Intervju ambasadora Ivana Trifunovića za Corriere del Ticino

„Švajcarska i Srbija su dve neutralne zemlje koje traže svoje mesto u svetu koji se menja“

Razgovor vodio: Tomi Kapelini

Hemičar po obrazovanju, sa značajnom karijerom u farmaceutskoj i zdravstvenoj industriji – gde je obavljao visoke menadžerske funkcije u više biotehnoloških kompanija, uključujući i firme listirane na NASDAQ berzi, naročito u azijsko-pacifičkom regionu – Ivan Trifunović je danas ambasador Republike Srbije u Bernu.

Proteklog vikenda boravio je u Tičinu povodom obeležavanja 30 godina postojanja Udruženja „Sveti Sava“ iz Belincone, osnovanog s ciljem integracije Srba u društvo kantona Tičino. Susreli smo se u Luganu, u kulturnom centru LAC, nakon kratkog obilaska umetničkih izložbi.

Gospodine ambasadore, Srbija je tokom prošle godine bila u žiži pažnje. Posle urušavanja nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine, kada je stradalo šesnaest ljudi, protesti u Beogradu i drugim gradovima ne prestaju.

„Smatram da je studentski pokret u Srbiji deo šireg globalnog fenomena koji okuplja različite grupe nezadovoljne radom svojih vlada. To je nešto novo. Neke od njihovih primedbi mogu biti opravdane, ali demonstracije i nasilje ne dovode do pozitivnih političkih promena. Osnov demokratskog sistema su izbori. Vlada Srbije, na čelu sa predsednikom Aleksandar Vučić, najavila je izbore za ovu godinu, najverovatnije u drugoj polovini godine.“

Mislite li da će ti protesti doneti konkretne rezultate?

„Nadam se da će sva otvorena pitanja biti rešena na izborima. Ostaje da se vidi da li će i na koji način ovaj pokret – delom spontan i građanski, delom podržan od određenih domaćih i stranih političkih aktera – uspeti da se ujedini i ponudi jasnu platformu. Za sada nije jasno ko bi mogao da predstavlja sve demonstrante, ali naredni meseci će to pokazati.“

Postoji i slučaj Novaka Đokovića. Neki smatraju da bi mogao zauzeti politički stav.

„Vi novinari uvek tražite kontroverze. Slučaj Đokovića je u velikoj meri preuveličan. On je ikona srpskog naroda, nezavisno od politike. Izrazio je podršku mladima, ali ne zauzima stav protiv vlasti. Novak Đoković se ne bavi politikom. Ovu temu su mediji neprimereno naduvali. Predsednik Vučić je jasno rekao da je navijao za njega u finalu Australijan opena, kao i svaki Srbin.“

Ipak, godina je osetljiva. Srbija se priprema za Ekspo 2027 u Beogradu.

„Pre svega, izuzetno sam srećan zbog toga. Konkurencija je bila jaka – kandidati su bile i Sjedinjene Američke Države i Španija. Tim koji je pripremao našu kandidaturu odradio je odličan posao. Ponosni smo što će se ovaj veliki događaj održati u Srbiji i želim da zahvalim Švajcarskoj, koja je bila prva zemlja koja je potvrdila učešće.

Tema Ekspa je vedra i pozitivna: Igrajmo za čovečanstvo – sport i muzika za sve. Ozbiljno se pripremamo i očekujemo veliku međunarodnu vidljivost. Nadam se da će se unutrašnje političke tenzije ove godine rešiti demokratskim putem.“

Da li će koristi od Ekspa imati cela zemlja ili uglavnom Beograd?

„Neujednačen ekonomski razvoj nije problem samo Srbije. Vlada ulaže značajna sredstva u putnu i železničku infrastrukturu. Nekada je Srbija imala jedan auto-put, danas ih ima više, koji povezuju unutrašnjost sa prestonicom. Što se tiče pregrejanog tržišta nekretnina u Beogradu, to je pitanje ponude i potražnje, tipično za sve evropske metropole.“

Koji su vaši glavni ciljevi sa Ekspom 2027?

