnih dela srpske književnosti u inostranstvu u 2019. godini, koji je otvoren do 1. marta 2019. godine.
Informacije o konkursu i uslovi za prijavljivanje mogu se pronaći OVDE



KONKURS MINISTARSTVA KULTURE I INFORMISANjA

Obaveštavamo da je Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije objavilo Konkurs za finansiranje ili sufinansiranje projekata u oblasti kulturnih delatnosti Srba u inostranstvu u 2019. godini, koji je otvoren do 1. marta 2019. godine.


Informacije o konkursu i uslovi za prijavljivanje mogu se pronaći OVDE



PREDSTAVLjANjE STUDIJE O ZNAMENITIM SRBIMA U ŠVAJCARSKOJ OD 1863. DO 1918. GODINE, 30.11.2018.

U Ambasadi je 30. novembra 2018. godine predstavljena studija mr Živka Markovića o znamenitim Srbima koji su živeli i studirali u Švajcarskoj u periodu od 1863. do 1918. godine. Studija se sastoji iz dva dela: „Srbi u Švajcarskoj – studenti 1863-1918“ i „Srbi u Švajcarskoj 1914-1918“ i štampana je povodom stogodišnjice završetka Prvog svetskog rata, uz sufinansiranje Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu Ministarstva spoljnih poslova.
       Pozdravljajući prisutne, ambasador Snežana Janković je istakla da je pitanju kapitalno delo, rezultat decenijskog istraživanja i rada mr Živka Markovića, koje pruža dragocen uvid u povezanost Srbije i Švajcarske i saradnju dveju zemalja u oblasti obrazovanja i kulture još sredinom 19. veka.
       Iz ovog obimnog dela saznajemo da je čitava plejada srpskih znamenitih ličnosti i velikana u svojim profesijama deo svog obrazovanja stekla u Švajcarskoj. Među tim ličnostima su, na primer, Jovan Dučić, Jovan Skerlić, Nikola Pašić, Svetozar Marković, Slobodan Jovanović i mnogi drugi.
       U nastavku večeri autor je govorio o nastajanju ovog dela i o planovima da se u narednom periodu posveti studiji o znamenitim Švajcarcima koji su imali značajnu ulogu u odnosima sa Srbijom uoči i za vreme Prvog svetskog rata.
       Promociji su prisustvovali predstavnici diplomatskog kora i srpske dijaspore.

 



PROJEKCIJA FILMA „SRBIJA U VELIKOM RATU“, 30.11.2018.

U Ambasadi R. Srbije u Bernu je, 30. novembra 2018. godine prikazan dokumetarno-igrani film „Srbija u Velikom ratu“, u okviru obeležavanja stogodišnjice od završetka Prvog svetskog rata.
       Projekciji filma, koji na analitičan način, uz ekspertizu domaćih i stranih istoričara, obrađuje ulogu Srbije, najznačajnije trenutke u njenoj istoriji u periodu od 1914. do 1918. godine i presudne bitke koje je srpska vojska tih godina vojevala, prisustvovali su predstavnici diplomatskog kora, srpske dijaspore i ugledni Švajcarci.
       Veče je otvorila ambasador Snežana Janković, podsećajući na ogromne žrtve koje je Srbija podnela izgubivši čak trećinu stanovništva i preko polovine muške populacije. Ona je istakla da je obaveza svih nas da čuvamo uspomenu na herojstvo naših predaka u Velikom ratu, čije nas rodoljublje i požrtvovanost i danas nadahnjuju.

 



OKUPLjANjE STUDENATA U AMBASADI, 27.11.2018.

Na molbu OSSI (Organizacije srpskih studenata u inostranstvu) u Ambasadi u Bernu organizovano je okupljanje srpskih studenata, članova ove organizacije, koji studiraju u Švajcarskoj, u sklopu OSSI projekta koji podrazumeva okupljanje naših studenata u 10 različitih gradova širom sveta tokom novembra o.g.
Skup je pozdravila ambasador S. Janković, koja je pozvala studente da više učestvuju u aktivnostima Ambasade i izrazila nadu da će svoje znanje, obrazovanje, talente i veštine koje stiču i nadograđuju u inostranstvu jednog dana primeniti u otadžbini.
Studenti, pretežno iz Berna, Bazela i Lozane, su u dvočasovnom razgovoru razmenili kontakte, iskustva i izazove sa kojima se susreću na studijama u Švajcarskoj.

 



KNjIŽEVNO VEČE MILOVANA DANOJLIĆA U AMBASADI, 06.11.2018.

U Ambasadi Republike Srbije u Švajcarskoj je 06. novembra 2018. godine održano književno veče akademika Milovana Danojlića, jednog od naših najpoznatijih savremenih pisaca i dobitnika gotovo svih najznačajnijih domaćih književnih nagrada.
Kroz čitanje svoje poezije i razgovor o delima svetskih pisaca i pesnika koja je preveo na srpski jezik (Š. Bodler, J. Brodski, E. Sioran, V. Jejts…), Milovan Danojlić je podelio sa publikom razmišljanja o literarnom stvaralaštvu, prevodilaštvu, očuvanju identiteta, kulture, tradicije i srpskog jezika u eri globalizma.
       Književno veče je otvorila amb. R. Srbije u Švajcarskoj S. Janković, a brojna publikakoju je činila naša dijaspora, veoma je toplo reagovala na gostovanje akademika Danojlića.

 



SVEČANO OTKRIVANjE SPOMEN-PLOČE JOVANU DUČIĆU U ŽENEVI, 05.11.2018.

U Ženevi je 05. novembra 2018. godine svečano otkrivena spomen-ploča posvećena Jovanu Dučiću, velikom srpskom piscu i diplomati, koji je u ovom gradu proveo sedam godina  života.
Spomen-ploča, postavljena na adresi na kojoj je Dučić živeo u vreme studija u neposrednoj blizini Ženevskog univerziteta, dar je Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije Gradu Ženeva i na njoj piše: „Ovde je u vreme svojih studija živeo Jovan Dučić (1874–1943), knez srpske poezije, književnik, putopisac i diplomata. U spomen na velikana srpske književnosti, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, novembra 2018. godine“. 
Inicijativu za postavljanje ovog obeležja pokrenula je Ambasada Republike Srbije u Švajcarskoj, želeći da ostavi trajan spomen na vreme koje je slavni srpski pesnik i diplomata proveo najpre na studijama u Ženevi, od 1899. do 1906. godine, a zatim i u svojstvu stalnog delegata Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca pri Društvu naroda, 1925. godine.
Prisutnim zvanicama su se obratili član Gradskog veća Ženeve Remi Pagani, koji je zahvalio na ovom vrednom poklonu u spomen na nekadašnjeg slavnog stanovnika Ženeve, zatim ambasador Srbije u Švajcarskoj Snežana Janković, akademik Milovan Danojlić i pisac i prevodilac Slobodan Despot.
Posle svečanosti, Grad Ženeva i Ambasada Republike Srbije u Švajcarskoj priredili su koktel u „PalaisEynard”, gde su bile izložene fotografije Jovana Dučića iz vremena studija u Ženevi, kao i fotokopije njegovih studentskih svezaka i beleški u rukopisu.

