Интервју амбасадора Ивана Трифуновића за Corriere del Ticino

„Швајцарска и Србија су две неутралне земље које траже своје место у свету који се мења“

Разговор водио: Томи Капелини

Хемичар по образовању, са значајном каријером у фармацеутској и здравственој индустрији – где је обављао високе менаџерске функције у више биотехнолошких компанија, укључујући и фирме листиране на NASDAQ берзи, нарочито у азијско-пацифичком региону – Иван Трифуновић је данас амбасадор Републике Србије у Берну.

Протеклог викенда боравио је у Тичину поводом обележавања 30 година постојања Удружења „Свети Сава“ из Белинцоне, основаног с циљем интеграције Срба у друштво кантона Тичино. Сусрели смо се у Лугану, у културном центру LAC, након кратког обиласка уметничких изложби.

Господине амбасадоре, Србија је током прошле године била у жижи пажње. После урушавања надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду 1. новембра 2024. године, када је страдало шеснаест људи, протести у Београду и другим градовима не престају.

„Сматрам да је студентски покрет у Србији део ширег глобалног феномена који окупља различите групе незадовољне радом својих влада. То је нешто ново. Неке од њихових примедби могу бити оправдане, али демонстрације и насиље не доводе до позитивних политичких промена. Основ демократског система су избори. Влада Србије, на челу са председником Aleksandar Vučić, најавила је изборе за ову годину, највероватније у другој половини године.“

Мислите ли да ће ти протести донети конкретне резултате?

„Надам се да ће сва отворена питања бити решена на изборима. Остаје да се види да ли ће и на који начин овај покрет – делом спонтан и грађански, делом подржан од одређених домаћих и страних политичких актера – успети да се уједини и понуди јасну платформу. За сада није јасно ко би могао да представља све демонстранте, али наредни месеци ће то показати.“

Постоји и случај Новака Ђоковића. Неки сматрају да би могао заузети политички став.

„Ви новинари увек тражите контроверзе. Случај Ђоковића је у великој мери преувеличан. Он је икона српског народа, независно од политике. Изразио је подршку младима, али не заузима став против власти. Novak Đoković се не бави политиком. Ову тему су медији непримерено надували. Председник Вучић је јасно рекао да је навијао за њега у финалу Аустралијан опена, као и сваки Србин.“

Ипак, година је осетљива. Србија се припрема за Експо 2027 у Београду.

„Пре свега, изузетно сам срећан због тога. Конкуренција је била јака – кандидати су биле и Сједињене Америчке Државе и Шпанија. Тим који је припремао нашу кандидатуру одрадио је одличан посао. Поносни смо што ће се овај велики догађај одржати у Србији и желим да захвалим Швајцарској, која је била прва земља која је потврдила учешће.

Тема Експа је ведра и позитивна: Играјмо за човечанство – спорт и музика за све. Озбиљно се припремамо и очекујемо велику међународну видљивост. Надам се да ће се унутрашње политичке тензије ове године решити демократским путем.“

Да ли ће користи од Експа имати цела земља или углавном Београд?

„Неуједначен економски развој није проблем само Србије. Влада улаже значајна средства у путну и железничку инфраструктуру. Некада је Србија имала један ауто-пут, данас их има више, који повезују унутрашњост са престоницом. Што се тиче прегрејаног тржишта некретнина у Београду, то је питање понуде и потражње, типично за све европске метрополе.“

Који су ваши главни циљеви са Експом 2027?

„Да позиционирамо Србију као земљу отворену за пословање и сарадњу. Наша спољна политика је прагматична – желимо да сарађујемо са свима који имају добре намере. И да истакнемо једну од кључних особина српског народа – гостопримство. Међународни догађај попут Експа у потпуности одговара српском духу.“

Да ли ће односи између Берна и Београда бити додатно ојачани?

„Они су већ одлични. Швајцарска је међу четири до пет највећих инвеститора у Србији, посебно у производњи. Компаније попут Nestlé-а уложиле су значајна средства. Велики успех је и ИТ сектор – инвестиције су за шест до седам година порасле са 350 милиона на преко 4,5 милијарди долара. Microsoft има развојни центар у Србији са 600–700 запослених, а бројне швајцарске компаније ангажују српске ИТ стручњаке. Ове године очекујемо и званичну посету председника Швајцарске Guy Parmelin.“

Образовање је још једна важна спона.

„Тачно. Практично смо преузели швајцарски дуални систем образовања. Сарађивали смо са професорком ETH-а Урсулом Ренолд и имплементирали систем готово у потпуности идентичан швајцарском.“

Геополитика: да ли је историјски однос Србије са Русијом ослабио?

„Постоје културне и верске везе које медији често преувеличавају. У Београду сматрамо да треба разговарати са свима, уколико се тиме не наноси штета другима. Русија се не може игнорисати. И Швајцарска, по мом мишљењу, има прагматичан приступ.

Када је реч о спољној политици, Србија и Швајцарска деле сличности: обе су неутралне земље у срцу Европе. У контексту рата у Украјини и нових глобалних односа, обе траже своје место. Србија је у УН гласала за резолуције о територијалном интегритету Украјине. Подржавамо територијални интегритет свих држава, укључујући и Србију.“

Европска унија – да ли сте и даље уверени у приступање?

„Да. Председник Вучић је незадовољан спорим темпом процеса. Он је сложен и захтева консензус свих чланица. И сама ЕУ пролази кроз унутрашњу фазу преиспитивања. Србија се осећа европском, географски и културно, и надамо се да ће пут напредовати без неизвесности.“

Да ли постоји страх од губитка суверенитета?

„Србија ће увек стављати своје интересе на прво место. Тренутно не видимо озбиљан сукоб између тих интереса и правила ЕУ. Истина је да Швајцарска има јединствен положај – тешко је помирити систем народних референдума са механизмима одлучивања у Бриселу. Швајцарски политички систем изузетно ценим, један је од најближих савршенству. За Србију је улазак у ЕУ готово природан избор.“

Енергетика остаје изазов.

„Радимо на диверсификацији извора. Имамо споразуме са Азербејџаном, користимо гасовод преко Хрватске и разговарамо о повезивању са Грчком ради куповине америчког течног гаса, као и о гасу из Румуније. Циљ је смањење зависности од Русије.

Посебан проблем био је што је национална нафтна компанија имала руско власништво. Сједињене Државе су увеле санкције и затражиле повлачење Москве. Недавно је најављено да ће руски удео бити продат мађарској компанији MOL, што би требало да задовољи америчку страну. Ипак, остајемо прагматични и одржавамо коректне односе са Москвом.“

Односи са Вашингтоном нису увек били једноставни.

„Опет тражите тешке моменте. Односи са САД су значајно унапређени. Потписали смо споразум о стратешком партнерству који даје институционални оквир за пријатељске односе. У последње време у Вашингтону постоји веће разумевање за српску позицију у Босни и Херцеговини. Данас је јасно да без Србије нема стабилности на Западном Балкану.“