„Da pozicioniramo Srbiju kao zemlju otvorenu za poslovanje i saradnju. Naša spoljna politika je pragmatična – želimo da sarađujemo sa svima koji imaju dobre namere. I da istaknemo jednu od ključnih osobina srpskog naroda – gostoprimstvo. Međunarodni događaj poput Ekspa u potpunosti odgovara srpskom duhu.“

Da li će odnosi između Berna i Beograda biti dodatno ojačani?

„Oni su već odlični. Švajcarska je među četiri do pet najvećih investitora u Srbiji, posebno u proizvodnji. Kompanije poput Nestlé-a uložile su značajna sredstva. Veliki uspeh je i IT sektor – investicije su za šest do sedam godina porasle sa 350 miliona na preko 4,5 milijardi dolara. Microsoft ima razvojni centar u Srbiji sa 600–700 zaposlenih, a brojne švajcarske kompanije angažuju srpske IT stručnjake. Ove godine očekujemo i zvaničnu posetu predsednika Švajcarske Guy Parmelin.“

Obrazovanje je još jedna važna spona.

„Tačno. Praktično smo preuzeli švajcarski dualni sistem obrazovanja. Sarađivali smo sa profesorkom ETH-a Ursulom Renold i implementirali sistem gotovo u potpunosti identičan švajcarskom.“

Geopolitika: da li je istorijski odnos Srbije sa Rusijom oslabio?

„Postoje kulturne i verske veze koje mediji često preuveličavaju. U Beogradu smatramo da treba razgovarati sa svima, ukoliko se time ne nanosi šteta drugima. Rusija se ne može ignorisati. I Švajcarska, po mom mišljenju, ima pragmatičan pristup.

Kada je reč o spoljnoj politici, Srbija i Švajcarska dele sličnosti: obe su neutralne zemlje u srcu Evrope. U kontekstu rata u Ukrajini i novih globalnih odnosa, obe traže svoje mesto. Srbija je u UN glasala za rezolucije o teritorijalnom integritetu Ukrajine. Podržavamo teritorijalni integritet svih država, uključujući i Srbiju.“

Evropska unija – da li ste i dalje uvereni u pristupanje?

„Da. Predsednik Vučić je nezadovoljan sporim tempom procesa. On je složen i zahteva konsenzus svih članica. I sama EU prolazi kroz unutrašnju fazu preispitivanja. Srbija se oseća evropskom, geografski i kulturno, i nadamo se da će put napredovati bez neizvesnosti.“

Da li postoji strah od gubitka suvereniteta?

„Srbija će uvek stavljati svoje interese na prvo mesto. Trenutno ne vidimo ozbiljan sukob između tih interesa i pravila EU. Istina je da Švajcarska ima jedinstven položaj – teško je pomiriti sistem narodnih referenduma sa mehanizmima odlučivanja u Briselu. Švajcarski politički sistem izuzetno cenim, jedan je od najbližih savršenstvu. Za Srbiju je ulazak u EU gotovo prirodan izbor.“

Energetika ostaje izazov.

„Radimo na diversifikaciji izvora. Imamo sporazume sa Azerbejdžanom, koristimo gasovod preko Hrvatske i razgovaramo o povezivanju sa Grčkom radi kupovine američkog tečnog gasa, kao i o gasu iz Rumunije. Cilj je smanjenje zavisnosti od Rusije.

Poseban problem bio je što je nacionalna naftna kompanija imala rusko vlasništvo. Sjedinjene Države su uvele sankcije i zatražile povlačenje Moskve. Nedavno je najavljeno da će ruski udeo biti prodat mađarskoj kompaniji MOL, što bi trebalo da zadovolji američku stranu. Ipak, ostajemo pragmatični i održavamo korektne odnose sa Moskvom.“

Odnosi sa Vašingtonom nisu uvek bili jednostavni.

„Opet tražite teške momente. Odnosi sa SAD su značajno unapređeni. Potpisali smo sporazum o strateškom partnerstvu koji daje institucionalni okvir za prijateljske odnose. U poslednje vreme u Vašingtonu postoji veće razumevanje za srpsku poziciju u Bosni i Hercegovini. Danas je jasno da bez Srbije nema stabilnosti na Zapadnom Balkanu.“