 



POSETA GENERALNOG SEKRETARA PREDSEDNIKA REPUBLIKE NIKOLE SELAKOVIĆA ŠVAJCARSKOJ, 03. NOVEMBAR 2018. GODINE

Generalni sekretar predsednika Republike N. Selaković je tokom posete Švajcarskoj, otvorio 03. novembra u Dietikonu nadomak Ciriha 21. Dečiju smotru srpskog folklora Švajcarske, jednu od najvećih i najznačajnijih kulturnih manifestacija Srba u Švajcarskoj.
       U prepunoj dvorani, pred oko 2000 posetilaca, g. Nikola Selaković je, prenevši prisutnima pozdrave PRA. Vučića, izrazio visoko uvažavanje za sve što Savez srpskog folklora Švajcarske, učesnici smotre i ljubitelji folklora čine za očuvanje srpske kulture, tradicije i identiteta i van granica Srbije. On je pozvao sve prisutne da neguju svoju kulturu, jezik i identitet i da što češće dolaze u Srbiju, izrazivši nadu da će se mnogi i vratiti u maticu i svojim znanjem i iskustvima doprineti njenom napretku i razvitku.
U svom obraćanju, g. Nikola Selaković je saopštio da će svim izvođačima onog kulturno-umetničkog društva kome na smotri bude dodeljena prva nagrada, Republika Srbija pokloniti sedmodnevni boravak na Zlatiboru na leto 2019. godine.
Prisutnima se obratila i ambasador Srbije u Švajcarskoj Snežana Janković, koja je izrazila posebno zadovoljstvo što je ovogodišnju manifestaciju podržao i otvorio generalni sekretar predsednika Republike, istakavši da to daje veliki podstrek kulturno-umetničkim društvima i organizatorima da sa još većim entuzijazmom nastave svoj rad.     
       Skup su pozdravili i predsednik Saveza srpskog folklora Švajcarske Nenad Milenković u svojstvu organizatora, domaćin smotre - predsednik KUD „Vuk Karadžić“ Željko Stojanović i protojerej Srpske pravoslavne crkve u Cirihu Branimir Petković.
Predsednik Saveza srpskog folklora Švajcarske N. Milenković ukazao je da je svojim dolaskom na smotru g. N. Selaković učinio veliku čast svima onima koji godinama vredno rade na očuvanju naše kulture i nacionalnog identiteta u Švajcarskoj, istakavši da je ovo prvi put od kada manifestacija postoji da visoki zvaničnik R. Srbije prisustvuje smotri.



KONCERT HORA I ORKESTRA „KNjAZ MILOŠ“ U AMBASADI R. SRBIJE U BERNU, 13.09.2018. GODINE

U Ambasadi Republike Srbije u Bernu, 13.09.2018. godine, hor i orkestar „Knjaz Miloš“ Udruženja „U ime živih“ održao je koncert srpske duhovne, tradicionalne i narodne muzike, koji je bio posvećen obeležavanju 100 godina od primirja u Prvom svetskom ratu.
       Otvarajući koncert, realizovan u saradnji sa Savezom srpskog folklora Švajcarske, ambasador Snežana Janković je podsetila na ogromne žrtve koje je Srbija podnela u Prvom svetskom ratu, ukazavši na nužnost negovanja kulture sećanja. Ona je istakla da je Srbija zbog demografske katastrofe koju je pretrpela u Velikom ratu, u kome je stradalo više od trećine njenog stanovništva, imala dugotrajne istorijske posledice, ali da je za Srbiju, tada kao i danas, ideja o slobodi, pravdi i jednakosti za sve narode bila iznad svakog drugog interesa.
       Prisutnima se obratio i Vladimir Božović, savetnik u Vladi Republike Srbije, koji je podsetio na važnu ulogu Srbije u izvojevanoj pobedi u Prvom svetskom ratu, ali i na druge događaje koji su obeležili tok naše istorije.
       Publiku je pozdravio i predsednik Saveza srpskog folklora Švajcarske Nenad Milenković, nakon čega je hor i orkestar „Knjaz Miloš“ u jednočasovnom programu nadahnuto izvodio najpoznatija dela srpske muzike.
       Nastup je naišao na izuzetan prijem publike, u kojoj je bilo predstavnika švajcarskog Parlamenta, diplomatskog kora, crkvenih velikodostojnika Švajcarske i srpske dijaspore.

 



NjEGOVA SVETOST PATRIJARH SRPSKI GOSPODIN IRINEJ U POSETI AMBASADI REPUBLIKE SRBIJE U ŠVAJCARSKOJ, 03.09.2018.

Njegova Svetost Patrijarh srpski gospodin Irinej boravio je u poseti Eparhiji austrijsko-švajcarskoj, od 1. do 4. septembra 2018. godine. Tom prilikom, 3. septembra u Ambasadi R. Srbije u Švajcarskoj, Patrijarh srpski Irinej sastao se sa ambasadorom Snežanom Janković, koja je Patrijarha informisala o položaju srpske zajednice u Švajcarskoj, kao i o aktivnostima Ambasade na očuvanju nacionalnog i kulturnog identiteta.
U pratnji Njegove Svetosti Patrijarha srpskog gospodina Irineja bili su Njegovo Preosveštenstvo Episkop austrijsko-švajcarski gospodin Andrej, protojerej-stavrofor Stanko Marković, jerej Filip Milunović, protođakon Stevan Rapajić, gospodin Milan Kostrečević i gospodin Vladimir Jelić.

 



OBAVEŠTENJE

OBAVEŠTENJE
Ambasada Republike Srbije neće raditi
1. avgusta 2018.
zbog praznika

RENSEIGNEMENT
Pendant les fêtes
l’Ambassade de la République de Serbie
sera fermée le 1er août 2018

INFORMATION
Während der Feiertage bleibt die Botschaft am 1. August 2018 geschlossen



POSLANIČKA GRUPA ZA SARADNjU SA SRBIJOM, 02.07.2018.

U Saveznom parlamentu Švajcarske osnovana je Poslanička grupa za saradnju sa Srbijom, koja je svečano inaugurisana u Ambasadi Republike Srbije u Bernu 02.07.2018. godine.
      Tom prilikom, ambasador Snežana Janković istakla je da je ovo veoma važan trenutak u političkim odnosima dveju zemalja, posebno imajući u vidu snagu i potencijale parlamentarne diplomatije. Ona je izrazila uverenje da će novoosnovana grupa u velikoj meri doprineti intenziviranju kontakata i jačanju saradnje poslanika Srbije i Švajcarske.
      Prisutnima se obratila i kopredsedavajuća Grupe Krista Markvalder, istakavši spremnost Grupe da se angažuje na daljem unapređenju političkog dijaloga i sveukupne saradnje između Srbije i Švajcarske.

 



MUZIČKI SUSRET SRBIJE I ŠVAJCARSKE U LOZANI, 22.6.2018.

Koncert pod nazivom „Muzički susret Srbije i Švajcarske“, na kom su učestvovala deca iz Srbije i Švajcarske održan je 22. juna, u koncertnoj sali „Aula de l' Elysee“ u Lozani.
       U jednočasovnom programu publici se predstavio hor Dečjeg kulturnog centra Beograd, Dečji ansambl „Ministrings“ Konzervatorijuma iz Lozane i Dečji hor „Mali vokalisti“ iz zapadne Švajcarske.
       Pored najmlađih, prisutnima se predstavio i ansambl muzičara iz Švajcarske i Srbije, koji je izveo nekoliko kompozicija.
       U ime Ambasade R. Srbije koncertu je prisustvovala ataše za kulturu Natalija Gunjić, koja je pozdravila goste iz Beograda.
       Deca iz Srbije su u višednevnoj poseti Švajcarskoj imala nekoliko nastupa, uključujući i nastup u Hramu Sv. Ćirila i Metodija u Bernu, gde su prisustvovali ambasador Snežana Janković i konzul Aleksandar Đurđić.

 



DODELA NAGRADA POBEDNICIMA LITERARNOG KONKURSA „ČUVAJMO SRPSKI JEZIK, JER ON ČUVA NAS“, 16.6.2018.

Ambasada je, u okviru akcije „Negujmo srpski jezik“, a povodom Dana slovenske pismenosti, raspisala literarni konkurs pod nazivom „Čuvajmo srpski jezik, jer on čuva nas“, namenjen deci školskog uzrasta. Cilj literarnog konkursa bio je da podstakne razmišljanja kod naše dece koja su rođena u Švajcarskoj zašto je bitno da govore srpskim jezikom, da uče o srpskoj kulturi, da čitaju dela naših pisaca i da pohađaju Dopunsku školu na srpskom jeziku, u kojoj trenutno na teritoriji Švajcarske ima 1500 đaka.
Učenici čiji su radovi odabrani kao najbolji dobili su, pored plaketa i najpoznatijih dela srpskih pisaca, i majice „Negujmo srpski jezik“, koje je doniralo Ministarstvo kulture i informisanja.
            Pored nagrađenih, i ostali učenici koji su prisustvovali, dobili su nastavni materijal, značajan za dalje upoznavanje sa srpskom književnošću i kulturom i očuvanje i unapređenje znanja srpskog jezika, koji je donirala Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu.
            Istog dana u Ambasadi u Bernu dodeljena su i svedočanstva maturantima o završenom osmogodišnjem školovanju u Dopunskoj školi na srpskom jeziku.



KNjIŽEVNO VEČE PEĐE RISTIĆA U AMBASADI, 15.06.2018.

U Ambasadi Republike Srbije u Bernu je, 15. juna, održano književno veče srpskog pisca iz Bazela Peđe Ristića. Autor je predstavio svoj novi roman „Srećan čovek“ u izdanju „Čigoje“, a odlomke iz knjige čitala je naša proslavljena glumica Rada Đuričin. U okviru večeri, čiji je moderator bila novinarka radija „Mladost“ Violeta Aleksić, muzički sastav „ARNO“ iz Bazela izveo je nekoliko numera.
       Na početku večeri, prisutne je pozdravila ataše za kulturu Natalija Gunjić, uz nekoliko reči o autoru i romanu „Srećan čovek“.

 



GOSTOVANjE RADE ĐURIČIN U AMBASADI, 14.06.2018.

U Ambasadi Republike Srbije u Bernu je 14.06.2018. godine održano književno veče pod nazivom „Susret sa Radom Đuričin“. Naša proslavljena glumica je govorila o svom životnom i profesionalnom putu, uz recitovanje domaće poezije i izvođenje odlomaka iz omiljenih predstava.
       Na početku večeri, prisutne je pozdravila ambasador S. Janković koja je izrazila posebno zadovoljstvo povodom gostovanja R. Đuričin u Ambasadi.

 



U Dietikonu održan ''EXPO 2018''

U Dietikonu je 01-02. juna 2018. godine održan treći po redu skup srpske poslovne dijaspore pod nazivom ''EXPO 2018''. Skup je održan u organizaciji Udruženja srpskih privrednika Švajcarske, uz podršku Privredne komore Srbije. Ispred Ambasade Republike Srbije u Švajcarskoj, skup je otvorila amb. dr Snežana Janković.
Osnovni ciljevi skupa bili su okupljanje i povezivanje poslovnih ljudi iz srpske dijaspore u Švajcarskoj, predstavljanje firmi i preduzeća iz Republike Srbije i Republike Srpske u Švajcarskoj, kao i njihovo povezivanje sa potencijalnim švajcarskim partnerima. Takođe, skup je predstavljao i priliku za sagledavanje uslova za još širu i čvršću saradnju srpske dijaspore u Švajcarskoj sa Republikom Srbijom i Republikom Srpskom.

 



KONCERT HORA RADIO-TELEVIZIJE SRBIJE, 02.06.2018.

Hor Radio-televizije Srbije je, u okviru svoje evropske turneje, održao koncert u Hramu Sv. Ćirila i Metodija u Belpu kraj Berna 02.06.2018. godine.
       Pod dirigentskom palicom maestra Bojana Suđića, Hor je izvodio značajna dela duhovne i svetovne muzike pred mnogobrojnom publikom, koju su činili predstavnici diplomatskog kora, švajcarski gosti i naša dijaspora. Izvedeni su odabrani napevi iz „Osmoglasnika“ Kornelija Stankovića, dela Stevana Hristića, Marka Tajčevića i Sergeja Rahmanjinova. Takođe, publika je imala priliku da čuje i deo opusa duhovne muzike Stevana Mokranjca, kao i Treću i Petu rukovet, značajna dela srpske svetovne horske literature, kojima je Hor zaokružio program. Publika je sa oduševljenjem ispratila koncert.
       Pre početka koncerta prisutnima se obratila amb. Snežana Janković koja je istakla čast i zadovoljstvo povodom toga što će renomirani Hor Radio-televizije Srbije pred publikom u Švajcarskoj izvesti najpoznatija dela srpske duhovne i svetovne muzike.
       Uoči koncerta upriličen je koktel za članove Hora u Ambasadi.



REZULTATI LITERARNOG KONKURSA „ČUVAJMO SRPSKI JEZIK, JER ON ČUVA NAS“

Na literarnom konkursu „Čuvajmo srpski jezik, jer on čuva nas“, koji je Ambasada Republike Srbije u Bernu raspisala u okviru akcije „Negujmo srpski jezik“, prvonagrađeni radovi u kategoriji od 1. do 4. razreda su:
                                                                   1. Marinela Živković, 4. razred
                                                                   2. Lana Đorđević, 4. razred
                                                                   3. Dragan Račić, 4. razred

U kategoriji od 5. do 8. razreda, prvonagrađeni su:
                                                                   1. Jana Jovanović, 7 razred
                                                                   2. Vedrana Tanacković, 5. razred
                                                                   3. Bojana Marković, 7 razred

Čestitamo nagrađenim učenicima, a mesto i vreme dodele nagrada biće blagovremeno objavljeno.



OBAVEŠTENJE

OBAVEŠTENJE
Ambasada Republike Srbije neće raditi
21. maja 2018.
zbog praznika


RENSEIGNEMENT
Pendant les fêtes
l’Ambassade de la République de Serbie
sera fermée le 21 mai 2018


INFORMATION
Während der Feiertage bleibt die Botschaft am 21. Mai 2018
geschlossen



MEĐUNARODNI LIKOVNI KONKURS „RADOST EVROPE“

Međunarodni likovni konkurs „Radost Evrope“ za decu i mlade likovne stvaraoce raspisan je do 1. jula 2018. godine.

Više informacija o konkursu možete pronaći OVDE
 



POSETA KUD-U „VUK STEFANOVIĆ KARADžIĆ“, 10.5.2018

       Kulturno-umetničko društvo „Vuk Stefanović Karadžić“ iz Šenenverda proslavilo je dvadeset godina postojanja 10. i 11. maja, organizovanjem „otvorenih vrata“.
       Tom prilikom, ataše za kulturu N. Gunjić posetila je KUD „Vuk Stefanović Karadžić“, pozdravila predstavnike društva i članove ansambala, prisustvovala probi prvog ansambla i izložbi narodnih nošnji iz svih krajeva Srbije.
       KUD „Vuk Stefanović Karadžić“ predstavilo je i zavidnu kolekciju nagrada, priznanja i pohvalnica, koje su osvojili ansambli raznih starosnih dobi na mnogobrojnim domaćim i evropskim smotrama i takmičenjima.

 



Samit srpske poslovne dijaspore, 01-02. jun 2018. godine, Dietikon

        U periodu 01 - 02. juna 2018. godine, u Dietikonu, Švajcarska, biće održan treći po redu Samit srpske poslovne dijaspore, na kome će se okupiti veliki broj njenih predstavnika Samit će biti praćen Privrednim sajmom, na kome će se predstaviti kompanije i poslovni subjekti iz Srbije.
            Organizator događaja je Udruženje srpskih privrednika Švajcarske.   Pogledati ovde

 



OBAVEŠTENJE

OBAVEŠTENJE
Ambasada Republike Srbije neće raditi
10. maja 2018.
zbog praznika


RENSEIGNEMENT
Pendant les fêtes
l’Ambassade de la République de Serbie
sera fermée le 10 mai 2018

INFORMATION
Während der Feiertage bleibt die Botschaft am 10. Mai 2018 geschlossen

 

 



KNjIŽEVNO VEČE U AMBASADI, 26.04.2018

U Ambasadi R. Srbije u Bernu je, 26.aprila 2018. godine, održano književno veče na kome su gostovali švajcarski izdavač „Il-Ferlag“ iz Bazela i šest srpskih autora iz Švajcarske, čija je dela u prevodu na nemački jezik objavila ova izdavačka kuća.  U ime izdavačke kuće „Il-Ferlag“ prisutnima se obratio vlasnik Fric Frej, a autori koji su predstavili svoja dela bili su Miodrag Lukić, Danijela Golijanin, Jasna Milanović, Mileta Simić, Evelina Kumer i Dana Tović.
       Prisutne je na početku večeri pozdravila ambasador S. Janković, a zatim i Fric Frej, koji je pričao o počecima saradnje sa srpskim autorima, kao i o motivima za objavljivanje njihovih dela na nemačkom jeziku.
       Autori su čitali izvode iz svojih dela i govorili o saradnji sa švajcarskim izdavačem.

 



POSETA DELEGACIJE MINISTARSTVA KULTURE I INFORMISANjA ŠVAJCARSKOJ, 22-24.4.2018.

Delegacija Ministarstva kulture i informisanja, u sastavu: Danijela Vanušić, pomoćnik ministra za zaštitu kulturnog nasleđa, Dejan Masliković, pomoćnik ministra za razvoj digitalne istraživačke infrastrukture u oblasti kulture i umetnosti, Vladimir Tomčić, direktor „Filmskih novosti“ i Tamara Butigan, šef Odseka za digitalizaciju u Narodnoj biblioteci Srbije, boravila je u studijskoj poseti Švajcarskoj, 22 - 24. o.m, na poziv Savezne kancelarije za kulturu. Teme posete bile su zaštita kulturnog nasleđa, digitalizacija u kulturi i borba protiv ilegalne trgovine kulturnim dobrima.
Tom prilikom, obavljena je i primopredaja 550 drevnih kovanih novčića iz Srbije, koji su bili zaplenjeni u Švajcarskoj. Primopredaja novčića je obavljena između I. Fišera, zamenika generalnog direktora Savezne kancelarije za kulturu i Danijele Vanušić, pomoćnika ministra za zaštitu kulturnog nasleđa. LINK
https://www.bak.admin.ch/bak/fr/home/actualites/nsb-news.msg-id-70518.html



Konkursi Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije

Obaveštavamo da je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, dana 16.04.2018.g, raspisalo i objavilo Konkurs za izbor nastavnika za ostvarivanje obrazovno-vaspitnog rada na srpskom jeziku u inostranstvu, kao i Konkurs za izbor koordinatora obrazovno-vaspitnog rada na srpskom jeziku u inostranstvu.


Konkurs možete pogledati ovde



Neradni dani

OBAVEŠTENJE
Ambasada Republike Srbije neće raditi
30. marta, 02, 06. i 09. aprila 2018,
zbog Uskrsnjih praznika

 

INFORMATION
Die Botschaft bleibt während der Osterfeiertagen am 30. März, 02, 06. und 09. April 2018. geschlossen

 

RENSEIGNEMENT
Pendant la fête des Pâques
l’Ambassade de la République de Serbie
sera fermée le 25 mars, 02, 06 et 09 avril 2018

 



Literarni konkurs

Ambasada Republike Srbije u Švajcarskoj Konfederaciji
Seminarstrasse 5, 3006 Bern

Povodom Dana slovenske pismenosti, 24. maja, Ambasada Republike Srbije u Švajcarskoj, u okviru akcije „Negujmo srpski jezik“, raspisuje literarni konkurs za izbor najboljih radova na temu „Čuvajmo srpski jezik, jer on čuva nas“, namenjen učenicima Dopunske škole na srpskom jeziku u Švajcarskoj.
Cilj konkursa je negovanje srpskog jezika i ćirilice kod dece srpskog porekla koja žive u Švajcarskoj.
Uslovi konkursa: Radove na temu „Čuvajmo srpski jezik, jer on čuva nas“ mogu da šalju svi učenici Dopunske škole na srpskom jeziku u Švajcarskoj, od 1. do 8. razreda. Svaki učenik može da pošalje samo po jedan rad, koji ranije nije objavljivan u elektronskim i štampanim medijima, niti nagrađivan na drugim konkursima.
Učesnici konkursa su podeljeni u dve starosne grupe: od 1. do 4. razreda i od 5. do 8. razreda.
Tehnički uslovi za literarne radove: Dužina teksta može biti najmanje 1 strana, a najviše 3 strane formata A4, font Times New Roman 14. Tekstovi treba da budu štampani na ćirilici. Za starosnu grupu od 1. do 4. razreda, prihvataju se i radovi pisani rukom.
Potrebno je da rad sadrži ime, prezime i razred učesnika konkursa, kao i njegovu adresu i i-mejl adresu.
Krajnji rok za prijem radova: 20. maj 2018. godine.
Radove sa naznakom „Za konkurs“ slati poštom na adresu: Botschaft der Republik Serbien, Seminarstrasse 5, 3006 Bern ili mejlom na adresu press@ambasadasrbije.ch
Rezultati konkursa će biti objavljeni na internet stranici Ambasade Republike Srbije u Švajcarskoj (www.berne.mfa.gov.rs), a svi nagrađeni će o tome biti obavešteni poštom ili mejlom.
Za tri najbolja rada u kategorijama od 1. do 4. i od 5. do 8. razreda predviđene su nagrade i plakete, a izabrani radovi će biti objavljeni u Srbiji.
O datumu i mestu svečane dodele nagrada obavestićemo naknadno.
Za sva pitanja, možete se obratiti konzulu dr Aleksandru Đurđiću putem mejla konzul@ambasadasrbije.ch ili atašeu za kulturu Nataliji Gunjić putem mejla press@ambasadasrbije.ch

Bern, 27. mart 2018. godine



Informacija o novoj platformi RTS

Obaveštavamo da je medijski javni servis Radio-televizije Srbije pokrenuo platformu RTS Planeta (rtsplaneta.rs), koja je dostupna svim korisnicima interneta u Srbiji i širom sveta. Za korisnike koji se registruju van teritorije Srbije besplatno praćenje sadržaja biće omogućeno u naredna tri meseca. Posle promotivnog perioda putem ove platforme i dalje će biti moguće besplatno praćenje televizijskog kanala RTS Svet (bivši Satelitski program RTS, prevashodno namenjen dijaspori) i programa Radio Beograda. 
Novom platformom je omogućeno uživo praćenje 11 televizijskih (RTS1, RTS2, RTS3, RTS HD, RTS Svet, RTS Život, RTS Drama, RTS Kolo, RTS Muzika, RTS Trezor i RTS Poletarac) i 4 radijska kanala (Radio Beograd 1, Radio Beograd 2, Radio Beograd 3 i Radio Beograd 202) Medijskog javnog servisa Radio-televizije Srbije, kao i odloženo praćenje programa i usluge Video na zahtev i Audio na zahtev, kao i mogućnost pregleda pojedinačnih priča iz dopisničke mreže RTS-a u okviru celine Moj grad. Na platformi su dostupna i muzička izdanja PGP-RTS-a. Besplatan pristup sadržajima je moguć preko desktop računara, tableta i pametnih telefona uz registraciju na web strani rtsplaneta.rs, mobilnoj aplikaciji (za Android ili IOS) ili preko Facebook-a.



Konkurs za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu, od 12. do 30.03.2018.g.

Obaveštavamo da je Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije, Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, objavilo Konkurs za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu, a koji će ove godine trajati u periodu od 12. do 30. marta 2018. godine. 

Informacije, uslovi i način realizacije Konkursa, mogu se pronaći na sledećim linkovima, i to:

za dijasporu:

www.dijaspora.gov.rs/konkurs-za-sufinansiranje-projekata-organizacija-iz-dijaspore/

za Srbe u regionu:

www.dijaspora.gov.rs/konkurs-za-sufinansiranje-projekata-organizacija-iz-regiona/



IZLOŽBA „ZLATNE NITI ĆIRILICE“ U OKVIRU AKCIJE „NEGUJMO SRPSKI JEZIK“

U Ambasadi Republike Srbije u Bernu je 9. marta 2018. godine, u okviru akcije „Negujmo srpski jezik“, održana izložba veza i zlatoveza ćiriličnog pisma pod naslovom "Zlatne niti ćirilice".
       Izložbu ćiriličnih slova u vezu i zlatovezu sa motivima iz Miroslavljevog jevanđelja priredilo je udruženje „Beo etno vizija“ iz Beograda, koje na ovaj način promoviše lepotu ćiriličnog pisma, kao čuvara srpske kulturne baštine, vekovne tradicije, duhovnosti i identiteta.
       Izložba je bila praćena predavanjem Janje Todorović, filologa i književnice, o istoriji ćirilice i značaju njenog opstanka, uz video prezentaciju drevnih ćiriličnih spomenika i književnih spisa, koju je priredio Dušan Todorović.
       Njihovo gostovanje u Švajcarskoj omogućila je knjižara „STANI“ iz Badena, povodom obeležavanja 20 godina svog rada, u saradnji sa Srpskim kulturnim savezom Švajcarske i Dopunskom školom na srpskom jeziku u kantonu Argau.
        Prisutnima se video porukom obratio i Arno Gujon, francuski humanitarac, osnivač nevladine organizacije "Solidarnost za Kosovo" i izvrstan govornik srpskog jezika.

 



PREDAJA DONACIJE KNjIGA UNIVERZITETU U BAZELU, 06.03.2018.

Na inicijativu Ambasade R. Srbije u Švajcarskoj, Ministarstvo kulture i informisanja je doniralo stručnu literaturu i udžbenike Univerzitetu u Bazelu, na kome se, u okviru slavističkih studija, izučava i srpski jezik.
Donaciju knjiga je u ime Ministarstva kulture i informisanja predstavnicima Univerziteta u Bazelu uručila ambasador Snežana Janković. Ona je na prigodnoj ceremoniji istakla spremnost naše strane da nastavi saradnju sa Seminarom za slavistiku, pomažući i na druge načine studije srpskog jezika na Univerzitetu u Bazelu.
U ime Univerziteta, knjige su primili prorektor Univerziteta prof. dr Tomas Grob, koji je i šef Seminara za slavistiku, i dr Ljiljana Rajnkovski, docent za južnoslovenske jezike.
            Među doniranim knjigama su Rečnik srpskoga jezika, Normativna gramatika, Pravopis, Etimološki rečnik i još desetak publikacija značajnih za izučavanje srpskog jezika.



GOSTOVANjE MATIJE BEĆKOVIĆA U AMBASADI U OKVIRU AKCIJE „NEGUJMO SRPSKI JEZIK“, 03.03.2018.

U Ambasadi Republike Srbije u Bernu je 3. marta 2018. godine, u okviru akcije „Negujmo srpski jezik“, održano književno veče akademika Matije Bećkovića. Njemu su se pridružili i autorka knjige „Zvezdobrojci“ Aleksandra Ninković Tašić i novinar Aleksandar Gajšek. Njihovo gostovanje u Švajcarskoj organizovala je knjižara „STANI“ iz Badena, povodom obeležavanja 20 godina svog rada.
       Matija Bećković je u svom obraćanju govorio o bogatstvu i lepoti srpskog jezika, istakavši potrebu čuvanja i negovanja maternjeg jezika, a zatim je čitao delove iz svoje najnovije knjige posvećene Petru Petroviću Njegošu, „Prahu oca poezije“.
       A. Ninković Tašić i A. Gajšek su govorili o liku i delu velikih srpskih umova poput Mihajla Pupina, Nikole Tesle i Milutina Milankovića.

 



PROJEKCIJA FILMA „KOSOVO – MOMENAT U CIVILIZACIJI“ U ŠVAJCARSKOJ, 02.03.2018.

U Cirihu je, 2. marta 2018. godine, održana projekcija dokumentarnog filma „Kosovo - momenat u civilizaciji“, reditelja Borisa Malagurskog. Projekciju su, uz podršku Ambasade R. Srbije u Bernu i Generalnog konzulata u Cirihu, organizovali SPKD Prosvjeta, Zajednica Srba i Savez srpskog folklora Švajcarske.
       Pre početka filma, prisutnima se u prepunoj dvorani obratila ambasador Snežana Janković, koja je istakla značaj prikazivanja ovog filma van granica Srbije, u cilju predstavljanja lepote i ugroženosti srpske kulturne i duhovne baštine na Kosovu i Metohiji, od koje su najznačajniji spomenici pod zaštitom UNESKA. Ambasador S. Janković je naglasila da je zadatak svih nas da skrećemo pažnju međunarodne zajednice o stanju naše baštine i da govorimo o činjenicama.
       Zatim su reditelj Boris Malagurski i scenarista Miloš Ninković pozdravili prisutne i rekli nešto više o ovom ostvarenju. B. Malagurski se zahvalio Kancelariji za Kosovo i Metohiju i Ministarstvu spoljnih poslova koji su omogućili snimanje filma.
       „Kosovo - momenat u civilizaciji“ kroz priču o detinjstvu novinara Stefana Popovića provedenom na Kosovu i Metohiji i značenju koje za njega imaju tamošnji manastiri prikazuje njihovu lepotu, istoriju i njihovo stradanje.

 



PROSLAVA DANA DRŽAVNOSTI R. SRBIJE U ŠVAJCARSKOJ, 20.2.2018.

Ambasada R. Srbije u Bernu je, u saradnji sa Generalnim konzulatom u Cirihu, organizovala prijem povodom Dana državnosti, 20.februara 2018. godine. Uz prijem je upriličen i koncert poznatog klavirskog dua Ivana Meleša i Margite Drakulović Meleš.
       Prisutne je pre početka koncerta pozdravila ambasador Snežana Janković, koja je istakla da Srbija i Švajcarska imaju dobre i razgranate bilateralne odnose, naglasivši da posebno čvrstu sponu između Srbije i Švajcarske predstavlja brojna srpska dijaspora koja živi u ovoj zemlji.
        Prijem je bio izuzetno posećen, a među zvanicama su bili predstavnici Ministarstva inostranih poslova Švajcarske, Državnog sekretarijata za ekonomske poslove, Državnog sekretarijata za migracije, švajcarskih kompanija, diplomatskog kora i brojne srpske dijaspore.

 



OBAVEŠTENJE

Ambasada neće raditi 15.  i 16. februara 2018, zbog proslave Nacionalnog dana Republike Srbije



UČEŠĆE PREDSEDNIKA R. SRBIJE ALEKSANDRA VUČIĆA I PREDSEDNICE VLADE ANE BRNABIĆ NA SVETSKOM EKONOMSKOM FORUMU U DAVOSU, 24 – 26.1.2018.

Predsednik R. Srbije A. Vučić je, na poziv Svetskog ekonomskog foruma, učestvovao na Godišnjem sastanku Foruma, koji je održan u Davosu, 24 – 26.1.2018.
Predsednik Vučić je, pored učešća na aktivnostima Foruma, imao i niz bilateralnih sastanaka sa najvišim predstavnicima država, među kojima je i odvojen susret sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, poljskim predsednikom Andžejem Dudom, italijanskim premijerom Paolom Đentilonijem, šeficom za regionalne strategije Svetskog ekonomskog foruma Martinom Larkin i mnogim drugim zvaničnicima.
U delegaciji predsednika bila je i predsednica Vlade Ana Brnabić. PV A. Brnabić je, pored učešća na sastanku grupe „Novi lideri za Evropu“, imala i niz sastanaka sa visokim predstavnicima država i poslovnog sektora.

 

 

 



OBAVEŠTENJE


OBAVEŠTENJE
Ambasada neće raditi
25. i 26. decembra 2017, kao i 1. i 2. januara 2018, zbog proslave Božićnih i novogodišnjih praznika


RENSEIGNEMENT
L’Ambassade sera fermée le 25 et 26 décembre 2017 et 1 et 2 janvier 2018
(Noël et Nouvel An)


INFORMATION
Die Botschaft bleibt am 25. und 26. Dezember 2017, und 1. und 2. Januar 2018 geschlossen (Weihnachten und Silvester)

 



Književno veče u Ambasadi

U Ambasadi R. Srbije u Bernu je, 15.12.2017. održano književno veče Milene Vukoje Stamenković i Latinke Đorđević, srpskih pesnikinja koje žive u Švajcarskoj. Događaju su prisustvovali predstavnici srpske dijaspore.
       Prisutne je na početku pozdravila ambasador S. Janković, nakon čega su M. Vukoje Stamenković i L. Đorđević predstavile svoje zbirke pesama.
       U programu su učestvovali i Luka Stamenković, magistar klasične gitare, koji je izveo nekoliko kompozicija, i Iva Stamenković koja je otpevala nekoliko srpskih narodnih pesama.

 

 

 

 



POSETA MINISTRA PROSVETE, NAUKE I TEHNOLOŠKOG RAZVOJA MLADENA ŠARČEVIĆA ŠVAJCARSKOJ, 27 – 29.11.2017.


Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević boravio je u poseti Švajcarskoj, 27-29.11.2017. Tom prilikom, prisustvovao je svečanosti povodom obeležavanja 45 godina rada Srpske dopunske škole, gde se i obratio prisutnima.

Ministar Mladen Šarčević se tokom boravka u Švajcarskoj sastao sa Johanom Šnajder-Amanom, ministrom privrede obrazovanja i istraživanja,  Maurom Del Ambrođom, državnim sekretarom za obrazovanje, istraživanje i inovacije, direktorom švajcarske Agencije za razvoj i saradnju Manuelom Zagerom i Ursulom Renold, šefom Odeljenja za istraživanje uporednog obrazovnog sistema pri Švajcarskom saveznom institutu za tehnologiju.

U razgovorima je glavna tema bila saradnja u oblasti dualnog obrazovanja, s obzirom na to da je uspostavljanje uspešnog sistema ovakvog vida obrazovanja od velikog značaja za Srbiju.

 

 

 

 

 

 



Gostovanje Emira Kusturice u Ženevi, 31.10.2017.

Ambasada Republike Srbije organizovala je gostovanje našeg poznatog reditelja Emira Kusturice, 31. oktobra 2017. godine u Ženevi.
U okviru gostovanja realizovana su dva događaja.
E. Kusturica je, najpre, održao predavanje na Institutu za međunarodne i razvojne studije, a tema je bila „Multikulturalizam danas - da li zaista postoji".
Predavanje Emira Kusturice je bilo izuzetno posećeno, a među posetiocima je bilo predstavnika diplomatskog kora, međunarodnih organizacija, Grada Ženeve, studenata i profesora sa Instituta za međunarodne i razvojne studije, kao i članova naše dijaspore u Švajcarskoj.
U okviru drugog događaja, Emir Kusturica je prisustvovao projekciji svog filma "Super 8 priče" u "Kući umetnosti Gritli", gde je, na početku, pred  punom dvoranom, govorio o svojim filmovima i bavljenju muzikom.

 

 

 

 

 

 


 



Osma medijska konferencija dijaspore i Srba u regionu

Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu i Udruženje novinara Srbije (UNS) organizuju Osmu medijsku konferenciju dijaspore i Srba u regionu, 26. oktobra o.g. u Beogradu, u Pres centru Udruženja novinara Srbije.
Ovogodišnja manifestacija će biti posvećena očuvanju srpskog jezika i kulture, upotrebi ćiriličnog pisma, izučavanju i negovanju srpske kulture i istorije, očuvanju i zaštiti srpskog kulturno-istorijskog nasleđa i informisanju na srpskom jeziku.
Na Konferenciji će biti predstavljen projekat onlajn mentorstva za unapređenje veb sajtova i aktivizma na društvenim mrežama organizacija iz regiona i dijaspore.
Svi zainteresovani prijave za učešće mogu poslati do 20. oktobra 2017. godine na elektronsku adresu: pc@uns.org.rs

Nacrt programa Konferencije



Srpski učenici u poseti Ambasadi

       Učenici Srpske dopunske škole iz Sent Galena, na inicijativu udruženja „Zajednica Srba u Švajcarskoj“, posetili su Ambasadu R. Srbije u Bernu 23 o.m.
       Tom prilikom, prisutne je pozdravila ambasador dr Snežana Janković i istakla da ovakve posete doprinose očuvanju i negovanju srpskog jezika, tradicije i kulture kod dece koja su rođena i žive u inostranstvu.
       Učenici su, zatim, u jednočasovnom programu recitovali pesme čuvenih srpskih pesnika i horski izveli himnu R. Srbije „Bože pravde“.


 



Poseta ambasadora Univerzitetu u Bazelu

Ambasador Republike Srbije u Švajcarskoj dr Snežana Janković je, 20.o.m., posetila Univerzitet u Bazelu i obavila razgovor o studijama srpskog jezika sa dr Ljiljanom Rajnkovski, profesorom za južnu slavistiku na Fakultetu za filozofiju i istoriju Univerziteta u Bazelu.
Tom prilikom ona je posetila i izložbu fotografija „Gradovi u pokretu – postotomanski period: Ankara, Beograd, Istanbul i Sarajevo“.
Izložba, čiji je autor prof. dr Nataša Mišković sa Univerziteta u Bazelu, predstavlja deo istraživačkog projekta „SIBA – A Visual Approach to Explore Everyday Life in Turkish and Yugoslav Cities, 1920s and 1930s“. 


 



Izložba Dinka Denovskog u Ambasadi R. Srbije u Bernu, 23.6.2017.

     U Ambasadi R. Srbije u Bernu je, 23. o.m., otvorena izložba fotografija o Beogradu Dinka Denovskog.
     Uz podršku Sekretarijata za kulturu Grada Beograda, fotografije su nastale na nesvakidašnjim lokacijama i prikazuju mistični svet podzemnih laguma, kazamata, tunela i bunkera.
      Na početku izložbe ambasador dr S. Janković je istakla da je Beograd predstavljan švajcarskoj publici više puta gostovanjem umetnika iz našeg glavnog grada, ali da je ova izložba jedinstvena jer pomoću nje imamo retku priliku da vidimo jedan paralaleni svet, koji svedoči o velelepnoj i burnoj istoriji Beograda.
     O izložbi su potom govorili autor Dinko Denovski i antropolog Miodrag Simović iz Centra za urbani razvoj Grada Beograda.


 



Akcija „Negujmo srpski jezik“ u Švajcarskoj, 18.6.2017.

Drugog dana akcije "Negujmo srpski jezik", 18. juna,  u Ambasadi u Bernu održan je susret poznatog pesnika Ljubivoja Ršumovića sa srpskim piscima, pesnicima, novinarima i kulturnim poslenicima koji žive i rade u Švajcarskoj. Tom prilikom, Lj. Ršumović je razgovarao sa gostima o srpskom jeziku, pesništvu, srpskom identitetu i čitao neke od svojih najpoznatijih pesama.



Akcija „Negujmo srpski jezik“ u Švajcarskoj, 17.6.2017.

     U Ambasadi R. Srbije u Bernu je, 17. juna, organizovana akcija "Negujmo srpski jezik", u saradnji sa Ministarstvom kulture i informisanja, i u dogovoru sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
     Ministar kulture i informisanja R. Srbije Vladan Vukosavljević, povodom početka akcije "Negujmo srpski jezik" u Švajcarskoj, uputio je poruku, u kojoj je istakao: "Ciljevi akcije 'Negujmo srpski jezik' naročito se dobro osećaju među našim ljudima koje je život odveo među druge narode i tuđe jezike. Tada se vidi koliko nam maternji govor znači, kako možemo biti žedni naših reči. A reči nisu puke reči, nego su ključna spona s onim što jesmo. Zato je zadovoljstvo da se možemo odazvati i našim ljudima u inostranstvu, da im naši majstori reči priušte malo svežine srpskog jezika, koji im tako nedostaje. I tome akcija 'Negujmo srpski jezik' služi".
     Otvarajući skup uz himnu akcije "Negujmo srpski jezik", koju izvodi dečiji hor "Čarolija", ambasador dr S. Janković istakla je da se ova akcija prvi put održava u inostranstvu, i to u Švajcarskoj, zbog skoro 200.000 Srba koji u njoj žive, kao i zbog činjenice da je Srpska dopunska škola u ovoj zemlji najbrojnija u čitavoj dijaspori, sa preko 1500 učenika.
     Gost Ambasade bio je čuveni dečiji pesnik i predsednik Kulturno-prosvetne zajednice Srbije Ljubivoje Ršumović, koji je tokom dvočasovnog druženja sa decom, govorio svoju poeziju, ističući lepotu, bogatstvo i potrebu čuvanja i negovanja srpskog jezika, posebno kod dece koja su rođena i odrastaju u inostranstvu.
     Ovom prilikom, u Ambasadi je organizovana i izložba postera akcije "Negujmo srpski jezik", na kojima poznate ličnosti iz javnog i kulturnog života afirmišu pravilan govor i otklanjaju jezičke nedoumice.


 



Koncert savremene muzike

Obaveštavamo vas da će se koncert savremene muzike, u organizaciji IGNM-Bern (Internationale Gesellschaft für Neue Musik), u zajedničkom izvođenju ansambla Studio 6 iz Beograda i ansambla Ensemble Proton Bern iz Berna održati 15. juna u Bernu, Stadtsaal, Kornhausforum, Kornhausplatz 18.

Više informacija o koncertu možete naći OVDE.



Srpski privredni sajam u Dietikonu, 2-4. jun 2017. godine

Obaveštavamo sve zainteresovane izlagače da Udruženje srpskih privrednika u Švajcarskoj, u saradnji sa Privrednom komorom Srbije i Ambasadom R. Srbije u Švajcarskoj, i ove godine organizuje Svesrpski samit i Sajam srpskih privrednika Švajcarske pod imenom „Mostovi privredne i kulturne baštine“. Sajam će se održati od 2. do 4. juna 2017. godine u Gradskoj hali „Dietikon“ pokraj Ciriha (Stadthalle Dietikon).


Izlagački ugovor
Pozivno pismo
Pravilnik
Prijava
 



Srpski učenici u poseti Švajcarskoj, 29.04.2017.

  

  

   U Ambasadi R. Srbije u Bernu je, u saradnji sa Srpskom dopunskom školom, 29.4.2017., održana priredba učenika srpskih srednjih škola, koji tradicionalno dolaze kod svojih vršnjaka iz kantona Bern, Opštine Lis i učenika Srpske dopunske škole. U višednevnoj poseti Švajcarskoj boravili su učenici Hemijsko-prehrambene i Zubotečničke škole iz Beograda, Karlovačke Gimnazije i Bogoslovije „Sveti Arsenije Sremac“ iz Sremskih Karlovaca, kao i iz Negoslavaca kraj Vukovara.
   Prisutne je na početku pozdravila ambasador S. Janković, nakon čega su učenici srpskih i švajcarskih srednjih škola, u jednočasovnom programu, predstavili škole i mesta iz kojih dolaze, uz recitacije, horsko izvođenje srpskih i švajcarskih tradicionalnih pesama, izvođenje narodnih pesama na flauti itd.
 



Književno veče Miodraga Lukića

   

   

     U Ambasadi R. Srbije u Bernu je, u saradnji sa knjižarom „Stani“ iz Badena, 27.4.2017., održano književno veče Miodraga Lukića, koji je predstavio svoj novi roman „Naličje raja“. Događaju su prisustvovali predstavnici srpske dijaspore.
    Prisutne je na početku pozdravila ambasador S. Janković, nakon čega je odlomke iz pomenute knjige čitala glumica Srpsko-švajcarskog pozorišta „Duga“ Gordana Ranđelović. U programu je učestvovao i Dimitrije Simić, student Visoke škole za umetnost u Bernu, koji je na harmonici izveo nekoliko srpskih narodnih pesama.
 



Obaveštenje o neradnim danima

Obaveštavamo Vas da Ambasada R. Srbije u Bernu neće raditi za vreme Praznika rada, 01.05.2017. i 02.05.2017.



Obaveštenje o neradnim danima

Obaveštavamo Vas da Ambasada R. Srbije u Bernu neće raditi za vreme Vaskršnjih praznika, počev od Velikog petka 14. 4 2017., zaključno sa drugim danom Vaskrsa 17.4.2017.



Spomen obeležje Zoranu Đinđiću na Studentskom trgu u Beogradu

Obaveštavamo vas da je Gradska uprava Grada Beograda, Sekretarijat za kulturu, objavio Javni međunarodni otvoreni dvostepeni konkurs za izradu idejnog rešenja za spomen-obeležje Zoranu Đinđiću na Studentskom trgu u Beogradu.
Pročitajte više
 



Obaveštenje o načinu glasanja na predstojećim izborima za predsednika Republike

Na sajtu Republičke izborne komisije postavljen je kraći video zapis sa obaveštenjem građanima o načinu glasanja na izborima za predsednika Republike 02. aprila o.g.

Video zapis možete pogledati OVDE
 



Javni poziv za predloge za nacionalna priznanja

     Dopis Uprave za saradnju s Dijasporom i Srbima u regionu u vezi sa objavljivanjem javnog poziva za podnošenje predloga za dodelu nacionalnih priznanja za izuzetan doprinos, rezultate i zasluge u oblasti ostvarivanja saradnje i jačanja matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu.
     Javni poziv za predloge za nacionalna priznanja - dopis Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu
 



Konkurs za finansiranje ili sufinansiranje

Konkurs za finansiranje ili sufinansiranje projekata u oblasti prevođenja reprezentativnih dela srpske književnosti u 2017.g.


MINISTARSTVO KULTURE I INFORMISANjA
Sektor za savremeno stvaralaštvo i kreativne industrije
raspisuje


KONKURS
 



Koncert muzičkog dua „Teofilovići“ u Ambasadi, 13.3.2017.

Koncert muzičkog dua „Teofilovići“, izvođača drevne srpske i balkanske vokalne muzike, održan je u Ambasadi R. Srbije u Bernu, 13.3.2017. godine.
Ovim događajem je svečano zatvoren ciklus  manifestacija kojima je obeleženo 100 godina od otvaranja prvog srpskog diplomatskog predstavništva u Švajcarskoj.
Događaju su, pored ambasadora Snežane Janković i generalnog konzula u Cirihu Zorana Jeremića, prisustvovali i predstavnici Ministarstva inostranih poslova Švajcarske, diplomatskog kora, kao i predstavnici udruženja i organizacija Srba u Švajcarskoj.
 



POZIV ZA PRIJAVU POTRAŽIVANjA PO OSNOVU DEVIZNE ŠTEDNjE

                Obaveštavamo da je Zakonom o regulisanju javnog duga Republike Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje građanima položene kod banaka čije je sedište na teritoriji Republike Srbije i njihovim filijalama na teritorijama bivših republika SFRJ, koji je stupio na snagu 30.12.2016 godine, obezbeđen pravni osnov za isplatu stare devizne štednje, bez obzira na državljanstvo štediše.

                Prijava potraživanja se podnosi direktno Upravi za javni dug Republike Srbije (lično ili poštom), na propisanom obrascu, a može se podneti u roku od godinu dana od dana objavljivanja poziva za prijavu potraživanja, koji je 23. februara 2017. godine, objavljen u sredstvima javnog informisanja u Republici Srbiji i na teritoriji bivše SFRJ.

               Tekst zakona, uredbe i propisani obrasci mogu se preuzeti sa sajta Uprave za javni dug http://www.javnidug.gov.rs  ili na LINK
 



PRIJAVA ZA IZBORE 2017.

Građani Republike Srbije mogu da glasaju u inostranstvu na izborima zakazanim za 2. april 2017. godine  - Uslov je da su upisani u jedinstveni birački spisak i da se na vreme prijave za glasanje u inostranstvu (do 11. marta 2017. godine).

Proverite da li ste upisani u birački spisak u R. Srbiji LINK

Zahtev da se upišete u birački spisak ako niste upisani LINK

Prijava za glasanje u inostranstvu LINK

Fotokopija pasoša ili lične karte R. Srbije je obavezna

PRIJAVE PRIMAMO PUTEM POŠTE (Seminarstrasse 5, CH-3006 Bern)
ILI NA E-MAIL



O B A V E Š T E Nj E ZA UPIS U BIRAČKI SPISAK PODATKA O TOME DA ĆE BIRAČ GLASATI U INOSTRANSTVU

Obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije, najkasnije pet dana pre dana zaključenja jedinstvenog biračkog spiska (11. marta 2017. godine), mogu podneti zahtev da se u jedinstveni birački spisak upiše podatak da će na predstojećim izborima za predsednika Republike glasati u inostranstvu.
Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu obavezno mora da sadrži sledeće podatke: ime, prezime i ime jednog roditelja birača; jedinstveni matični broj birača; opštinu, odnosno grad i adresu prebivališta birača u zemlji, kao i podatke o opštini, odnosno gradu i adresi boravišta u inostranstvu prema kojoj će birač glasati na predstojećim izborima.
Diplomatsko-konzularno predstavništvo Republike Srbije kome je podnet zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu dostavlja zahtev nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu prebivališta birača u zemlji.
Po donošenju rešenja da će birač na predstojećim izborima glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i upisu tog podatka u jedinstveni birački spisak, birač se ne upisuje u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska po mestu prebivališta u zemlji, odnosno upisuje se u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska prema mestu boravišta u inostranstvu.
Ukazuje se da se podatak o tome da će birač glasati u inostranstvu može upisati u jedinstveni birački spisak samo za lice koje je već upisano u jedinstveni birački spisak. U slučaju da lice koje ima biračko pravo nije upisano u jedinstveni birački spisak za odlučivanje po zahtevu za upis podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu, neophodno je prethodno sprovesti postupak upisa u jedinstveni birački spisak. Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak, istovremeno sa zahtevom za upis podatka da će birač glasati u inostranstvu, podnosi se diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije koje oba zahteva dostavlja nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi prema poslednjem prebivalištu podnosioca zahteva pre odlaska u inostranstvo, odnosno poslednjem prebivalištu jednog od njegovih roditelja.
Takođe, obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da mogu preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije podneti opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu njihovog prebivališta u zemlji zahtev za davanje obaveštenja o podacima koji su o njima upisani u jedinstveni birački spisak.
Uvid u jedinstveni birački spisak može se izvršiti i elektronskim putem na zvaničnoj internet stranici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave –  www.mduls.gov.rs, unošenjem podatka o jedinstvenom matičnom broju građana.
 



Zakon o regulisanju javnog duga R. Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje građana položene kod banaka čije je sedište na teritoriji R. Srbije i njihovim filijalama na teritorijama bivših republika SFRJ

Zakon o regulisanju javnog duga R. Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje građana položene kod banaka čije je sedište na teritoriji R. Srbije i njihovim filijalama na teritorijama bivših republika SFRJ stupio je na snagu 30.12.2016. godine, čime je obezbeđen pravni osnov za isplatu stare devizne štednje, bez obzira na državljanstvo štediše.
Prijava potraživanja se podnosi direktno Upravi za javni dug R. Srbije (lično ili poštom), na propisanom obrascu,a može se podneti u roku od godinu dana od dana objavljivanja poziva za prijavu potraživanja, koji je, 23. februara 2017. godine, objavljen u sredstvima javnog informisanja u R. Srbiji i na teritoriji bivše SFRJ.
Tekst zakona, uredbe i propisani obrasci mogu se preuzeti sa sajta Uprave za javni dug - LINK.
 



48. Međunarodni susret dece Evrope „Radost Evrope“, 02-05.10.2017.

48. Međunarodni susret dece Evrope „Radost Evrope“ održaće se u Beogradu od 02-05.10.2017. godine. Manifestacija će se održati pod sloganom „Svako dete ima krila“, prema stihovima pesme „Krila“ čuvenog srpskog pesnika Miroslava Mike Antića.

Više informacija

Više informacija



POSETA MINISTRA KULTURE I INFORMISANjA VLADANA VUKOSAVLjEVIĆA ŠVAJCARSKOJ, 26 – 28.1.2017.

Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević boravio je u poseti Švajcarskoj, 26 - 28.1.2017. Tom prilikom, prisustvovao je koncertu Nemanje Radulovića u Ženevi, 26.1.2016. godine, gde se prisutnima obratio govorom  povodom stogodišnjice otvaranja srpske ambasade u Švajcarskoj.
Takođe, ministar V. Vukosavljević se sastao sa švajcarskim ministrom zaduženim za kulturu Alenom Berzeom. Ministri Vukosavljević i Berze, na sastanku u Lozani, složili su se da Švajcarska i Srbija imaju tradicionalno dobre bilateralne odnose i ocenili ovaj sastanak vrlo važnim, s obzirom na to da postoji značajan prostor za unapređenje i intenziviranje saradnje dveju zemalja u oblasti kulture.
Istog dana, 27.1.2017., ministar V. Vukosavljević se sastao u Bernu i sa I. Fišerom, zamenikom direktora Savezne kancelarije za kulturu.
Ministar Vukosavljević je pozvao predstavnike Savezne kancelarije za kulturu da posete Srbiju i izrazio spremnost za jačanje saradnje institucija kulture dveju zemalja, kao i razmenu iskustava i ideja u svim segmentima kulturne saradnje. 


 



UČEŠĆE PREMIJERA R. SRBIJE ALEKSANDRA VUČIĆA NA SVETSKOM EKONOMSKOM FORUMU U DAVOSU, 17 – 20.1.2016.

Predsednik Vlade R. Srbije A. Vučić je, na poziv Svetskog ekonomskog foruma, učestvovao na 47. Godišnjem sastanku Foruma, koji je održan u Davosu, 17 – 20.1.2016.
PV A. Vučić je, pored učešća na aktivnostima Foruma, imao i niz bilateralnih sastanaka sa najvišim predstavnicima država, među kojima je i odvojen susret sa kineskim predsednikom Si Đinpingom, predsednicom Švajcarske Doris Lojtard, drugim zvaničnicima i predstavnicima poslovnog sektora.


 



POZIV ZA UVOĐENjE U VOJNU EVIDENCIJU MLADIĆA ROĐENIH 1999. I PRE

U toku januara 2017.godine počelo je uvođenje u vojnu evidenciju mladića koji ove godine postaju punoletni. Opšti poziv za uvođenje u vojnu evidenciju upućen je mladićima rođenim 1999. godine i starijih godišta, koji iz određenih razloga nisu uvedeni u vojnu evidenciju, da se jave centrima Ministarstva odbrane u svojim gradovima i regulišu tu zakonsku obavezu. Potrebno je na uvid poneti ličnu kartu ili, ukoliko je lice ne poseduje, neku drugu javnu ispravu iz koje se može utvrditi identitet. Opšti poziv za uvođenje u vojnu evidenciju traje do kraja februara, posle čega će biti upućivani pojedinačni pozivi svima koji se nisu odazvali.
Mladići, državljani Srbije, svoje pravo i zakonsku obavezu mogu da ispune u Ambasadi Republike Srbije u Bernu ili u Generalnom konzulatu Republike Srbije u Cirihu.
Link na tekst Informacije-poziva Ministarstva odbrane RS
 



Konkurs za finansiranje ili sufinansiranje projekata u oblasti prevođenja reprezentativnih dela srpske književnosti u 2017. godini

Ministarstvo kulture i informisanja raspisalo je Konkurs za finansiranje ili sufinansiranje projekata u oblasti prevođenja reprezentativnih dela srpske književnosti u inostranstvu u 2017. godini.

Rok za podnošenje konkursnih prijava je 28. februar 2017. godine.

Tekst konkursa, obrasci za prijavljivanje i ostala dokumentacija, kao i kontakt osobe za pribavljanje bližih i